U osmoj nedelji pregovora o novoj Vladi Srbije i dalje je krajnje neizvesno koje će partije ući u novi kabinet. Jednako verovatno zvuči da će Vladu formirati Tadićeve demokrate, baš kao i Nikolićevi naprednjaci, a čini se sigurnim da ni jedna od te dve mogućnosti ne može biti realizovana bez podrške Dačićevih socijalista. Uspeh njihovog dogovora zavisiće i od podrške koju bi nekim od budućih vladajućih opcija dali Dinkićevci iz Ujedinjenih regiona ili Jovanovićevi liberali.
No, levi ili desni principi padaju u vodu. Sada se samo govori o terminima, što podcrtava i lider partije penzionera, jedne od tri stranke iz bloka sa socijalistima, Jovan Krkobabić.
“Očekujem da dogovor o formiranju vladajuće većine bude postignut brzo, za nekoliko dana, a koliko je tih nekoliko dana i kada, ja to zaista ne znam”, kazao je Krkobabić.
Žurba bi mogla biti razlog zbog kog su rasprave o vrednostima kojih će se buduća liderska politika u Srbiji držati, potpuno otišle u drugi plan. Umesto toga, u pregovorima o novoj Vladi, kako primećuje antropološkinja Zagorka Golubović, presuđuju odluke kome će šta i koliko toga pripasti.
“Problem je na koji način se uopšte misli pri formiranju Vlade. Ja mislim da je to pogrešan način jer se tu radi o nagodbama. Ko će se gde smestiti i ko će gde svoje parče kolača i najbolje parče vlasti dobiti”, ocenjuje Golubović.
Uopšte, čini se očiglednim da je osećaj po kome se politika naprosto otkačila od javnog interesa, ono što dominira. Takvi tonovi izbijaju i iz komentara Užičana koje je zabeležila naša Novka Ilić:
No, ma koliko komentatori poput Zagorke Golubović ponavljali da se u tekućim pregovorima uopšte “ne radi o principu kakva nam je Vlada danas zaista neophodna”, na videlo ipak izlaze neki od suštinskih prepreka za konačni dogovor.
Udarce je do sada najčešće primao upravo od svojih potencijalnih starih/novih partnera kandidat demokrata za premijera Boris Tadić. Najdirektnije ga je Mlađan Dinkić optužio da pokušava da iz krila njegovih Ujedinjenih regiona Srbije istrgne pojedince s čijom podrškom bi napravio Vladu, ali bez samog Dinkića. Pre dve sedmice je Tadića optužio: “Verko Stevanović me je zvao i rekao ‘vidi ovog Tadića šta radi, šalje Radoša Bajića da razgovara sa mnom i da mi nudi ministarska mesta’”.
Da li Moskva utiče na dogovor
Veroljub Stevanović je gradonačelnik Kragujevca i Dinkićev partner, a Radoš Bajić glumac, aktuelan kao promoter tradicionalizma kroz hiperpopularnu seriju “Selo gori, a baba se češlja”. Tadić (po ovoj interpretaciji) igra igru eliminacije Dinkića,
veruje se, kako bi izbegao ponavljanje scenarija od prošle godine kada je zbog neposlušnosti upravo Dinkić ispao iz još uvek aktuelne Vlade Mirka Cvetkovića.
Analitičar organizacije CESID Đorđe Vuković podseća da Srbija ima takav izborni zakon koji dopušta strankama da učestvuju na izborima prostim uspostavljanjem koalicija.
“Te stranke mogu da se udruže bez obzira na to kako gledaju na politiku, a kada uđu u Parlament, pošto imaju svoje koalicione sporazume, oni su u stanju da se odvoje od svojih koalicionih partnera. To je nešto što jeste po zakonu”, kaže Vuković, uz ponavljanje da bi i zbog ovoga o izmena izbornog zakonodavstva trebalo razmisliti.
