U Beogradu su počele pripreme za održavanje Parade ponosa, najavljene za septembar. Vođen prošlogodišnjim iskustvom, kada je u sukobima sa huliganima povređeno preko 100 policajaca i demolirana prestonica, ministar unutrašnjih poslova poručuje da ovoga puta, bez jasne i nepodeljene političke podrške Pride-u, svoje ljude neće slati na ulice. Iako vladajuće demokrate odgovaraju da je to veštački nametnuta dilema i da stoje iza Parade, bezbednosni rizik ponovo je glavni problem, dok se promovisanjem LGBT prava malo se ko bavio.
Ista meta – isto odstojanje. Godinu dana nakon nereda u Beogradu, kada je pod opsadnim stanjem, okruženo sa po dva obruča policijskih kordona, oko hiljadu učesnika Pride-a za oko dvadeset minuta prošetalo kroz tri ulice, atmosfera se nije puno promenila. Osim što je, za razliku od prošle godine kada je slao upozoranja da neće dozvoliti nerede, ministar policije Ivica Dačić ovoga puta odlučan.
„MUP neće organizovati obezbeđenje Gej parade dok se ne izjasne Skupština grada Beograda, odnosno gradonačelnik, Vlada i predsednik Srbije. Zar treba 5.000 policajaca da krvari na ulici, a drugi posle da daju izjave da nije trebalo organizovati Gej paradu? Ne pada mi na pamet da da šaljem svoje policajce da budu glineni golubovi. Prema tome, ljudi iz gej udruženja neka se obrate koaliciji Za evropsku Srbiju,“ poručuje Dačić.
Ovo je veštački nametnuta dilema – odgovaraju vladajuće demokrate.
„Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bismo se, nakon što smo prošle godine stali iza učesnika Parade, sada ponašali drugačije. Srbija je prvi korak učinila i to više ne spada u domen političke volje, već tehničke organizacije. Politička volja je jednom iskazana i niko od nje nije odustao, te mislim da te vrste dilema u Srbiji više nema“, kaže za RSE portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan.
Da skup predstavnika LGBT populacije za Srbiju i nije baš stvar prakse, ukazao je Trivankin partijski kolega i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kritikujući Evropsku uniju koja, „od vlasti traži da podrži Paradu ponosa iako se takve manifestacije ne održavaju u mnogim zemljama Unije“. Podsećamo, mnogi su u Srbiji upravo parolom – ’šta ćemo, moramo, traži Evropa', objašnjavali održavanje prošlogodišnjeg Pride-a. I mogu se svrstati u tolerantnije kada se porede sa onima koji gej populaciju i danas nazivaju bolesnom.
Zbog toga Ivica Dačić postavlja logično pitanje.
„Mi u novinama čitamo da sad postoje različiti stavovi političkih predstavnika o tome treba li to ili ne. Pa čekaj, hoće li ovde sad načelnik policijske uprave da odlučuje da li je to ljudsko pravo ili nije ljudsko pravo? Pa ko će posle da ide da objašnjava tim policajcima sa polomljenim rukama i nogama koji su obavljali svoj posao," upitao je Dačić.
Nasilje bacilo povorku u drugi plan
Već viđenih tema i dilema možda ne bi bilo da su se od prošle godine do danas ovom pitanju posvetili oni kojima je to u opisu posla i da je odnos vlasti prema problemima seksualnih manjina bio drugačiji.
„Moram priznati da ovoga puta imam razumevanja za Dačića i Đilasa jer će problemi biti isti i oni moraju da ih rešavaju, jedan sa gledišta bezbednosti, a drugi sa gledišta onoga što će se u gradu desiti. Dakle, oni objektivno imaju problem sa time što niko drugi, uključujući i njih same, tokom protekle godine nije bio angažovan da se nekako radi na promeni svesti o smislu i značenju Parade ponosa“, ocenjuje za RSE profesorka Beogradskog univarziteta Srbijanka Turajlić.
Uprkos svemu, organizatori Pride-a su optimisti i verujuju da će biti drugačiji od onog prošlogodišnjeg. Najavljujući okupljanje za septembar, Goran Miletić iz organizacionog odbora kaže da su pripreme u toku.
“U narednom periodu je sastanak sa gradonačelnikom Đilasom gde će biti dogovoreni svi detalji i tada ćemo videti kakav će biti njegov stav. Smatram da će sve političke partije jasno reći da su protiv nasilja i da će jedan veći deo partija podržati održavanje Povorke ponosa na isti način na koji su to učinili prošle godine. Činjenica je da je po prvi put održana jedna uspešna Parada ponosa, tako da su građani mogli da vide o čemu se tu radi i mislim da postoji promena, ali videćemo kako će to sve izgledati,” kaže Miletić.
Iako su prošle godine učesnici Pride-a izašli zadovoljni što je, posle meseci zakazivanja i otkazivanja, skup ipak održan, atmosfera koja ga je pratila bacila je povod u poslednji plan.
„To je po mom osećanju bilo tužno i tragično. Ne mogu smatrati da je nešto uspelo onda kada učesnike razvozite po gradu policijskim maricama da ih niko ne bi tukao. To ne smatram uspehom, ali mi se zaista učinilo da su učesnici i takvim učinkom zapravo bili zadovoljni, pa to treba poštovati“, ocenjuje Srbijanka Turajlić.
