U poslednjih 11 godina Evropska unija (EU) do sada je u Srbiji finansirala različite projekte u okviru modernizacije železnice sa više od 143 miliona evra bespovratnih sredstava, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Delegacije EU u Srbiji.

Kada se u Srbiji govori o modernizaciji železnice u prvi plan zvaničnici Vlade Srbije i resornog Ministarstva ističu projekte sa Kinom i Rusijom.

Modernizaciju svojih pruga Srbija realizuje kroz brojna kreditna zaduživanja kod ove dve države. Samo u ovoj godini projektovani zajmovi Srbije od Rusije, prema planu budžeta za 2020. godinu, predviđeni su na 1,73 milijardu evra i taj iznos uvećava se iz godine u godinu.

Malo je, međutim, poznato da je EU u Srbiji, kroz bespovratna sredstva koja daje, uključena u brojne projekte na modernizaciji pruga. Neke od deonica su upravo i one za koje se Srbija naknadno zaduživala kod Kine i Rusije.

Bespovratna sredstva i povoljni zajmovi

EU je uključena u finansiranje modernizacije pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo Panevropskog Koridora 10. Investicije EU ogledaju se kroz pripremu projektno-tehničke dokumentacije potrebne za početak radova i putem obezbeđivanja bespovratnih sredstava (EU grantova) za sufinansiranje. Pored ovoga, Srbiji su takođe dostupni i zajmovi kod Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima.

Evropska investiciona banka, kao banka EU i neprofitna organizacija, pruža najpovoljnije zajmove Srbiji, bez obavezne naknade, bez naknade za upravljanje ili bez bilo kakvih drugih nameta, navode za RSE u Delegaciji Evropske unije.

Deonica Beograd do granice sa Mađarskom

U modernizaciji pruge na deonici Beograd - granica sa Mađarskom, EU je još 2009. godine finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na životnu sredinu, za podsekciju Stara Pazova - Novi Sad. Vlada Srbije kontaktirala je te godine EU sa zahtevom da finansira Studiju izvodljivosti.

Kao finansijer, za modernizaciju ove podsekcije bila je predviđena Evropska investiciona banka. Studija izvodljivosti je pripremljena još 2009. godine. Međutim, pregovori nisu realizovani budući da je Srbija 2011. godine obavestila EIB da će zajam za tu deonicu dati Rusija.

Sredstva za Studiju izvodljivosti, koja je obezbedila EU, finansirana su kroz projekat tehničke pomoći, a budžet koji je EU izdvojila za tu studiju iznosio je približno 300.000 evra.

Ukupna dužina deonice Stara Pazova – Novi Sad je 41 kilometar, a Studija opravdanosti definisala je da je ukupna vrednost projekta 368 miliona evra.

Pročitajte i ovo: Svi rokovi brze pruge Beograd - Budimpešta

Na istoj deonici, odnosno na delu pruge Beograd do granice sa Mađarskom, Vlada Srbije tražila je od Evropske unije da finansira pripremu projektno-tehničke dokumentacije za podsekciju Novi Sad - Subotica.

Konkretno, na zahtev Vlade Srbije, EU je obezbedila finansiranje u iznosu gotovo 4,8 miliona evra za pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu.

Priprema ove dokumentacije urađena je u skladu sa Projektnim zadatkom (Terms of Reference) koje su pripremile i odobrile nadležne institucije u Srbiji, u ovom slučaju Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Dokumentacija je, na osnovu Projektnog zadatka, pripremljena za projektovanu brzinu vozova od 160 kilometara na sat.

Priprema dokumentacije počela je u junu 2013. godine i trajala je do jula 2016. godine. Međutim, i u ovom slučaju Vlada Srbije je naknadno odlučila da projekat nastavi kreditnim zaduživanjem od Kine.

• Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu

Ukupna dužina pruge od Novog Sada do Subotice je 113 kilometara, a studija opravdanosti i procena troškova i koristi (Cost Benefit Analyses) pokazala je da je vrednost modernizacije ove železničke sekcije 495 miliona evra.

Beograd – granica sa Hrvatskom

Na železničkoj deonici Beograd do granice sa Hrvatskom, EU trenutno finansira pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procene uticaja na životnu sredinu za podsekciju dugu 120 kilometara. Konkretno, reč je o delu od Beograda do Šida, uključujući i dve podsekcije: Stara Pazova - Golubinci i Golubinci - Inđija.

Projekat zapravo obuhvata ceo potez od Beograda do granice sa Hrvatskom a bespovratna sredstva iz EU grantova odobrena su na iznos od tri miliona evra.

Pročitajte i ovo: Šta sve (ne)znamo o ruskim železničkim kreditima?

Ovaj projekat takođe podržava i Evropska investiciona banka, u svojstvu vodeće međunarodne finansijske institucije. Kada dokumentacija bude u potpunosti spremna, očekuje se da počnu pregovori o strukturi finansiranja. Treba napomenuti da i ovo finansiranje, pored kredita EIB, omogućava i bespovratna sredstva iz fondova EU.

Ukupni troškovi ovog ulaganja trenutno se procenjuju na 288 miliona evra, ali će preciznije informacije o ukupnim troškovima projekta, kako navode za RSE u Delegaciji EU u Srbiji, biti poznate nakon završetka Studije izvodljivosti.

Beograd – Niš

Deonica pruge Beograd - Niš smatra se okosnicom železničke mreže Srbije. Na ovoj sekciji Evropska unija finansira izradu idejnog projekta, studiju izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu za podsekcije Velika Plana - Niš, u dužini od 110 kilometara kao i za podsekciju Stalać - Đunis dužine od oko 20 kilometara.