U medijima se sada otvoreno spekuliše da su demokrate toliko daleko otišle u, na takvom zakonu zasnovanim kombinacijama, da ne beže ni od rizične opcije ostvarivanja većine sa samo jednim poslanikom više od nužnog (dakle njih 126). Navodno bi uz njih stala i partija Vuka Draškovića koju bi se sa još dva poslanika istrgli sa liste koalicije “Preokret” (inače formirane sa liberalima), kao i dva poslanika partije na čijem je čelu Maja Gojković, a koja je u savezu sa Dinkićem.
No, ni Dinkić ne beži od niskih udaraca. Nedeljniku “Nin” pokazao je belešku koju mu je, kaže, po povratku iz Moskve pokazao sam Ivica Dačić. A na tom papiru stoji da Rusi ne žele Tadića za premijera. Njegova saradnica Verica Kalanović nije mogla da potvrdi istinitost takvih navoda.
“Stvarno bih volela da vidim taj dokument. Mislim da je to neozbiljno”, rekla je ona.
Dinkić možda tajne deli s novinarima, ne i sa saradnicima, ali je svakako doprineo raspravi o tome – da li Moskva koči dogovor o novoj Vladi.
“Koči u stvari one koji su privrženi tome da budu bliže Rusiji ili Rusija njima da se opredele na koju će stranu. A to je Ivica Dačić”, kaže Zagorka Golubović.
Isti onaj koji je nakon zatvaranja birališta posle prvog kruga izbora hladnokrvno saopštio da se u “Srbiji možda ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer”.
Uključen i lider s one strane Drine
Koliko je Dačićevo samopouzdanje zaista osnovano? Golubović navodi da je Dačiću porastao rejting zahvaljujući sporazumu koji je proteklih godina ostvario sa Tadićem, te da se lider socijalista sada, kako kaže, osilio.
Slučajno ili ne u procesu u kome se našao, a posebno po povratku iz posete Moskvi, raste njegova odbojnost prema liberalima Čedomira Jovanovića, iskazana u formi nespremnosti da se uđe u Vladu u kojoj bi bili i oni “za koje je Republika Srpska genocidna tvorevina”. Tada je u diskusiju uključen i lider s one strane Drine.
“Potpuno se slažem da Čeda Jovanović ne bude u Vladi”, poručio je Milorad Dodik i još zapretio da će se “bez oklevanja” distancirati od Vlade u kojoj bi Jovanović učestvovao.
Predsednik Republike Srpske, koga smatra svojim prijateljem, postao je tako još jedna od prepreka sa kojom se kandidat za srpskog premijera Boris Tadić mora nositi. To je utoliko neprijatnije pošto Dodik u nezgodnom trenutku podcrtava politički smer kome sada naginje, pa u jeku pregovora o novoj srpskoj Vladi najavljuje da će bivšem premijeru nacionalisti Vojislavu Koštunici uručiti Orden Republike Srpske na lenti, isti onaj koji je u januaru dodeljen i Tadiću.
“Upravo razvoj Srpske i razvoj Republike Srbije kao i njihova međusobna povezanost jesu jedan od najvećih interesa srpskog naroda”, kazao je portparol Koštuničine stranke Petar Petković.
U pregovorima o Vladi Tadić nije tražio podršku antievropske Koštuničinine opcije. Nasuprot njemu naprednjaci bi je prigrlili. I mada je posle prvog izbornog kruga izgledalo nemoguće da naprednjaci formiraju Vladu, nakon što je Tomislav Nikolić pobedio i postao predsednik Srbije, stavovi iz stranke bivših radikala posebno se moraju uzeti u obzir. Tako i ocena Aleksandra Vučića da Demokratska stranka “neće lako formirati Vladu”.
Naprednjaci sada otvaraju vrata ne samo socijalistima, nego i dinkićevcima, istim onima koji su nekada decidirano tvrdili da sa nikolićevcima neće nikada formirati savez. I dalje isto tvrde i tadićevci, zbog čega se mogućnost velike koalicije uglavnom isključuje.
