Novi sporazum za pridruživanje Kazahstana planovima koje predvode Kinezi za izgradnju i rad istraživačke baze na Mesecu mogao bi da postavi teren za produbljivanje saradnje dve zemlje dok Peking pravi korake ka tome da postane vodeća sila u svemiru, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Sporazum je potpisan 3. jula na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju i njime je Kazahstan primljen kao 12. član Međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS), inicijative koju predvode Kinezi s ruskim Roskosmosom za lunarnu bazu koja je najavljena 2021. U to su već uključeni Azerbejdžan, Belorusija, Egipat, Nikaragva, Srbija, Pakistan, Južna Afrika, Tajland i Venecuela.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je u zajedničkom saopštenju da će, kao deo sporazuma, Peking i Astana "podržati razmenu i saradnju između aerokosmičkih agencija dve zemlje... u miroljubivom korišćenju svemira" i "promovisati obostrano korisnu saradnju na Mesecu i u dubokom svemiru".
Kazahstansko Ministarstvo za digitalni razvoj, inovacije i aerokosmičku industriju otkrilo je nove detalje te saradnje 5. avgusta, navodeći da će Peking i Astana istražiti komercijalnu upotrebu kosmodroma u dve zemlje, kao i da će Kazahstan biti deo razvoja i lansiranja projekat lunarnog teleskopa.
Priključivanje Kazahstana pojačava kineske planove za istraživanje Meseca i stavlja državu centralne Azije na put dalje integracije u kinesku svemirsku industriju koja je u procvatu, što je deo nastojanja Pekinga za koji stručnjaci kažu da je motivisan ambicijom da bude rival Sjedinjenim Američkim Državama.
"Kina namerava da izjednači i eventualno nadmaši SAD kao svemirska sila", rekao je za RSE Brus Meklintok (Bruce MxClintock), bivši vojni ataše u američkoj ambasadi u Moskvi i viši istraživač kosmičke politike u korporaciji RAND. "Nedavni povratak misije lunarnog uzorka sa Meseca pokazuje finansijsku posvećenost Kine istraživanju Meseca i njenu tehničku mogućnost da postigne svoje dugoročne ciljeve".
Zaposleni u Kineskoj nacionalnoj svemirskoj administraciji sastavlja model lunarne sonde Čang'e 6 uoči junske konferencije za novinare o kineskom programu istraživanja Meseca.
Povratak kineskog lunarnog modula Čang'e-6 na Zemlju u junu bilo je poslednje dostignuće dok Peking nastoji da tokom 2030-ih završi izgradnju ILRS-a. Kineska nacionalna svemirska administracija je takođe saopštila da planira da pošalje astronaute na Mesec do 2030. godine, a Peking je u aprilu osnovao Organizaciju za međunarodnu saradnju na lunarnoj istraživačkoj stanici (ILRSCO), telo koje predvodi Kina za koordinaciju lunarnih misija s državama članicama.
Planovi oko ILRS-a se vide kao odgovor na NASA-in program Artemis, inicijativu koju predvode SAD koja ima za cilj da misiju s ljudskom posadom pošalje na Mesec do 2025. godine, uz stalno prisustvo do 2028. godine. Vašington je diplomatskim naporima pridobio više od 40 zemalja da potpišu sporazume Artemis, skup principa za istraživanje i korišćenje svemira.
Pročitajte i ovo: Kinesko slijetanje na 'tamnu' stranu Mjeseca u jeku globalne svemirske utrke"Kinezi pokušavaju da izgrade svoje organizacije koje kopiraju postojeće dok se razvija trka da se vidi ko može da dobije najveću podršku za svoje programe", rekla je za RSE Eva Zajvert (Sewert), analitičarka Merkator instituta za kineske studije (MERICS) sa sedištem u Berlinu. "Za Kazahstan je jasno da Kinu vidi kao budući izvor znanja, obuke i finansiranja za svoju svemirsku industriju."
Uzdizanje Kine
Kazahstan je bio integralni deo sovjetskih i ruskih svemirskih programa skoro 70 godina.
S Bajkonura, velikog kompleksa na jugu Kazahstana, poslate su stotine raketa u svemir. Takođe kao ima posebno mesto u nekim važnim istorijskim svemirskim poduhvatima, kao rampa za sovjetsko lansiranje Sputnjika, prvog satelita na svetu, 1957. godine, kao i kad je kosmonaut Jurij Gagarin 1961. postao prvi čovek koji je otišao u svemir.
Kamile se pasu ispred stanice za praćenje svemirskih letelica na kosmodromu Bajkonur u Kazahstanu.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, Bajkonur je ostao lansirno mesto za ruski Roskosmos koji je zadržao dominantnu poziciju u svemirskoj industriji.
Međutim, pozicije Rusije i Bajkonura počela su da se menjaju.
Svemirski kompleks je godinama bio u centru spora oko ugovora između Rusije i Kazahstana, a Roskosmos planira da premesti svoja svemirska lansiranja na rusku teritoriju.
