Srpski pokret obnove, jedna od retkih stranaka koja se zalaže za radikalnu promenu državne politike Srbije prema Kosovu, suočio se sa još jednim unutrašnjim razdorom upravo zbog razilaženja sa strankama vladajuće koalicije oko Kosova. Ovo je poslednja u nizu podela unutar ove, nekada najjače opozicione stranke i Miloševićevog protivnika. Da li je to posledica unutrašnjih slabosti same stranke ili uticaja onih kojima ne odgovora politika lidera SPO-a Vuka Draškovića.
Vuk Drašković je devedesetih slovio za neprikosnovenog kralja trgova jer je mogao da izvede desetine hiljada ljudi na ulice protiv Slobodana Miloševića. Danas, iako u vlasti, politčki uticaj SPO-a od nekada najjačeg Miloševićevog protivnika sveden je skoro na minoran sa jednim ministrom u vladi koji mu je otkazao poslušnost i četiri poslanika u parlamentu.
Zbog formiranja pokreta Preokret, koji se zalaže za prihvatanje kosovske realnosti, usledili su zahtevi za Draškovićevu smenu od nekolicine lokalnih funckionera.
Sam Drašković, samo kratko kaže da se u stranci ništa ne dešava, ali po rečima potpredsednika stranke Aleksandra Jugovića, za SPO nema dileme da je sve izrežirano u stankama kojima ne odgovora Preokret ali je to, kaže Jugović, i pokazatelj da državna bezbednost ne miruje.
„Druge stranke se nikada nisu tako snažno založile za otvaranje dosijea kao što je to učinio Srpski pokret obnove. SPO je tražio promenu kosovske politike
Vodeća opoziciona stranka 90-ih preživela je nekoliko unutrašnjih potresa. Najdrastičniji je bio 2004. kada je čak 10 poslanika napustilo SPO i osnovalo samostalnu stranku koja doduše nije preživela.
Danas, nakon što se najpre Draškovićevom razilaženju u politici prema Kosovu sa svojim koalicionim partnerima u vlasti suprotstavio njegov jedini ministar u Vladi Srđan Srećković, i nekolicina lokalnih funkcionera iz Bora i Beograda zatražila je smenu Vuka Draškovića.
U vlasti a opozicija
Jedan od njih, Ljubomir Sokolović, predsednik opštinskog odbora Voždovac objasnio je beogradskim medijima taj zahtev time da je stranka napustila program na kojem je koalicija dobila izbore.
„Zna se koja je naša politika – put ka Evropi, Kosovo i tako dalje. Sve smo to mi zacrtali i sve je to otišlo, da ne kažem, u propast. Mi smo deo vlasti a ponašamo se sad kao opozicija“, rekao je Sokolović, sada već isključeni član SPO-a.
Od njega je javnost saznala da za incidente na severu Kosova nije kriv KFOR što je bila zvanična verzija događaja u Beogradu već da izveštaji srpskih službi bezbednosti govore da su to bili lokalni Srbi.
No, i dalje se zalaže za rehabilitaciju četničkog pokreta zbog čega je kritikovan u delu javnosti, ali je istovremeno skoro usamljen u zahtevima za otvaranje tajnih dosijea o doušnicima iz Miloševićevog režima. Poslednji u nizu njegovih koraka je pristupanje pokretu Preokret.
Sa nekadašnjih 800.000 glasača danas je upitno da li bi SPO samostalno mogao da pređe izborni cenzus. Miljenko Dereta, jedan od građanskih aktivista kaže da je SPO jedina stranka koja je trpela zbog svojih političkih stavova dok su se drugi prilagođavali.
