Demokratska opcija u Srbiji: Kako preživeti izborni nokaut

Jeste bilo i agresivne medijske kampanje pobednika izbora, i tabloidnih toplih zečeva kroz koje su provlačeni politički protivnici; jeste bilo i jahanja na borbi protiv korupcije iako ona u prethodne dve godine nije rezultirala pravosudnim završnicama; i Beograda na vodi je bilo u izobilju; i arapskih miliona koji stižu kao deus ex machina, i druge demagogije i olako datih obećanja; i lumpenskog očajanja koje upire pogled u vođu jer u zastrašujuću stvarnost više ne sme. Jeste svega toga i mnogo čega drugog bilo, ali - da li je bilo i krivice opozicije, njene demokratske opcije, za totalni izborni debakl, koji bi neke stranke mogao odvesti i na političko groblje?

Dok se poražene partije još teturaju od neočekivano razarajućeg udarca naprednjaka, pa se iz njihovih redova čuje tek poneki samokritički uvid, analitičari taj stranački blok ne štede mnogo u osvrtima na njegov težak izborni poraz.

Razmišljajući o razlozima izbornog debakla čitave demokratske opcije, ali i svoje partije, Borislav Stefanović, član Predsedništva Demokratske stranke, ne krije nezadovoljstvo izbornim rezultatom i ovako ga objašnjava:

„Mi nismo zadovoljni rezultatom i ja verujem da je znatan broj ljudi koji je u prošlosti glasao za demokratsku opciju sada ostao kod kuće. S druge strane, ljudi koji su izašli na izbore u ogromnoj većini su podržali SNS i Vučića i sada taj čovek i ta stranka nose najveću odgovornost. Mislim da su sada deplasirane priče o prethodnoj vladi zato što je prethodna vlada bila njihova, deplasirane su i priče tipa 'šta ste vi demokrate radili' jer su te demokrate koje su loše radile mahom otišle u interesnu skupinu koja se zove Nova demokratska stranka, koja je u izbornoj kampanji pomogla da se pocepa biračko telo Demokratske stranke i da se mnogi pristojni ljudi pasivizuju i ne izađu na izbore“, komentariše Stefanović, koji odgovara i na pitanje hoće li Demokratska stranka uskoro, ipak, otvoriti debatu o odgovornosti lidera nakon poraznog izbornog rezultata.

„Mi uvek imamo debatu i imaćemo je i sada i to ne samo o liderstvu nego i debatu o političkim potezima u narednom periodu, o kadrovima, o odgovornosti. Onda kada nismo pričali o pojedinačnoj odgovornosti, 2012, desilo nam se to što se desilo.
Naravno da mi ne krivimo nikoga, hoću to otvoreno da kažem - nismo mi Čedomir Jovanović pa da sad krivimo građane. Sve što bih rekao je jeftin pokušaj traženja opravdanja; dakle, jeste bila nenormalna medijska scena, jeste kampanja bila potpuno u pravcu favorizovanja SNS-a, ali, očigledno je da mi nismo uspeli da mobilišemo svoje birače i da su građani prosto ustuknuli pred tim talasom populizma i šećerne vodice u vidu lažnih obećanja i kad su se uporedile nada i strepnja – pobedila je nada“, ocenjuje Stefanović.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka i predsednica Saveta Nove stranke, koja je u izbornoj koaliciji bila sa Demokratskom strankom, kaže da nije očekivala toliko glasova za naprednjake, a veliko iznenađenje joj je i podatak da Liberalno-demokratska partija, ali i Demokratska stranka Srbije, uprkos profilisanom biračkom telu nisu prešli cenzus. Razlozi za debakl Demokratske stranke su višestruki, dodaje, a ukazuje i na to da opozicija još uvek nije razumela koliko je demokratija u Srbiji krhka i nezrela i koliko biračko telo više veruje u harizmatske vođe nego u institucije.

„Naše biračko telo je pokazalo da glavni pravac reformi ima da se kreće prema stvaranju kulta ličnosti, ideje jednog svemoćnog čoveka koji treba da misli umesto svih nas, a da mi treba da budemo nekakva nezrela deca.

Takođe, Demokratska stranka se uoči izbora nepotrebno pocepala i to joj svakako nije pomoglo.Liberalno-demokratska stranka je nekakvim svojim stavom da bi možda mogla i da uđe u vlast moguće doprinela tome da ne ostvari cenzus“, kaže naša sagovornica i ističe da Demokratska stranka, pre svih, mora sada dobro da se sabere i detektuje uzroke svog neuspeha.

„Opoziciji neće cvetati ruže nekoliko budućih godina izuzev ako zaista ozbiljno ne shvati da je ovako loš rejting demokratskih stranaka i opasno nadiranje populizma u Srbiji velika opasnost koja preti demokratskim institucijama; mi, naime, od Srpske napredne stranke ne možemo ništa da čujemo osim da su odlučili da krenu u korenite reforme. Koje reforme, čega reforme, u kom pravcu reforme – mi to zaista sada ne znamo. Ako, dakle, ne postoji jaka opozicija koja će da kritikuje pravac reformi, onda mi se čini da ćemo se kao društvo kretati u jednom dosta stihijnom pravcu“, upozorava Vesna Rakić Vodinelić. Širi intervju s njom možete pročitati ovde.

Izuzetno loš rezultat Demokratske stranke Vladimir Goati, čelnik „Transparentnosti Srbija“, objašnjava nezadovoljstvom birača njenim učinkom dok je bila na vlasti i dodatnom erozijom te partije posle izbora 2012.

„Jedan broj birača je to izrazio ne samo zaprepašćujuće lošim rezultatom Demoratske stranke – jedva iznad cenzusa nego i time što nije izašao na izbore ili je glasao nevažeće.
Drugi razlog je što je Demokratska stranka posle poraza 2012. godine doživela unutarpartijsku frakcijsku borbu, pa rascep i formiranje nove stranke koju je obrazovao Boris Tadić, bivši predsednik, koji ni sam nije slavno prošao, osvojivši jedva iznad pet odsto glasova“, primećuje Goati.

Tri osnovna razloga za izborni debakl demokratskog bloka opozicije prepoznaje Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka:

„Rezultati politike koju su vodile stranke demokratskog bloka dok su bile na vlasti građani su ocenili kao katastrofalne. Ove dve godine otkada je SNS na vlasti – očigledno nisu njima pripisane sve te teškoće“.

RSE: Zašto?

Jovanović: Pa, iz prostog razloga što građani smatraju da su to teškoće nasleđene iz prethodnog perioda. Drugi razlog poraza demokratskih stanaka vidim u tome što su bile podeljene, a podeljene su bile zbog viška liderskih ambicija, što je stara boljka – dakle, išle su u više kolona i rasule glasove. I treći razlog vidim u tome što je SNS kampanjom uspela da ih predstavi kao krivce za sve i svašta, a dobrim delom i da ih satanizuje u javnosti – i kao političke opcije i kao njihove lidere.

Ovaj naš sagovornik smatra da se mora otvoriti pitanje odgovornosti liderstva demokratskih stranaka jer je to jedan od uslova da počne njihova rehabilitacija, što znači konsolidovanje u ideološkom, programskom i organizacionom smislu.