Istovremeno, ruski svemirski program se suočio sa smanjenim finansiranjem, tehničkim zastojima i skandalima. Zapadne sankcije koje su prvi put uvedene protiv Rusije 2014. i proširene posle njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. dodatno su umanjile njen svemirski program pošto mu je prekinuto snabdevanje nekim suštinskim komponentama koje se prave na Zapadu.
Pročitajte i ovo: Novi neuspeh slavnog ruskog svemirskog programaTe promene su se desile dok je kineski svemirski program napredovao poslednjih godina, uu ulaganje milijardi dolara.
Nakon što je svemirsko partnerstvo između Rusije i Kine ostvarilo napredak 2014. godine i postepeno raslo tokom godina, kulminiralo je zajedničkim projektima poput ILRS
"Mislim da Rusija nema mnogo drugih izbora“, rekla je za RSE Džulijana Sus (Juliana Suess), saradnica za svemirsku bezbednost na Royal United Services Institute, tink-tenku sa sedištem u Londonu. "Rusija ima veliko nasleđe i stručnost, ali to je sve što stoji iza toga. Kada je u pitanju svemir, Rusija više liči na mlađeg partnera u odnosima Kine i Rusije."
Peking je dotle nastavio da širi svoj domet, čak je dodao i svemirsku komponentu svojoj Inicijativi Pojas i put (BRI) vrednoj više milijardi dolara, dok je nastojao da svoju svemirsku industriju izgradi i poveže s drugim zemljama.
To je uključivalo slanje satelita, izgradnju zemaljskih stanica, podizanje centara podataka i obuku stranog svemirskog osoblja u okviru osnova svemirske mreže koju vodi Peking.
"Kina aktivno razvija svoj status svemirske sile, a ta lunarna baza kojoj se Kazahstan pridružio samo je jedan deo stalnog napora za ostvarivanje meke moći svemira", rekla je Sus.
Nova era u svemiru
Dok je priključivanje Kazahstana ILRS-u još jedan korak napred za kineske svemirske ambicije, Bledin Boven (Bleddyn Bowen), vanredni profesor specijalizovan za svemirsku politiku na Univerzitetu u Lesteru, kaže da bi drugi aspekti sporazuma postignutog između Astane i Pekinga mogli biti značajniji u na duge staze.
"Mesec je za naučne ili istraživačke projekte", rekao je za RSE Boven, takođe saradnik na RUSI. "Dok sporazum o usluzi lansiranja znači stavljanje više satelita u Zemljinu orbitu, što je važno jer obezbeđuje svakodnevnu infrastrukturu na koju se oslanjamo i koja je centralna za svemirsku ekonomiju".
Svemirska letelica Šenčžou-16 na raketnom nosaču "Dugi marš" pokrivena na lansirnoj rampi blizu znaka sa natpisom "Kina" u Centru za lansiranje satelita Điućuan na severozapadu Kine u maju 2023.
Za Peking, ključna oblast za jačanje kapaciteta za nadmetanje u svemiru sa SAD je Beidou satelitski navigacioni sistem (BDS), koji je odgovor Kine na američki GPS, ruski GLONASS ili evropski Galileo navigacioni sistem.
Široko usvajanje oba sistema ima ogromnu komercijalnu vrednost i Kina želi da se BDS koristi za navigaciju aviona, automobila i brodova, kao i za humanitarnu pomoć i pomoć u slučaju katastrofa, poboljšanje poljoprivrede i vremenske prognoze. Kako je navedeno u izveštaju koji je uradio Instituta američkih vazdušnih snaga za kineske aerokosmičke studije, svih 30 BDS satelita za globalno umrežavanje postavljeno je od 2020. godine, a više od 120 zemalja je počelo da koristi BDS.
Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev i kineski lider Si Đinping prisustvuju zvaničnoj ceremoniji u Astani 3. jula uoči samita Šangajske organizacije za saradnju.
Za Kazahstan, pomeranje ka Pekingu počelo je 2013. godine kada su počele da sarađuju kineske i kazahstanske privatne svemirske kompanije. Saradnja se ubrzala pošto ruski svemirski program nije uspeo da održi korak s kineskim.
"Kina je sada mnogo privlačnija kao investitor koji ima novac za trošenje", rekao je Boven. "Kina je takođe ogromno tržište gde će sve što proizvede kazahstanska svemirska industrija verovatno naći primenu".
Korišćenje kazahstanske teritorije za svemirska lansiranja je takođe važno jer Rusija želi da se oslobodi kompleksa Bajkonur.
Iako Rusija ima zakup tog postrojenja do 2050. godine, Kina trenutno radi na poboljšanju pristupa lansirnim platformama širom sveta za komercijalne svemirske usluge. U Kazahstanu, koji ima dugu granicu s Kinom, takođe se nalazi poligon za testiranje antibalističkih projektila Sari Šagan .
"Kazahstan je potrebna diverzifikacija i da dovede nove zemlje da bi naplatio ono što je Rusija nekada davala", rekao je Boven. "Veće partnerstvo sa Kinezima je deo tog plana za budućnost".