Novinarka Milica Lučić Čavić bila je beskompromisni borac za pravdu i nikada nije pravila ustupke na štetu profesije, rekli su u sredu na komemoraciji njene kolege Branka Mihailović i Omer Karabeg.
Milica Lučić Čavić je umrla u Beogradu 7. marta u 75. godini. Kremacija je obavljena na Novom groblju u Beogradu.
Na komemoraciji u beogradskom Medija centru, Mihailovićeva je članovima porodice, prijateljima i kolegama Milice Lučić Čavić rekla da je ona volela novinarsku profesiju i da je o najkomplikovanijim ekonomskim temama umela da izveštava na
jednostavan i jasan način.
Ona je rekla i da su gledaoci voleli Milicu i da su joj prilikom susreta na ulici često čestitali na dobrim pitanjima koje je postavljala onima koji su odlučivali u srpskoj ekonomiji i politici.
Poznata kao TV lice, Milica Lučić Čavić bila je i autor brojnih tekstova, a sarađivala je sa najuglednijim časopisima i novinama u zemlji i inostranstvu.
Od 1967. godine bila je zaposlena u TV Beograd. Prošla je sve faze od reportera do urednika. Objavljivala je komentare, uređivala i vodila Beogradsku hroniku, Dnevnik III, Porotu, Pitajte SIV. Snimala je emisije i reportaže o Holandiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Tunisu, Poljskoj...
Branka Mihailović je istakla i da je Milica Lučić Čavić učestvovala na svim protestima i demonstracijama protiv rata i režima Slobodana Miloševića, kao i da se 1992. našla na listi 20 izdajnika i loših Srba iz Radija i Televizije Beograd, koju je sačinio Vojislav Šešelj.
Omer Karabeg je rekao da je Milica bila hrabra žena i da nije pravila kompromise na štetu profesije.
Milica Lučić Čavić je objavljivala tekstove u više od 28 novina, časopisa i radio stanica u bivšoj Jugoslaviji. Uvrštena je 1990. godine u "WHO is WHO" (Kembridž) za vrhunska dostignuća u profesiji.
Od januara 1991. godine bila je prinudnom odmoru, a u maju 1994. godine dobila je otkaz na RTV Beograd. Od jula 1994. godine do septembra 1995. bila je predsednik Centra za antiratnu akciju, a od 1994. godine dopisnik Radija Slobodna Evropa i jedan od urednika časopisa "Mediji- Pravo na sliku i reč".
Od maja 2000. do januara 2002. godine bila je šef beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa. Od februara 2002. do februara 2004. godine nalazila se na čelu Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Dobitnik je nagrade "Vitez poziva".
Milica Lučić Čavić je umrla u Beogradu 7. marta u 75. godini. Kremacija je obavljena na Novom groblju u Beogradu.
Na komemoraciji u beogradskom Medija centru, Mihailovićeva je članovima porodice, prijateljima i kolegama Milice Lučić Čavić rekla da je ona volela novinarsku profesiju i da je o najkomplikovanijim ekonomskim temama umela da izveštava na
jednostavan i jasan način.
Ona je rekla i da su gledaoci voleli Milicu i da su joj prilikom susreta na ulici često čestitali na dobrim pitanjima koje je postavljala onima koji su odlučivali u srpskoj ekonomiji i politici.
Milica Lučić Čavić
Poznata kao TV lice, Milica Lučić Čavić bila je i autor brojnih tekstova, a sarađivala je sa najuglednijim časopisima i novinama u zemlji i inostranstvu.
Od 1967. godine bila je zaposlena u TV Beograd. Prošla je sve faze od reportera do urednika. Objavljivala je komentare, uređivala i vodila Beogradsku hroniku, Dnevnik III, Porotu, Pitajte SIV. Snimala je emisije i reportaže o Holandiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Tunisu, Poljskoj...
Branka Mihailović je istakla i da je Milica Lučić Čavić učestvovala na svim protestima i demonstracijama protiv rata i režima Slobodana Miloševića, kao i da se 1992. našla na listi 20 izdajnika i loših Srba iz Radija i Televizije Beograd, koju je sačinio Vojislav Šešelj.
Omer Karabeg je rekao da je Milica bila hrabra žena i da nije pravila kompromise na štetu profesije.
Sa komemoracije u Beogradu, FOTO: Ivan Šepić
"Imala je jasnu misao, jednostavne rečenice i dobra pitanja", rekao je Karabeg i istakao da je Milica Lučić Čavić kao novinarka bila primer časti u vremenima beščašća.Milica Lučić Čavić je objavljivala tekstove u više od 28 novina, časopisa i radio stanica u bivšoj Jugoslaviji. Uvrštena je 1990. godine u "WHO is WHO" (Kembridž) za vrhunska dostignuća u profesiji.
Od januara 1991. godine bila je prinudnom odmoru, a u maju 1994. godine dobila je otkaz na RTV Beograd. Od jula 1994. godine do septembra 1995. bila je predsednik Centra za antiratnu akciju, a od 1994. godine dopisnik Radija Slobodna Evropa i jedan od urednika časopisa "Mediji- Pravo na sliku i reč".
Od maja 2000. do januara 2002. godine bila je šef beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa. Od februara 2002. do februara 2004. godine nalazila se na čelu Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Dobitnik je nagrade "Vitez poziva".