„Setite se, on je imao mesto ministra inostranih poslova u jednom trenutku u Koštuničinoj vladi i tada je takođe vodio jednu nezavisnu politiku u
odnosu na tadašnju vladu. I mnogo pre toga, 1992./93. kada je bio u koaliciji sa Građanskim savezom, znači u vreme rata, SPO je bio u koaliciji sa jedinom nenacionalističkom i antiratnom partijom. Dakle, SPO je jedna vrlo složena struktura kao što je i Vuk Drašković jedna složena osoba, neko ko miri nekoliko, da tako kažem, sistema vrednosti. A njegov politički uticaj se smanjio onog trenutka kada su se drugi odlučili da prave neke ozbiljnije kompromise na političkoj sceni. Mislim da je on užasno pogrešio 1999./2000. kada nije ušao u DOS, zapravo kada je ušao pa izašao, trpeo je posledice zbog toga“, ocenjuje Dereta.
Drašković je prošao i ličnu golgotu. Bio je meta dva atentata. U pokušaju njegovog ubistva na Ibarskoj magistrali, što je tadašnji režim uz pomoć državnih medija predstavio kao saobraćajnu nesreću, poginula su četvorica funkcionera SPO-a.
Za to su posle deset godina, između ostalih, osuđeni bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek.
Drašković je i za mnoge razdore u stranci takođe okrivljavao službe bezbednosti. Sigurno je da ima političkih interesa da se Drašković dovede u pitanje pre svega zbog radikalne kritike državne politike prema Kosovu i evropskim integracijama, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Čiji je to politički interes – da li Državne bezbednosti ili nekih njenih delova, ili nekih drugih stranaka koje čak i sede zajedno sa Draškovićem u Vladi – možemo samo da nagađamo, jer neke dokaze za te tvrdnje ne možemo imati. Ali, činjenica jeste da Vuk Drašković ume da ustalasa duhove na političkoj sceni Srbije i da direktnim nastupom i kritičkim ispitivanjem kosovske politike smeta mnogima – bilo onima koji sede u vlasti, bilo onima koji sede u opoziciji, a dele neke vrednosne i političke stavove kao najveći deo sadašnje vladajuće koalicije“, zaključuje Stanković.
Vuk Drašković je devedesetih slovio za neprikosnovenog kralja trgova jer je mogao da izvede desetine hiljada ljudi na ulice protiv Slobodana Miloševića. Danas, iako u vlasti, politčki uticaj SPO-a od nekada najjačeg Miloševićevog protivnika sveden je skoro na minoran sa jednim ministrom u vladi koji mu je otkazao poslušnost i četiri poslanika u parlamentu.
Zbog formiranja pokreta Preokret, koji se zalaže za prihvatanje kosovske realnosti, usledili su zahtevi za Draškovićevu smenu od nekolicine lokalnih funckionera.
Sam Drašković, samo kratko kaže da se u stranci ništa ne dešava, ali po rečima potpredsednika stranke Aleksandra Jugovića, za SPO nema dileme da je sve izrežirano u stankama kojima ne odgovora Preokret ali je to, kaže Jugović, i pokazatelj da državna bezbednost ne miruje.
„Druge stranke se nikada nisu tako snažno založile za otvaranje dosijea kao što je to učinio Srpski pokret obnove. SPO je tražio promenu kosovske politike
Čedomir Jovanović, Vuk Drašković i Latinka Perović na konferenciji za novinare pokreta Preokret, 2011.
i kao deo vladajuće koalicije odbio je da glasa za Deklaraciju o Kosovu, ukoliko u njoj ne piše da se uklone barikade sa severa Kosova. Naši zahtevi su bili da se iznese istina u vezi sa dešavanjima na severu Kosova koja je izneta od strane službi bezbednosti na Odboru za bezbednost Skupštine Srbije, a koja je kasnije sakrivena od javnosti. I to su sve stvari koje su za službe bezbednosti, za kriminogene strukture, koje vrše paralelnu funkciju kontrole države i kontrole političke scene Srbije, neprihvatljive i zbog toga je taj udar na nas takav“, kaže Jugović.Vodeća opoziciona stranka 90-ih preživela je nekoliko unutrašnjih potresa. Najdrastičniji je bio 2004. kada je čak 10 poslanika napustilo SPO i osnovalo samostalnu stranku koja doduše nije preživela.