Epilog nereda na prošlogodišnjoj Paradi ponosa bila su hapšenja i kažnjavanje pripadnika ekstremističkih grupa, te, kako kaže Turajlić, ostaje nada da će se ovoga puta suzdržati od sličnih namera.
Ista meta – isto odstojanje. Godinu dana nakon nereda u Beogradu, kada je pod opsadnim stanjem, okruženo sa po dva obruča policijskih kordona, oko hiljadu učesnika Pride-a za oko dvadeset minuta prošetalo kroz tri ulice, atmosfera se nije puno promenila. Osim što je, za razliku od prošle godine kada je slao upozoranja da neće dozvoliti nerede, ministar policije Ivica Dačić ovoga puta odlučan.
„MUP neće organizovati obezbeđenje Gej parade dok se ne izjasne Skupština grada Beograda, odnosno gradonačelnik, Vlada i predsednik Srbije. Zar treba 5.000 policajaca da krvari na ulici, a drugi posle da daju izjave da nije trebalo organizovati Gej paradu? Ne pada mi na pamet da da šaljem svoje policajce da budu glineni golubovi. Prema tome, ljudi iz gej udruženja neka se obrate koaliciji Za evropsku Srbiju,“ poručuje Dačić.
Ovo je veštački nametnuta dilema – odgovaraju vladajuće demokrate.
„Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bismo se, nakon što smo prošle godine stali iza učesnika Parade, sada ponašali drugačije. Srbija je prvi korak učinila i to više ne spada u domen političke volje, već tehničke organizacije. Politička volja je jednom iskazana i niko od nje nije odustao, te mislim da te vrste dilema u Srbiji više nema“, kaže za RSE portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan.
Da skup predstavnika LGBT populacije za Srbiju i nije baš stvar prakse, ukazao je Trivankin partijski kolega i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kritikujući Evropsku uniju koja, „od vlasti traži da podrži Paradu ponosa iako se takve manifestacije ne održavaju u mnogim zemljama Unije“. Podsećamo, mnogi su u Srbiji upravo parolom – ’šta ćemo, moramo, traži Evropa', objašnjavali održavanje prošlogodišnjeg Pride-a. I mogu se svrstati u tolerantnije kada se porede sa onima koji gej populaciju i danas nazivaju bolesnom.
Zbog toga Ivica Dačić postavlja logično pitanje.
„Mi u novinama čitamo da sad postoje različiti stavovi političkih predstavnika o tome treba li to ili ne. Pa čekaj, hoće li ovde sad načelnik policijske uprave da odlučuje da li je to ljudsko pravo ili nije ljudsko pravo? Pa ko će posle da ide da objašnjava tim policajcima sa polomljenim rukama i nogama koji su obavljali svoj posao," upitao je Dačić.
Nasilje bacilo povorku u drugi plan
Već viđenih tema i dilema možda ne bi bilo da su se od prošle godine do danas ovom pitanju posvetili oni kojima je to u opisu posla i da je odnos vlasti prema problemima seksualnih manjina bio drugačiji.
„Moram priznati da ovoga puta imam razumevanja za Dačića i Đilasa jer će problemi biti isti i oni moraju da ih rešavaju, jedan sa gledišta bezbednosti, a drugi sa gledišta onoga što će se u gradu desiti. Dakle, oni objektivno imaju problem sa time što niko drugi, uključujući i njih same, tokom protekle godine nije bio angažovan da se nekako radi na promeni svesti o smislu i značenju Parade ponosa“, ocenjuje za RSE profesorka Beogradskog univarziteta Srbijanka Turajlić.
Uprkos svemu, organizatori Pride-a su optimisti i verujuju da će biti drugačiji od onog prošlogodišnjeg. Najavljujući okupljanje za septembar, Goran Miletić iz organizacionog odbora kaže da su pripreme u toku.
“U narednom periodu je sastanak sa gradonačelnikom Đilasom gde će biti dogovoreni svi detalji i tada ćemo videti kakav će biti njegov stav. Smatram da će sve političke partije jasno reći da su protiv nasilja i da će jedan veći deo partija podržati održavanje Povorke ponosa na isti način na koji su to učinili prošle godine. Činjenica je da je po prvi put održana jedna uspešna Parada ponosa, tako da su građani mogli da vide o čemu se tu radi i mislim da postoji promena, ali videćemo kako će to sve izgledati,” kaže Miletić.
Iako su prošle godine učesnici Pride-a izašli zadovoljni što je, posle meseci zakazivanja i otkazivanja, skup ipak održan, atmosfera koja ga je pratila bacila je povod u poslednji plan.
„To je po mom osećanju bilo tužno i tragično. Ne mogu smatrati da je nešto uspelo onda kada učesnike razvozite po gradu policijskim maricama da ih niko ne bi tukao. To ne smatram uspehom, ali mi se zaista učinilo da su učesnici i takvim učinkom zapravo bili zadovoljni, pa to treba poštovati“, ocenjuje Srbijanka Turajlić.
Epilog nereda na prošlogodišnjoj Paradi ponosa bila su hapšenja i kažnjavanje pripadnika ekstremističkih grupa, te, kako kaže Turajlić, ostaje nada da će se ovoga puta suzdržati od sličnih namera.
