Aleksandar Vučić može komotno sam da pravi vladu. No, iako mu to matematički ne treba prognozira se da će on ipak pokušati da u novi kabinet uvede još neku stranku ili barem pojedince iz nekih stranaka kako bi, između ostalog, mogao i da podeli odgovornost. Sa druge strane, osim demokrata niko nije rezolutno odbio takvu mogućnost.
Koga će Vučić pozvati u vladu – dilema je za sve osim za samog Vučića. Za razliku od prošlog puta kada je bio prinuđen da ustupi mesto premijera sada će on određivati uslove. Sa više od 150 poslaničkih mandata ima komotnu većinu i da sam formira vladu, ali bi možda bio komotniji kada bi odgovornost mogao da podeli. Na to ukazuje kolumnista Teofil Pančić. Koliko god to bilo za njih dobro, komotno i laskavo što su osvojili apsolutnu većinu, toliko to realno znači i apsolutnu odgovornost za ono što će se dešavati ubuduće, kaže Pančić.
„A apsolutno ništa od pokazatelja ne sluti na bilo šta dobro, ni politički, ni ekonomski pogotovo. Dakle, dobro je imati uz sebe nekoga ko će moći da amortizuje bar deo nekih političkih udaraca u budućnosti i neke odgovornosti. E sad, da li će se to ostvariti ili neće, ja bih rekao da je to veoma moguće iz jednog prostog razloga što se ovde političari i stranke veoma retko uzdrže od toga da budu u vlasti ako mogu. Druga stvar je što recimo, ja mislim da bi zapravo za neki javni interes bilo bolje da se Vučić, odnosno SNS pusti da vladaju sami ili eventualno sa nekom od manjinskih stranaka, pa da na taj način konačno pokažu te svoje slavne i čuvene sposobnosti“, kaže Pančić.
A šta očekuju građani pitala je naša Danica Gudurić svoje sugrađane u Priboju:
Vaš browser nepodržava HTML5
Očekivanja građana
Vučić je najavio da je otvoren za razgovore za sastavljanje vlade za sve koji su prešli cenzus, dakle, Ivicu Dačića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića i predstavnike nacionalnih manjina.
Za analitičara Dragoljuba Anđelkovića najverovatniji scenario je da će Vučić formirati vladu tzv. partijsko – tehnokratskog tipa.
„Da će pozvati možda neke stranke u celini, a možda neke ljude kao pojedince, bez obzira kojim strankama pripadaju ili su van stranaka da se uključe u rad takve vlade. Mi u Srbiji imamo takvo iskustvo početkom dvadesetog veka kada je Nikola Pašić pravio koncentracione vlade, gde nisu pozivane samo partije, već neki delovi partija, odnosno neki ljudi. Na taj način su i te partije posredno uključivane, ali opet nisu bile deo vladajuće koalicije“, kaže Anđelković.
Pre izbora i za mnoge poražavajućih rezultata skoro svi su se nudili Vučiću za budućeg partnera u novoj vladi za razliku od Đilasovih demokrata koji i danas tvrde da im to ne pada na pamet i čak Vučićevu najavu poziva, iznetog u medijima, za razgovor ne doživljavaju dobronamerno. Ostali uglavnom čekaju da Vučić povuče neki konkretniji potez.
Prva adresa za razgovore o budućoj vladi je svakako dosadašnji premijer Ivica Dačić kome su naprednjaci, iako jači u prethodnom mandatu, bili prinuđeni da ustupe mesto premijera. A ne treba zaboraviti ni to da Vučić nije zaboravio Dačiću što je 2008. odustao od koalicionog sporazuma za grad Beograd i priklonio se demokratama. No, politički analitičar Dragoljub Anđelković ocenjuje da će se kod Dačića, čiji socijalisti imaju više mandata nego Đilas i Tadić zajedno, voditi računa i o tome kakva bi on mogao biti opasnost za vladu ako ostane u opoziciji.
„Dačić je političar čija je partija na ovim izborima ipak vrlo solidno prošla. Ona u nekoj perspektivi može da bude i profiter na osnovu svih onih reformi koje vlada može da sprovodi. Biće tu bolnih rezova i glasače sutra na osnovu toga može da dobija neko ko je sada relativno jak. Teško je formirati neku novu relevantnu partiju u roku od godinu dana. Tako da, kada se bude razmatrala mogućnost njegovog ulaska u vladu, verovatno će se voditi računa o tome šta on može sada da ponudi toj vladajućoj koaliciji, ali kakva bi bila opasnost da ostane kao jedina velika opoziciona stranka, neka vrsta centralnog mesta gde mogu da se skupljaju glasovi nezadovoljnika iz socijalno-ekonomske sfere“, smatra Anđelković.
Teofil Pančić
Spekulacije da bi Boris Tadić, koji je osnovao Novu demokratsku stranku neposredno uoči izbora, mogao da uđe sa Vučićem u vladu počele su uveliko još tokom izborne kampanje. Iz njegovog okruženja ovih dana nagoveštavaju da prvo čekaju da čuju Vučićevu ponudu pa će onda znati šta im je činiti. No, kolumnista Teofil Pančić misli da bi za bivšeg predsednika Srbije bilo bolje da ne ulazi u novu vladu.
„Mislim da bi i Tadiću, ako želi da profiliše svoju novu stranku i da opstane kao relevantan faktor na srpskoj političkoj sceni u budućnosti, bilo pametnije da se toj vrsti iskušenja odupre. Nemojte zaboraviti da se dobar deo kampanje Demokratske stranke bazirao na tome da je Tadić neka vrsta otpadnika kojeg je Vučić kupio, pa će sada on sa njim da pravi vladu, da mu ovaj bude ikebana, i tako dalje. Ako bi Tadić u ovoj situaciji ušao u vladu, potvrdio bi na neki način tu kampanju Demokratske stranke, a to bi bila neka vrsta simboličkog samoubistva, bez obzira što bi moglo da donese neku trenutnu korist“, navodi Pančić.
Kako je Vučić najavio da će nova vlada biti formirana do 1. maja, čini se da je predstojećih mesec i po dana ostavljeno za premišljanje. Onih na kojima je izbor, ili da u predstojećem periodu stvari posmatraju sa strane, ili da se priključe.
