U Srbiji se gomilaju pretnje političarima i aktivistima za ljudska prava koji nisu po ukusu ekstremne desnice, kao što je to poslednji slučaj sa pretnjom lideru SPO-a. Na meti su svi oni koji pokušavaju da probiju zadate koordinate u kojima se kreće većina aktera na političkoj sceni.
Srpski pokret obnove je saopštio da je njihov lider Vuk Drašković dobio pretnje smrću od organizacije Crna ruka iz Australije zbog politike prema Kosovu.
Podsetimo, Drašković se priključio liberalima Čedomira Jovanovića u zahtevu da Srbija promeni politiku prema Kosovu i prizna realnost da je Kosovo izgubljeno još 99-te godine.
Objava Preokreta isprovocirala je one koji nastavljaju sa tradicijom iz 90-ih godina kada su politički protivnici tadašnjeg režima zastrašivali a kada to nije pomoglo i fizički uklanjali.
“Time treba da se bavi Tužilaštvo, bez obzira da li je pretnja došla preko Interneta ili na neki drugi način. Podsetiću da je organizacija koja se isto potpisala kao Crna ruka 2009. godine slala prilično ozbiljne pretnje Marku Karadžiću. Taj slučaj, koliko znamo, nije istražen i nema sudski epilog“, kaže za RSE predsednik JUKOM-a Milan Antonijević.
Marko Karadžić, koga pominje Antonijević, komesar za ljudska prava u opozicionom LDP-u, bivši državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kaže da je puno puta dobijao pretnje zbog svog angažovanja u ostvarivanju prava LGBT populacije i organizovanju Parade ponosa, da je slao prijave policiji i gotovo nikada nije dobijao odgovor.
Marko Karadžić
“Meni je puno prećeno, i preko Ministarstva i preko pisama, fejsbuka i društvenih mreža, lepljeni su posteri u Pančevu... Ja sam samoinicijativno par puta pozvao policiju u Pančevu, oni su rekli da rade na tome, da će me obavestiti. Prošlo je od tada godinu i po dana, nikada me niko nije obavestio...Nakon toga se oko moje zgrade gde živim pojavilo par grafita sa potpisom Crna ruka. Sve sam to prijavio u policiji. Četiri puta sam zahtevao da policja napravi procenu moje bezbednosti, da mi dodele obezbeđenje ako sam ugrožen. Nikada ni jedan odgovor nisam dobio”, kaže Karadžić.
Psihološki rat
Srbija je država u kojoj su ubistva bila metod razračunavanja sa političkim protivnicima, bilo da su oni među novinarima, bivšim ili aktuelnim političkim ličnostima, visokim državnim službenicima i to ne samo u Miloševićevo vreme već i nakon smene vlasti.
Najtragičniji primer je, naravno, ubistvo premijera, ali i danas neki ljudi žive godinama pod policijskom zaštitom. Najpozantiji slučaj je lider LDP-a Čedomir Jobvanović. Novinar Miloš Vasić dodaje:
U JUKOM-u kažu da su podneli 11 prijava zbog pretnji raznim organizacijama i ljudimam te da raste broj pretnji koje ostaju nekažnjene.
“Ne samo on, i naša koleginica ( novinarka B92 koja je serijom Insajder otkrivala mnoge korupcije, istraživala politička ubistva, delovanja sportske i druge mafije) i dan danas živi pod zaštitom iako se zna ko joj je pretio, ali niko ne sme da zameri fudbalskim veličinama.”
Da li je teško proceniti šta je zaista opasna pretnja od verbalnih igrarija nekih u suštini bezopasnih grupa?
“Dosta je teško to razlikovati, mada ja pretpostavljam da policija koja se time bavi ima svoje kriterijume. Međutim, ono što policiju puno više brine jeste to što oni koji nešto žele da urade, oni ne prete. Vrlo retko se dešavalo, skoro uopšte nije, da je nakon tih strašnih pretnji usledila neka akcija. Mislim da je ovo oblik psihološkog rata”, ocenjuje Vasić.
Milan Antonijević iz JUKOM-a očekuje da sudski organi reaguju i pretnje koje smatra ozbiljnim prosleđuje u tužilaštvo.
“Od početka ove godine JUKOM je podneo 11 krivičnih prijava zbog raznih pretnji - Ženama u crnom, LGBT aktivista i drugim osobama koje se bave ljudskim pravima. Treba skrenuti pažnju na porast pretnji koje ostaju nekažnjene”, zaključuje Antonijević.
