Posle subotnjeg incidenta na „Beer festu” kada je još uvek nepoznata osoba, nožem povredila osam osoba, postavlja se pitanje kako je moguće sprečiti veće tragedije. Stručnjaci upozoravaju na „brojne društvene okidače”, ali i na nepredvidivost velikih brojki koje nose masovna okupljanja.
Policija još nije pronašla osobu koja je nožem izbola osmoro ljudi na Beer Festu. Iako je bilo mnogo svedoka napada, niko nije mogao da pruži precizan opis napadača.
Postavlja se pitanje šta bi mogao biti okidač za ovakvo nasilje. Psiholog Jelena Vlajković kaže da je moguće uvideti najmanje tri razloga za napad koji se dogodio u specifičnim okolnostima kada se mladi ljudi zabavljaju.
„Ako bi bila u pitanju osoba koja ima ozbiljne psihičke smetnje tu se naravno postavlja pitanje kako je moguće da takva osoba, ako ne živi potpuno sama i izolovana, da niko od bližnjih nije primetio da sa tom osobom nešto ozbiljno nije u redu. Druga mogućnost je da je reč o osobi koja ne ispoljava i nema neke ozbiljne psihičke smetnje, ali da je pod dejstvom određenih droga. Treća mogućnost je da je reč o jednoj usamljenoj nezadovoljnoj, razočaranoj, možda mlađoj osobi koja mrzi sve one koji se lepo zabavljaju", kažeVlajkovićeva.
Ovakve reči i analiza stručnjaka upućuje da je zajednici koja ne prepoznaje ovakve ili slične simptome potrebna edukacija iz oblasti mentalnog zdravlja.
Stručnjaci se slažu u oceni da tip manifestacije na otvorenom, kao što je „Beer Fest”, jeste visoko rizičan ali i da forisira negativan trend među mladima kao što je alkoholizam.
Nema efikasne formule za kontrolisanje skupova
Kriminolog Dobrivoje Radovanović veruje da ima mesta za sumnju da je ovakav incident posledica i pražnjenja negativno nagomilanih tendencija koje već dve decenije nose mlade generacije.
„Mislim da je u pitanju ta negativna emocija. Možda je mržnja prejaka reč, ali sigurno neka vrsta osvete drugim ljudima, odnosno kažnjavanja, drugih mladih ljudi koji su možda bolje stojeći od njih drugačiji od njega. Naravno sada je samo jedna mogućnost, da je u pitanju psihopata i postoji i treća mogućnost. Ali je činjenica da su žrtve potpuno nasumice birane isključuje neki lični razlog i korene jednog takvog ponašanja možemo tražiti samo u ličnosti tog napadača ili u bedi i socijalnim okolnostima u kojima se nalazi”, kaže Radovanović.
Treba li strahovati da se socijalna i ekonomska nemaština, društvene i političke napetosti nekontrolisano preliju na javne skupove. Postoje li bezbednosni mehanizmi da se predvide i spreče incidenti na masovnim skupovima.
“Niko nikada na ovom svetu nije uspeo da pronađe krajnje efikasnu formulu kako kontrolisati javni skup. Jednostavno se dešavalo da mnogima koji su mislil da čitav skup kontrolišu, sve se okrene protivih njih. Setite se samo Čaušeskua u Rumuniji 1989. koji je izgubio vlast tako što je sam sazvao skup, a onda su se svi okrenuli protiv njega”, kaže bezbednosni analitičar Aleksandar Radić.
RSE: Mogu li se pokazati nedovoljnima sve bezbednosne procene i pripreme za događaji u kojima je kritična masa velika?
“U tako jednom ozbiljnom uzorku mase možete uvek da imate ljude koji su potpuno nekontrolisani elementi. Znači, tu ne postoji način da vam neko pruži potpunu garanciju da skup na kojem se pojavi ozbiljna masa ljudi može da protekne od početka do kraja u skladu sa očekivanjima i prethodnim procenama”, kaže bezbednosni analitičar Aleksandar Radić
Subotnja krvava drama na beogradskom Ušću upozorava na pritajenu ekspanziju agresije koja se može pojaviti na gotovo svakom većem skupu u Srbiji počev od fudbalskih utakmica pa do muzičkih festivala. Beograd uskoro očekuje i Paradu ponosa.