Nikome, međutim, više nije strana ni pomisao da bi trzavice na strani demokrata mogle biti korinse za naprednjake, te njima u finalu omogućiti da formiraju i Vladu imali kompletnu vlast na najvišim nivoima u zemlji. Ako bi ostvarili savez sa socijalistima bio bi to potpuni povratak zemlje u ruke, reformisanih ili ne, ali snaga koje za koje se 5. oktobra verovalo da sa Miloševićem odlaze u istoriju.
No, levi ili desni principi padaju u vodu. Sada se samo govori o terminima, što podcrtava i lider partije penzionera, jedne od tri stranke iz bloka sa socijalistima, Jovan Krkobabić.
“Očekujem da dogovor o formiranju vladajuće većine bude postignut brzo, za nekoliko dana, a koliko je tih nekoliko dana i kada, ja to zaista ne znam”, kazao je Krkobabić.
Žurba bi mogla biti razlog zbog kog su rasprave o vrednostima kojih će se buduća liderska politika u Srbiji držati, potpuno otišle u drugi plan. Umesto toga, u pregovorima o novoj Vladi, kako primećuje antropološkinja Zagorka Golubović, presuđuju odluke kome će šta i koliko toga pripasti.
“Problem je na koji način se uopšte misli pri formiranju Vlade. Ja mislim da je to pogrešan način jer se tu radi o nagodbama. Ko će se gde smestiti i ko će gde svoje parče kolača i najbolje parče vlasti dobiti”, ocenjuje Golubović.
Uopšte, čini se očiglednim da je osećaj po kome se politika naprosto otkačila od javnog interesa, ono što dominira. Takvi tonovi izbijaju i iz komentara Užičana koje je zabeležila naša Novka Ilić:
No, ma koliko komentatori poput Zagorke Golubović ponavljali da se u tekućim pregovorima uopšte “ne radi o principu kakva nam je Vlada danas zaista neophodna”, na videlo ipak izlaze neki od suštinskih prepreka za konačni dogovor.
Udarce je do sada najčešće primao upravo od svojih potencijalnih starih/novih partnera kandidat demokrata za premijera Boris Tadić. Najdirektnije ga je Mlađan Dinkić optužio da pokušava da iz krila njegovih Ujedinjenih regiona Srbije istrgne pojedince s čijom podrškom bi napravio Vladu, ali bez samog Dinkića. Pre dve sedmice je Tadića optužio: “Verko Stevanović me je zvao i rekao ‘vidi ovog Tadića šta radi, šalje Radoša Bajića da razgovara sa mnom i da mi nudi ministarska mesta’”.
Da li Moskva utiče na dogovor
Veroljub Stevanović je gradonačelnik Kragujevca i Dinkićev partner, a Radoš Bajić glumac, aktuelan kao promoter tradicionalizma kroz hiperpopularnu seriju “Selo gori, a baba se češlja”. Tadić (po ovoj interpretaciji) igra igru eliminacije Dinkića,
veruje se, kako bi izbegao ponavljanje scenarija od prošle godine kada je zbog neposlušnosti upravo Dinkić ispao iz još uvek aktuelne Vlade Mirka Cvetkovića.
Analitičar organizacije CESID Đorđe Vuković podseća da Srbija ima takav izborni zakon koji dopušta strankama da učestvuju na izborima prostim uspostavljanjem koalicija.
“Te stranke mogu da se udruže bez obzira na to kako gledaju na politiku, a kada uđu u Parlament, pošto imaju svoje koalicione sporazume, oni su u stanju da se odvoje od svojih koalicionih partnera. To je nešto što jeste po zakonu”, kaže Vuković, uz ponavljanje da bi i zbog ovoga o izmena izbornog zakonodavstva trebalo razmisliti.
U medijima se sada otvoreno spekuliše da su demokrate toliko daleko otišle u, na takvom zakonu zasnovanim kombinacijama, da ne beže ni od rizične opcije ostvarivanja većine sa samo jednim poslanikom više od nužnog (dakle njih 126). Navodno bi uz njih stala i partija Vuka Draškovića koju bi se sa još dva poslanika istrgli sa liste koalicije “Preokret” (inače formirane sa liberalima), kao i dva poslanika partije na čijem je čelu Maja Gojković, a koja je u savezu sa Dinkićem.
