Cena Tadićevog oklevanja

Ni u razornoj, do sada neviđenoj, krizi koja potresa i mnogo snažnije privrede, a kamoli srpsku na izdisaju, ni nakon upozorenja Fiskalnog saveta o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, političari Srbije odbijaju da stave prst na čelo. Ničim prisiljeni na odgovornost, naprosto odbijaju vest i svest o velični problema.

Svedoči o tome i faraonsko rasipništvo Demokratske stranke i njenog lidera Borisa Tadića, kandidata za premijera, koji su već proćerdali gotovo 45 dana vremena koje Srbija nema - i još nisu sastavili vladu.

Ništa iznenađujuće, ocenjuju poznavaoci srpske političke stvarnosti.

Čoveka koji je izgubio i parlamentarne i predsedničke izbore, koji je u noći poraza u jednom dahu okrivio intelektualce za svoj poraz i obećao da neće biti premijer nego da će otići u neki drugi film, najpre nismo uopšte videli u danima posle izbora. Dok je u pećini lizao rane na imperijalnoj sujeti, stranački zavisnici su Tadića danima molili da se prihvati dirigentske palice nad budućom vladom – i on je, najzad, pristao.

Evo ga sad ponovo u starom maniru mistifikacije i zakulisja, kako bez ikakve žurbe ili, sačuvajbože, naznake da namerava da se hitno okrene gorućim ekonomskim problemima zemlje, više od mesec dana smatra i razmatra koga hoće a koga neće u budućem kabinetu, ko mu je „lomio noge“, koliko mu je lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić povredio sujetu i da li da ga primi u redove svoje vlade.

Odmah posle izbora, dakle, građanima Srbije njihovi stari-novi političari, predvođeni DS kandidatom za šefa vlade, pokazuju svoju ležernu aroganciju i neodgovornost.

Iako su joj se do mučnine udvarali u predizbornoj kampanji, sada, kada su izborne kulise pale, ne pokazuju baš nikakvu političku odgovornost prema toj javnosti, čak joj ne šalju ni protokolarna obaveštenja o tome šta se zapravo dešava sa stranačkim pregovorima, gde je stalo, o šta je zapelo - baš kao da to da li će, kakva će i kad će vlada biti formirana nije ni od kakvog opšteg i javnog interesa.

I dok hor do izbora samouverenih DS-ovskih zvezda i lajača na zvezde i dalje bespogovorno aplaudira vođi koji vaga kao da ima sve vreme sveta u najuređenijoj državi na planeti, kritike na njegov račun, iz sopstvenog atara, ipak, počinju da stižu. Doduše od strane onih koji znaju šta je prilježan rad i odgovornost prema građanima i javnom poslu.

Predsednik Opštine Inđija i član Demokratske stranke Goran Ješić ocenjuje je za Radio Slobodna Evropa da neprimereno dugo traje formiranje nove srpske vlade. Uveren da bi u budući kabinet morali ući Ujedinjeni regioni Srbije i Liberalno-demokratska partija, Ješić kaže da Demokratska stranka nije smela da zaobilazi lidera URS-a na početku tih pregovora:

“Na kraju se pokazalo kao pogrešno odbacivanje Mlađana Dinkića, pokazalo se da je to dovelo do uslovljavanja od strane Socijalističke partije Srbije i da sada imamo jednu kočnicu za koju se, ipak, nadam da će se danas, sutra ili prekosutra otkočiti i tako razrešiti problem oko vlade. Međutim, sam rezultat izbora govori u prilog tome da su se te snage morale ujediniti što pre i započeti strukturalne reforme u srpskom društvu koje, nažalost, nismo sproveli u proteklom periodu”, ocenjuje Ješić.

Nedorasla politička klasa

Socijalistička partija Srbije je, dodaje on, bila solidan partner i zapravo je čekala odluku Demokratske stranke, ali ova svojom neodlučnošću dovodi do toga da svoje tradicionalne partnere gura na drugu stranu, ka Srpskoj naprednoj stranci.

Upitan šta je razlog što je Tadić dugo odbijao Dinkića i da li iza toga stoje lični razlozi, Ješić kaže:

“Ja to ne znam, to je pitanje za one koji vrše pregovore, ali, ako su u pitanju lični razlozi, neprimereno je da se u javnom prostoru nalaze lični animoziteti jer smo mi javni službenici koji treba da rade u interesu svih građana; lični odnosi među nama, dakle, sasvim su sproredna stvar. Na kraju, niko tu ne treba da bude prijatelj ni sa kim, prosto treba da radimo ono radi čega su nas građani izabrali. Ja se nadam da nije to u pitanju nego da je reč o nekoj drugoj matematici, ali ona je u svakom slučaju došla do kraja. Dakle, mora konačno da se razreši ta formula koja nas je zapetljala u proteklih nekoliko nedelja, da se konačno formira vlada i počne da se radi”, ukazuje Ješić.

Nad činjenicom da su se, tik što je prošlo glasanje, političari Srbije ponovo resetovali na svoj stari program arogantne ravnodušnosti prema gorućim problemima zemlje i građana, što arče vreme baveći se sopstvenim sujetama i ogledalima, zašta ih gladan narod povrh svega još i izdašno plaća, ne treba se mnogo čuditi, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa sociolog Srećko Mihajlović, podsećajući, međutim, da su za to odgovorni i sami građani Srbije jer su 6. maja takve političare izabrali.

“Mi, građani, takođe nismo dorasli problemima u kojima smo se našli i onda imamo stanje stvari ovakvo kakvo je. Dakle, mi smo izabrali njih jer su nam bile oči zavezane, jer su nam bile uši zapušene. Uradili smo to što smo uradili i sad kusamo tu čorbu, pa se zato ne treba nešto naročito iznenađivati nad tom činjenicom. Onaj ko je očekivao više i bolje, taj se verovatno odlučio da glasa “belim” listićima; a onima koji su se nadali, evo, pokazalo se još jednom da su im nade izneverene”, ističe Mihajlović.

Uostalom, kao i u svih poslednjih dvadeset godina, Srbija ima političku klasu i političku elitu koja je nesposobna i ona uporno, iz dana u dan, tu svoju nesposobnost dokazuje, kaže Mihajlović i indignirano dodaje:

“Oni od kojih bi čovek mogao ili trebalo da očekuje više – mislim na inteligenciju – takođe su pokazali da su nedorasli, nedorasli postojećoj situaciji. Čak i taj Fiskalni savet koji se hvali u poslednje vreme – šta je on rekao mnogo novog što građani nisu osetili na svojim leđima i što nije u okolnim i u zemljama u sličnom položaju već rečeno? Dakle, i oni su nedorasli jer nisu rekli na vreme! Lako je sad pričati, sad mogu i babe o tome da pričaju – uostalom, osetili smo svi”, zaključuje Srećko Mihajlović.