Danas, nakon što se najpre Draškovićevom razilaženju u politici prema Kosovu sa svojim koalicionim partnerima u vlasti suprotstavio njegov jedini ministar u Vladi Srđan Srećković, i nekolicina lokalnih funkcionera iz Bora i Beograda zatražila je smenu Vuka Draškovića.
U vlasti a opozicija
Jedan od njih, Ljubomir Sokolović, predsednik opštinskog odbora Voždovac objasnio je beogradskim medijima taj zahtev time da je stranka napustila program na kojem je koalicija dobila izbore.
„Zna se koja je naša politika – put ka Evropi, Kosovo i tako dalje. Sve smo to mi zacrtali i sve je to otišlo, da ne kažem, u propast. Mi smo deo vlasti a ponašamo se sad kao opozicija“, rekao je Sokolović, sada već isključeni član SPO-a.
Vuk Drašković na protestima u Beogradu, mart 1991.
Drašković jeste pravio zaokrete u politici koji su možda zbunjivali članstvo i pristalice. Prešao je put od srpskog nacionalizma i monarhije do EU i prihvatanja kosovske realnosti pod parolom da nisu važne teritorije već ljudi.Od njega je javnost saznala da za incidente na severu Kosova nije kriv KFOR što je bila zvanična verzija događaja u Beogradu već da izveštaji srpskih službi bezbednosti govore da su to bili lokalni Srbi.
No, i dalje se zalaže za rehabilitaciju četničkog pokreta zbog čega je kritikovan u delu javnosti, ali je istovremeno skoro usamljen u zahtevima za otvaranje tajnih dosijea o doušnicima iz Miloševićevog režima. Poslednji u nizu njegovih koraka je pristupanje pokretu Preokret.
Sa nekadašnjih 800.000 glasača danas je upitno da li bi SPO samostalno mogao da pređe izborni cenzus. Miljenko Dereta, jedan od građanskih aktivista kaže da je SPO jedina stranka koja je trpela zbog svojih političkih stavova dok su se drugi prilagođavali.
„Setite se, on je imao mesto ministra inostranih poslova u jednom trenutku u Koštuničinoj vladi i tada je takođe vodio jednu nezavisnu politiku u
Miljenko Dereta ocenjuje da se Draškovićev politički uticaj smanjio 'onog trenutka kada su se drugi odlučili da prave neke ozbiljnije kompromise na političkoj sceni'.
Drašković je prošao i ličnu golgotu. Bio je meta dva atentata. U pokušaju njegovog ubistva na Ibarskoj magistrali, što je tadašnji režim uz pomoć državnih medija predstavio kao saobraćajnu nesreću, poginula su četvorica funkcionera SPO-a.
Za to su posle deset godina, između ostalih, osuđeni bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek.
Drašković je i za mnoge razdore u stranci takođe okrivljavao službe bezbednosti. Sigurno je da ima političkih interesa da se Drašković dovede u pitanje pre svega zbog radikalne kritike državne politike prema Kosovu i evropskim integracijama, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Čiji je to politički interes – da li Državne bezbednosti ili nekih njenih delova, ili nekih drugih stranaka koje čak i sede zajedno sa Draškovićem u Vladi – možemo samo da nagađamo, jer neke dokaze za te tvrdnje ne možemo imati. Ali, činjenica jeste da Vuk Drašković ume da ustalasa duhove na političkoj sceni Srbije i da direktnim nastupom i kritičkim ispitivanjem kosovske politike smeta mnogima – bilo onima koji sede u vlasti, bilo onima koji sede u opoziciji, a dele neke vrednosne i političke stavove kao najveći deo sadašnje vladajuće koalicije“, zaključuje Stanković.