No, ni Dinkić ne beži od niskih udaraca. Nedeljniku “Nin” pokazao je belešku koju mu je, kaže, po povratku iz Moskve pokazao sam Ivica Dačić. A na tom papiru stoji da Rusi ne žele Tadića za premijera. Njegova saradnica Verica Kalanović nije mogla da potvrdi istinitost takvih navoda.
“Stvarno bih volela da vidim taj dokument. Mislim da je to neozbiljno”, rekla je ona.
Dinkić možda tajne deli s novinarima, ne i sa saradnicima, ali je svakako doprineo raspravi o tome – da li Moskva koči dogovor o novoj Vladi.
“Koči u stvari one koji su privrženi tome da budu bliže Rusiji ili Rusija njima da se opredele na koju će stranu. A to je Ivica Dačić”, kaže Zagorka Golubović.
Isti onaj koji je nakon zatvaranja birališta posle prvog kruga izbora hladnokrvno saopštio da se u “Srbiji možda ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer”.
Uključen i lider s one strane Drine
Koliko je Dačićevo samopouzdanje zaista osnovano? Golubović navodi da je Dačiću porastao rejting zahvaljujući sporazumu koji je proteklih godina ostvario sa Tadićem, te da se lider socijalista sada, kako kaže, osilio.
Čedomir Jovanović, lider LDP-a i Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republika Srpska
Slučajno ili ne u procesu u kome se našao, a posebno po povratku iz posete Moskvi, raste njegova odbojnost prema liberalima Čedomira Jovanovića, iskazana u formi nespremnosti da se uđe u Vladu u kojoj bi bili i oni “za koje je Republika Srpska genocidna tvorevina”. Tada je u diskusiju uključen i lider s one strane Drine.
“Potpuno se slažem da Čeda Jovanović ne bude u Vladi”, poručio je Milorad Dodik i još zapretio da će se “bez oklevanja” distancirati od Vlade u kojoj bi Jovanović učestvovao.
Predsednik Republike Srpske, koga smatra svojim prijateljem, postao je tako još jedna od prepreka sa kojom se kandidat za srpskog premijera Boris Tadić mora nositi. To je utoliko neprijatnije pošto Dodik u nezgodnom trenutku podcrtava politički smer kome sada naginje, pa u jeku pregovora o novoj srpskoj Vladi najavljuje da će bivšem premijeru nacionalisti Vojislavu Koštunici uručiti Orden Republike Srpske na lenti, isti onaj koji je u januaru dodeljen i Tadiću.
“Upravo razvoj Srpske i razvoj Republike Srbije kao i njihova međusobna povezanost jesu jedan od najvećih interesa srpskog naroda”, kazao je portparol Koštuničine stranke Petar Petković.
U pregovorima o Vladi Tadić nije tražio podršku antievropske Koštuničinine opcije. Nasuprot njemu naprednjaci bi je prigrlili. I mada je posle prvog izbornog kruga izgledalo nemoguće da naprednjaci formiraju Vladu, nakon što je Tomislav Nikolić pobedio i postao predsednik Srbije, stavovi iz stranke bivših radikala posebno se moraju uzeti u obzir. Tako i ocena Aleksandra Vučića da Demokratska stranka “neće lako formirati Vladu”.
Naprednjaci sada otvaraju vrata ne samo socijalistima, nego i dinkićevcima, istim onima koji su nekada decidirano tvrdili da sa nikolićevcima neće nikada formirati savez. I dalje isto tvrde i tadićevci, zbog čega se mogućnost velike koalicije uglavnom isključuje.
Nikome, međutim, više nije strana ni pomisao da bi trzavice na strani demokrata mogle biti korinse za naprednjake, te njima u finalu omogućiti da formiraju i Vladu imali kompletnu vlast na najvišim nivoima u zemlji. Ako bi ostvarili savez sa socijalistima bio bi to potpuni povratak zemlje u ruke, reformisanih ili ne, ali snaga koje za koje se 5. oktobra verovalo da sa Miloševićem odlaze u istoriju.