Đevrije Jašarević, Romkinja iz Gračanice kod Prištine, ne zna kako će da preživi predstojeću zimu u oronuloj kući. Novca da sanira napukle zidove i krov nema.

Živi sama, od socijalne pomoći koja na Kosovu iznosi oko 60 eura za jednog člana porodice.

"Da li je ovo život? Evo šta za nas radi Kosovo", kaže ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ostala je sama nakon što joj je suprug preminuo, a deca se odselila u potrazi za boljim životom.

Zbog ovakvih slučajeva, Vlada Kosova je 19. septembra predstavila Strategiju za unapređenje prava zajednica Roma i Aškalija za period od 2022. do 2026. godine, kao i Akcioni plan do 2024.

Strategija predviđa rešavanje problema nezaposlenosti i siromaštva među pripadnicima romske i aškalijske zajednice, povećanje broj obrazovanih, eliminisanje diskriminacije i etničke segregacije te pristup na zdravstvenu zaštitu.

Đevrije misli da zajednica kojoj pripada neće imati velike koristi od ove strategije, budući da ni ranije strategije nisu donele rezultate. Kako ističe, većina njenih sunarodnika i dalje živi u "nehumanim uslovima".

Sličan stav iznosi i mladić Ibrahim Ragipi, takođe iz Gračanice, koji dugo vremena pokušava da nađe neki posao.

"Svi kao hoće da nam pomognu a na kraju niko to zaista ne želi, u realnosti toga nema uopšte", navodi on.

Na teritoriji opštine Gračanica, prema podacima lokalnih vlasti, živi oko deset odsto pripadnika romske i aškalijske zajednice.

U gotovo svim selima koja čine opštinu Gračanica, Romi i Aškalije žive izdvojeno, u svojim "mahalama".

Na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, Romi čine oko 0,5 odsto od ukupnog broja građana a Aškalije 0,7 odsto. Odnosno, prema podacima iz Popisa stanovništva iz 2011. godine, na Kosovu živi 15.436 Aškalija, 11.524 Egipćana i 8.824 Roma.

Prema podacima Kancelarije za pitanja zajednica, stopa nezaposlenosti među njima je veća od 40 odsto.

Problem nezaposlenosti, izvor siromaštva

U nekoliko zgrada u selu Plemetina, opština Obilić na 15 kilometara od Prištine, živi oko 130 Roma i Aškalija, a samo troje ima stalno zaposlenje.

Jedan od njih je Bajruš Beriša, koji dolazi iz redova aškalijske zajednice. On u izjavi za RSE ocenjuje da Kosovo još nije spremno da ih prihvati kao ravnopravne članove društva.

"Imamo dve devojčice koje su završile Medicinku školu, mogle su da se zaposle ovde u Ambulantu. Nije bilo šanse", kaže on i dodaje da Vlada Kosova zna samo da izrađuje dobre strategije, a da rezultata na terenu nema.

Ogorčena životom i odnosom prema zajednicama je i Nevrije iz Plemetine. Ukazuje na loše, nehigijenske životne uslove i strahuje od zaraze.

"Svašta ima ovde, kako ću ja ovde da živim. Imam mnogo ćerki, imam unuče... ne mogu, neću ovde da živim", kaže ona.

Zašto je izrađena nova strategija?

Nova, treća po redu strategija za unapređenje prava zajednica Roma i Aškalija za period od 2022. do 2026. godine je nastavak politike Vlade Kosova da izgradi multietničko društvo i kreira jednake mogućnosti za sve građane.

Definisano je pet oblasti delovanja: obrazovanje, zapošljavanje i socijalna zaštita, zdravstvo, stanovanje i diskriminacija.

Sve oblasti su obuhvatale i prethodne dve strategije, ali kreatori tvrde da je nova drugačija jer će nadležne institucije izdvajati finansijska sredstva za njenu realizaciju.

Takođe, ministarstva i opštine su u obavezi da imenuju odgovarajuće službenike za izveštavanje o sprovođenju strategije, koji će sarađivati i sa kreatorom ovog dokumenta, Kancelarijom za dobro upravljanje.

