Umesto prvih vozova kojima bi se od Beograda do Budimpešte stizalo za manje od tri sata, kako su još 2015. godine obećavali zvaničnici u Srbiji, na trasi međunarodnog železničkog koridora, koji je i deo kineskog strateškog projekta „Pojas i put“, i dalje su radovi.
Rok za njihov završetak, predstavnici vlasti u Beogradu pomerali su više puta – od 2018. kao godine kada će prvi putnici sesti u voz, do poslednjeg datuma, koji predviđa da modernizovana pruga bude gotova do kraja 2022.
„Dok u Srbiji sam način odabira izvođača radova i finansiranja pruge nije bio dovođen u pitanje od strane vlasti, Mađarska kao država članica Evropske unije naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici“, kaže za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) Stefan Vladisavljev, programski asistent u Beogradskom fondu za političku izuzetnost.
Zašto dva tendera?
Vladisavljev navodi da je „celokupan proces izvođenja radova od strane kineske kompanije pomeren zato što je Mađarska morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije“.
Projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, procenjen na dve milijarde dolara, započet je još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.
Tada kao premijer, danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić najavio je 2015. godine da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu prugu Beograd–Budimpešta od 2018. godine.
Do ovog roka radovi ne samo da nisu završeni, već je zbog rekonstrukcije od februara naredne godine (2019.) zatvoren i deo pruge od Novog Sada do Beograda. Od tada do danas između ova grada može se samo autoputem.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je takođe obećavala završetak ove pruge i govorila o konkretnim rokovima, u julu 2019. godine odredila je novi, navodeći da će deonica od Beograda do Novog Sada biti završena do novembra 2021. godine.
Dalje pomeranje rokova stiglo je iz "Infrastruktura železnica Srbije" u septembru iste godine.
Zašto dodatno pomeranje rokova?
Tadašnji vršilac dužnosti direktora ovog javnog preduzeća Miroljub Jevtić (koji je u januaru 2020. uhapšen pod sumnjom za primanje mita u vezi sa eksproprijacijom zemljišta) izjavio je za lokalne medije da bi deo pruge kroz Srbiju trebalo da bude izgrađen do kraja 2022. godine.
„Pošto se radi o sporazumu sve tri strane, dakle ne postoji poseban sporazum između Srbije i Kine i između Kine i Mađarske, implementacija samog sporazuma nije mogla da otpočne dok nisu bila regulisana pravila sa mađarske strane. Zbog toga su se tek 2018. godine stekli svi uslovi da radovi otpočnu“, kaže Vladisavljev.
Predstavnici Srbije, Kine i Mađarske su se tokom leta 2019. u Beogradu sastali po osmi put na razgovorima u vezi sa rekonstrukcijom železnice od Beograda do Budimpešte i tada saopštili da se radi na dve deonice od Beograda do Novog Sada i da su potpisani ugovori za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do Subotice, grada na krajnjem severu zemlje, na granici sa Mađarskom.
Na osnovu ugovora o zajmu, potpisanog godinu dana ranije u Sofiji, izgradnju deonice Novi Sad-Subotica dugu 107 kilometara sa 943 miliona dolara finansira konzorcijum kineskih kompanija.
Kolike su kineske a kolike ruske investicije?
Iz kineskih izvora finansira se i deonica broj jedan, od Beograda do Stare Pazove, dok drugu, Stara Pazova – Novi Sad, Srbija gradi novcem iz ruskog kredita za modernizaciju srpske železnice koji prema sporazumu iz 2013. godine ukupno vredi 800 miliona dolara.
„U Srbiji jedan deo radova na izgradnji pruge radi Ruska državna železnica, ali veći deo jeste pod ovlašćenjima kineske kompanije tako da su sami uslovi za početak izgradnje uticali da ona na početku bude pomerena jer su Kinezi hteli da počnu radove simultano. Zbog toga je došlo do pomeranja datuma završetka sa 2018. na 2020., pa čak i onaj deo od Novog Sada do Subotice koji bi trebalo, prema najavama koje smo skoro čuli, da bude završen na proleće 2021. godine“, navodi Stefan Vladisavljev.
Brza pruga Beograd - Budmipešta deo je kineske inicijative ’Pojas i put’ i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.
Facebook Forum