Do sada je Srbija od EU za pomenute pripremne projekte dobila sedam miliona evra bespovratnih sredstava za izradu navedene projektno-tehničke dokumentacije.

Priprema podsekcije Velika Plana - Niš počela je u martu 2017. godine. Priprema te projektne dokumentacije je u završnoj fazi i predata je Infrastrukturi železnice Srbije na ocenu i komentar.

Kada je reč o podsekciji Stalać – Đunis njena priprema počela je 2015. godine i dokumentaciju su već odobrili nadležni resori u Srbiji.

Pročitajte i ovo: Ambicije srpskih državnih preduzeća na Zapadnom Balkanu

Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj zainteresovane su za investiciono finansiranje deonice Velike Plane – Niš koje bi i u ovom slučaju uključivalo značajan iznos bespovratnih sredstava EU, kažu u Delegaciji EU u Srbiji. Taj iznos kreće se do 50 odsto vrednosti investicije za projekte modernizacije železničke infrastrukture.

Ukupna procenjena vrednost ulaganja za ovaj projekat je 565 miliona evra. Dokumentacija koja je pripremljena rađena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat budući da je Projektnim zadatkom upravo takav zahtev naveden. I ovu dokumentaciju odobrili su Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Što se tiče podsekcije Stalać-Đunis, troškovi projekta procenjeni su na 160 miliona evra. Pored EIB i ovde je predviđena značajna podrška iz EU investicionih grantova.

Niš – granica sa Severnom Makedonijom

Evropska unija predvidela je 47 miliona evra bespovratnih sredstava za deonicu pruge od Niša do granice sa Severnom Makedonijom, konkretno za finansiranje modernizacije podsekcije Niš-Brestovac, duge 23 kilometara. Srbija bi, s druge strane, trebalo da obezbedi 14 miliona evra, odnosno preostali iznos do ukupne vrednosti projekta koji je ugovoren za iznos od 61 milion evra.

U decembru 2019. godine potpisan je ugovor o izvođenju radova između Ministarstva finansija i bugarske kompanije "TRACE Balkan Limited". Tehnička dokumentacija za modernizaciju te podsekcije pripremljena je zahvaljujući EU grantovima, u iznosu od oko 2,5 miliona evra.

Za podsekciju od Brestovca do granice sa Severnom Makedonijom, dugu 135 kilometara, EU je obezbedila grant za izradu idejnog projekta, studiju izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu u iznosu od 3,5 miliona evra.

Priprema dokumentacije ove deonice počela je u junu 2020. godine, nakon Projektnog zadatka koji su odobrili Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Trenutno je u toku izrada Studije opravdanosti nakon koje će se znati ukupna vrednost ove investicije. Zbog toga se, navode u Delegaciji EU, sadašnje procene vrednosti resornog Ministarstva od 182 miliona evra mogu tretirati samo „kao pretpostavke“ te da će taj iznos nakon revizije po svoj prilici biti uvećan.

Za sada, prema naknadno urađenim preliminarnim procenama, ukupna vrednost ove investicije mogla bi da bude oko 400 miliona evra, u zavisnosti od projektne brzine planirane za ovu deonicu pruge.

Niš – Dimitrovgrad, do granice s Bugarskom

Modernizacija železničke deonice Niš - Dimitrovgrad do granice sa Bugarskom, uključujući i izgradnju železničke obilaznice oko grada Niša, u velikoj meri je podržana već odobrenim bespovratnim sredstvima EU u iznosu od 74 miliona evra kao i kroz zajam EIB. U Delegaciji EU navode da je taj zajam omogućen “po veoma povoljnim komercijalnim uslovima u iznosu od 134 miliona evra”.

Preostali iznos sredstava, do ukupne vrednosti projekta od 268 miliona evra, prema planu dogovorenom između EU i Vlade Srbije, bio bi dodatno sufinansiran iz investicionih grant fondova Evropske unije u iznosu od oko 30 miliona evra.

Železnice Srbije

Ovakve investicije, trebalo bi da omoguće Vladi Srbije da modernizuje ovu, za železnicu Srbije, veoma važnu deonicu, sa praktično gotovo 50 odsto bespovratnih sredstava iz EU fondova.

“Međutim, i pored činjenice da se projekat smatrao ‘zrelim’, od januara 2018. godine, kada su sredstva formalno odobrena, do danas nije urađeno ništa. Za radove nije raspisan nijedan tender. Tender za tehničku pomoć i nadzor je pokrenut, da bi ga potom obustavila Infrastruktura železnice Srbije, koja je odgovorno telo za postupak nabavke. Tender bi uskoro trebalo da bude ponovo raspisan”, navode za RSE u Delegaciji EU u Srbiji.

Evropska unija bespovratnim sredstvima u iznosu od 2,5 miliona evra, finansirala je Pripremne aktivnosti za izgradnju železničke obilaznice oko Niša i modernizaciju železničke deonice od Niša do Dimitrovgrada.

I to nije sve

Uz glavni železnički koridor koji prolazi kroz Srbiju, EU dodatno finansira i pripremu Generalnog projekta, prethodne studije izvodljivosti i preliminarnu procenu uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Stalać - Kraljevo - Rudnica do granice sa Kosovom.

Ova deonica pruge nije deo železničkog čvora Koridor 10, ali se nalazi na proširenom sistemu Transevropske saobraćajne mreže (Trans-European Transport Network/TEN-T Core).

Procenjeni trošak za rekonstrukciju i modernizaciju ove linije je 265 miliona evra, a planirana godina za početak implementacije je 2025. EU je do sada obezbedila 1,2 miliona evra za izradu studije izvodljivosti, generalnog idejnog rešenja i preliminarne procene uticaja na životnu sredinu.