Direktor Kancelarije za dobro upravljanje pri kabinetu premijera koja je izradila strategiju, Habit Hajredini, rekao je da je Vlada Kosova za realizaciju Strategije izdvojila oko 20 miliona eura, te dodao da će na raspolaganju imati i oko dva miliona od donatora.

Podvukao je da je važno ojačati strukture na lokalnom nivou kako bi se počelo sa njenim sprovođenjem. Naveo je i da je već formiran jedan mehanizam, koji će raditi na zapošljavanju pripadnika pomenutih zajednica.

"Održali smo prvi sastanak o promovisanju mogućnosti zapošljavanja. Takođe, pokrenuta je platforma putem, na kojoj mogu da se prijave slučajevi diskriminacije zajednica. Trenutno preispitujemo devet slučajeva, koji su prijavljeni putem ove platforme", rekao je on.

Zamenica premijera Kosova za zajednice Emilija Redžepi kaže da je aktuelna Vlada fokusirana na izgradnji društva u kome neće biti nacionalne, rasne, religijske ili jezičke diskriminacije.

"Svi smi mi ljudska bića, možemo govoriti različito, možemo izgledati različito, ali ono što nas spaja je naš zajednički život, vrednost različitosti koju nema svaka država", rekla je ona.

Istakla je da svi moraju da sarađuju kako bi Strategija bila uspešna, da se Romi i Aškalije ne osećaju isključeno i diskriminisano.

Vesa Batali iz nevladine organizacije "Glas Roma, Aškalija i Egipćana" očekuje da će nova strategija dati rezultata i dodaje da je ona ovoga puta drugačija zato što će u njenoj realizaciji biti uključene sve nadležne institucije, koje su u obavezi da izdvajaju i finansijska sredstva.

Vesa Batali je podvukla da će civilni sektor pratiti sprovođenje Akcionog plana za realizaciju strategije i napomenula da je važan segment borba protiv rasne diskriminacije.

"Ove godine bili smo imali slučajeve povezane sa tim [rasnom diskriminacijom]. Vlada i institucije su pokazale spremnost da izrade platformu koja će se boriti protiv negativnih fenomena, sada nam sledi da pratimo rad institucija, pogotovo onih koji su tu da zaštite prava i slobode", navodi Batali.

Sredinom maja 2022. godine jedna učiteljica iz albanske zajednice u Peći je iz priredbe isključila učenike iz redova romske, aškalijske i egipćanske zajednice, koji su sedeli po strani.

To je izazvalo veliku polemiku u društvu, nakon čega je ministarka prosvete, nauke, tehnologije i inovacija Arberie Nagavci poručila da "diskriminaciji nije mesto u školama", te da će inspektorat ispitati taj slučaj.

Može li Strategija da unapredi život Roma i Aškalija?

Gazmend Salijević iz partije "Romska inicijativa", koja učestvuje u radu Vlade i Skupštine Kosova, u izjavi za RSE kaže da je nova strategije dobra, ali nije siguran koliko će ona poboljšati život ljudi na terenu.

"Koliko ćemo konkretno nekome pomoći, da život nekog ko živi u nekoj ulici ili mahali promeni? Imamo ekonomsku krizu, čiji je uticaj mnogo veći na marginalizovane grupe. Ja se samo nadam da je Vlada ovoga puta prikupila novac, to je pozitivno u celoj ovoj priči", navodi Salijević.

Lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali jula 2019. godine u Poljskoj deklaraciju o integraciji Roma.

Potpisnica ovog dokumenta je i Kosovo, koje se time obavezalo da će povećati stopu zaposlenosti Roma, legalizovati sva neformalna naselja u kojima žive Romi, obezbediti trajno i pristupačno stanovanje, povećati upis i stepen završetka osnovnog obrazovanja na 90 odsto, obezbediti upis u civilni registar, garantovati zdravstveno osiguranje, ojačati strukture Vlade za borbu protiv diskriminacije Roma i tako dalje.

U Izveštaju o napretku za Kosovo, koji je objavila Evropska komisija 2021. godine, položaj zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u zemlji opisan je kao "težak".

Zabrinutost u vezi sa ovim zajednicama takođe je izrazila organizacija za ljudska prava Human Rights Watch, sa sedištem u Sjedinjenim Državama.

U izveštaju objavljenom u januaru, Human Rights Watch navodi da "diskriminacija Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu ostaje problem".