Policija još nije pronašla osobu koja je nožem izbola osmoro ljudi na Beer Festu. Iako je bilo mnogo svedoka napada, niko nije mogao da pruži precizan opis napadača.
Postavlja se pitanje šta bi mogao biti okidač za ovakvo nasilje. Psiholog Jelena Vlajković kaže da je moguće uvideti najmanje tri razloga za napad koji se dogodio u specifičnim okolnostima kada se mladi ljudi zabavljaju.
„Ako bi bila u pitanju osoba koja ima ozbiljne psihičke smetnje tu se naravno postavlja pitanje kako je moguće da takva osoba, ako ne živi potpuno sama i izolovana, da niko od bližnjih nije primetio da sa tom osobom nešto ozbiljno nije u redu. Druga mogućnost je da je reč o osobi koja ne ispoljava i nema neke ozbiljne psihičke smetnje, ali da je pod dejstvom određenih droga. Treća mogućnost je da je reč o jednoj usamljenoj nezadovoljnoj, razočaranoj, možda mlađoj osobi koja mrzi sve one koji se lepo zabavljaju", kažeVlajkovićeva.
Ovakve reči i analiza stručnjaka upućuje da je zajednici koja ne prepoznaje ovakve ili slične simptome potrebna edukacija iz oblasti mentalnog zdravlja.
Stručnjaci se slažu u oceni da tip manifestacije na otvorenom, kao što je „Beer Fest”, jeste visoko rizičan ali i da forisira negativan trend među mladima kao što je alkoholizam.
Nema efikasne formule za kontrolisanje skupova
Kriminolog Dobrivoje Radovanović veruje da ima mesta za sumnju da je ovakav incident posledica i pražnjenja negativno nagomilanih tendencija koje već dve decenije nose mlade generacije.
„Mislim da je u pitanju ta negativna emocija. Možda je mržnja prejaka reč, ali sigurno neka vrsta osvete drugim ljudima, odnosno kažnjavanja, drugih mladih ljudi koji su možda bolje stojeći od njih drugačiji od njega. Naravno sada je samo jedna mogućnost, da je u pitanju psihopata i postoji i treća mogućnost. Ali je činjenica da su žrtve potpuno nasumice birane isključuje neki lični razlog i korene jednog takvog ponašanja možemo tražiti samo u ličnosti tog napadača ili u bedi i socijalnim okolnostima u kojima se nalazi”, kaže Radovanović.
Treba li strahovati da se socijalna i ekonomska nemaština, društvene i političke napetosti nekontrolisano preliju na javne skupove. Postoje li bezbednosni mehanizmi da se predvide i spreče incidenti na masovnim skupovima.
“Niko nikada na ovom svetu nije uspeo da pronađe krajnje efikasnu formulu kako kontrolisati javni skup. Jednostavno se dešavalo da mnogima koji su mislil da čitav skup kontrolišu, sve se okrene protivih njih. Setite se samo Čaušeskua u Rumuniji 1989. koji je izgubio vlast tako što je sam sazvao skup, a onda su se svi okrenuli protiv njega”, kaže bezbednosni analitičar Aleksandar Radić.
RSE: Mogu li se pokazati nedovoljnima sve bezbednosne procene i pripreme za događaji u kojima je kritična masa velika?
“U tako jednom ozbiljnom uzorku mase možete uvek da imate ljude koji su potpuno nekontrolisani elementi. Znači, tu ne postoji način da vam neko pruži potpunu garanciju da skup na kojem se pojavi ozbiljna masa ljudi može da protekne od početka do kraja u skladu sa očekivanjima i prethodnim procenama”, kaže bezbednosni analitičar Aleksandar Radić
Subotnja krvava drama na beogradskom Ušću upozorava na pritajenu ekspanziju agresije koja se može pojaviti na gotovo svakom većem skupu u Srbiji počev od fudbalskih utakmica pa do muzičkih festivala. Beograd uskoro očekuje i Paradu ponosa.