Iako se političke prilike u većoj ili manjoj meri razlikuju u državama Zapadnog Balkana, nit koja ih povezuje staje u jednu reč – korupcija. Oni koji se odluče da progovore o koruptivnim poslovima – bez obzira na to da li dolaze iz zemlje članice Evropske unije ili države koja je van te zajednice – još uvek mogu očekivati da će biti izloženi problemima u svojoj poslovnoj i društvenoj zajednici.
Kako bi ukazala na značaj "zviždača", Regionalna antikorupcijska inicijativa (RAI) snimila je dokumentarni film „Medalja glasnih“, koji istovremeno predstavlja i omaž ljudima koji su se usudili da ne zatvore oči pred ovim društvenim kancerom.
Kada se 2009. godine, u jeku opšte panike zbog navodne pandemije svinjskog gripa, usprotivio uvozu kontingenta vakcina protiv ovog virusa, Srećko Sladoljev, imunolog i član Nadzornog odbora u Imonološkom zavodu Hrvatske, suočio se sa munjevitom reakcijom uprave Zavoda.
„U roku od dva sata sam bio suspendiran. Tražili su da napustim Imunološki zavod koji je inače državni institut. Rekao sam im da je to nemoguće, jer ne može uprava suspendirati člana Nadzornog odbora, već eventualno Nadzorni odbor može suspendirati upravu. Dobio sam tužbu koja je bila upućena Državnom odvjetništvu da sam državni neprijatelj“, priča za RSE Srećko Sladoljev.
Krimen ovog uglednog imunologa bio je što je otvoreno izneo mišljenje da je uvoz vakcina za jugoistočnu Evropu, čija je ukupna vrednost bila oko 50 miliona evra, nepotreban, te da, za razliku od slike koju su davali mejnstrim mediji, nema govora o pandemiji svinjskog gripa. Zbog toga je bio suspendovan, a pretilo mu se čak i zatvorskom kaznom.
Sve dok evropske institucije nisu pokrenule istragu o ovom slučaju.
Suspendovan zbog "zviždanja": Srećko Sladoljev
„Europska komisija za zdravstvo, koju je stastavilo Vijeće Europe, je utvrdila da je pandemija bila izmišljena i da su činovnici WHO-a (Svetska zdravstvena organizacija, prim RSE) zaista bili korumpirani od velikih farmaceuskih kompanija. To je rezultiralo isisavanjem novca iz zdravstvenih proračuna širom svijeta“, kaže Sladoljev.
Za razliku od imunologa iz Hrvatske, slučaj Valentine Krstić iz Niša ostao je u lokalnim okvirima. Naime, Valentina Krstić je kao načelnica Službe za obuku i upošljavanje u niškom Kazneno popravnom zavodu više puta prijavljivala slučajeve korupcije, zbog čega je smenjena na niže radno mesto, a potom i suspendovana.
Nakon trogodišnje borbe za istinu, suspenzija joj je ukinuta 2013. godine.
„U vreme kada sam ja prijavila korupciju Agencija za borbu protiv korupcije mi je dala status uzbunjivača. Ne samo to. Agencija mi je bila i podrška i pomoć, pre svega ona ljudska pomoć. Jer, kada se čovek nađe sam sa korupcijom, često ne zna na koja vrata da se obrati. Potrebno je da se ljudima pomogne u tom pravcu – kome dostaviti dokaze, ko će vas štititi“, kaže Valentina Krstić, koja je danas čanica Lokalnog antikorupcijskog foruma u Nišu.
Valentina Krstić i Srećko Sladoljev protagonisti su dokumentarca „Medalja glasnih“, koji govori o tome sa kojim se problemima suočavaju "zviždači" na Balkanu. Film je nastao u produkciji Regionalne antikorupcijske inicijative, koja okuplja devet zemalja Jugoistočne Evrope.
„Ponekad postoji percepcija da su zviždači izdajnici. Oni nisu izdajnici, već heroji društva. Važno je promeniti takvu percepciju, raditi na tome svakog dana i razgovarati o ovoj temi“, rekao je na beogradskoj premijeri filma Davor Dubravica, predsednik Upravnog odbora Regionalne antikorupcijske inicijative.
Istraživačko novinarstvo nije moguće bez novaca i ozbiljne redakcijske strukture: Nataša Škaričić
U nastojanju "zviždača" da dođu do javnosti značajnu kariku čine mediji. Imunolog Srećko Sladoljev kaže da su mu na početku bila otvorena vrata velikih medijskih kuća, ali da se ubrzo situacija promenila.
„Urednici su mi rekli: ’ Više te ne pozivamo, zato što su nam to zabranili, a mi ne možemo ići protiv politike kuća, inače ćemo biti sami smijenjeni.“
Novinarka iz Hrvatske Nataša Škaričić razotkrila je aferu sa vakcinama. Korupcija u zdravstvenom sistemu tema je kojom se inače često bavila, zbog čega je trpela ogromne pritiske iz političkih krugova, ali i u tadašnjoj matičnoj kući „Slobodnoj Dalmaciji“.
Na pitanje da li je danas u hrvatskim medijima moguće otvarati teme kojima se bavila, Nataša Škaričić kaže da je internet omogućio slobodu da se sve može objaviti, ali dodaje da se u Hrvatskoj, ali i globalno urušava sistem istaživačkog novinarstva.
„Dakle, vi profesionalno možete raditi ozbiljne komentare, teme, analize i slično. Ali, istraživačko novinarstvo, po meni, nije moguće bez novaca i bez ozbiljne redakcijske strukture, zato što istraživačko novinarstvo zahtjeva i ljudske i financijske resurse“, smatra Nataša Škaričić.
Prema aktuelnom istraživanju Transparency internationala, u Srbiji, u kojoj je Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio na snagu juna 2015. godine, godišnje se dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja, a manje od jedan odsto krivičnih dela korupcije bude prijavljeno.
Imamo slučaj na Ubu, gde je čovek koji je ukazao na korupciju u privatizaciji izgubio posao: Zoran Gavrilović
Stoga Zoran Gavrilović, iz Biroa za društvena istraživanja, naglašava da donošenje antikorupcijskih zakona jeste važno, ali da je mnogo bitniji društveni ambijent, koji je veoma loš.
„Sad imamo slučaj na Ubu, gde je čovek koji je ukazao na korupciju u privatizaciji izgubio posao, dobio dijabetes i pre mesec dana mu je struja bila isključena jer nije imao uslova da je plaća. E, kada imate takve ljude koji su dokaz da se ne treba boriti protiv korupcije, svaki zakon je obesmišljen.“
Prema ovogodišnjem istraživanju Regionalnog saveta za saradnju, svega trećina žitelja zemalja na Zapadnom Balkanu smatra da su "zviždači" prihvaćeni u njihovim zemljama, a jedan od šest ispitanika misli da ljudi koji su razotkrili korupciju treba da budu kažnjeni.