Srbija je, preko svojih kosovskih institucija, kupila sistem video nadzora kineske kompanije pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), namenjenih za škole u 12 opština na Kosovu, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako se vidi iz dokumentacije, sistemi za video nadzor kineske marke Dahua, koje Srbija nabavlja za škole na Kosovu, imaju i opciju prepoznavanja lica.
Dahua Technology je kineska firma koja se od 2019. godine nalazi na crnoj listi SAD zbog njihove povezanosti sa kršenjem ljudskih prava i kineskom kampanjom represije nad Ujgurima u kineskoj provinciji Sinđijang, prema američkom Ministarstvu trgovine.
Privremeni organ Opštine Gnjilane na Kosovu, kojim upravljaju srpske strukture, 16. decembra sklopio je ugovor za nabavku ovog video nadzora sa firmom Neva Company 2020 DOO, sa sedištem u Ranilugu, takođe na Kosovu.
Prema ugovoru, firma se obavezala da u roku od 30 dana isporuči, montira i pusti u rad opremu za video nadzor.
Sredstva su, kako se vidi iz dokumentacije, obezbeđena odlukom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije. Vrednost potpisanog ugovora je oko 39.000 evra (4.587.480 dinara).
Šta se nabavlja?
Kako se vidi iz dokumenta kojim se definiše specifikacija nabavke, koji je deo šireg paketa objavljenog na zvaničnom portalu javnih nabavki u Srbiji, privremeni organ opštine Gnjilane nabavlja 30 komada osmokanalnog snimača Dahua DVR.
U karakteristikama se, između ostalog, navodi "prepoznavanje lica". Kako se objašnjava, to je "tipična tehnologija" koja se koristi u raznim aplikacijama, a omogućuva pretragu ili identifikaciju pojedinaca.
Takođe, predmet javne nabavke je i 196 komada Dahua Bulet Kamera rezolucije pet megapiskela, 30 hard diskova i 9.000 metara kabla.
Kako se takođe vidi, oprema se kupuje za ukupno 30 objekata, koji obuhvataju predškolske ustanove, osnovne i srednje škole u 12 opština na teritoriji Kosova.
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo do objavljivanja teksta nije odgovorila na pitanja RSE da li je o nabavci obavestila kosovske vlasti, gde će tačno oprema za nadzor biti instalirana i u koju svrhu će se koristiti.
Pročitajte i ovo: Srbija iz budžeta izdvaja milione za paralelne institucije na KosovuSrbija i dalje iz svog budžeta izdvaja desetine miliona evra godišnje za finansiranje paralelnih institucija i realizaciju svojih aktivnosti na Kosovu.
Bivša južna pokrajina proglasila je nezavisnost 2008. godine, međutim vlasti u Srbiji odbijaju da Kosovo priznaju kao državu.
Pročitajte i ovo: Budžet Srbije za 2021: Od autoputa Beograd-Sarajevo, do izdataka za KosovoZašto je nabavka sporna?
Kineska Dahua Technology je među kompanijama koja je pod sankcijama SAD.
Kako se navodi, američke vlasti su 2019. navele da je Dahua među kompanijama na listi kojima je zabranjeno da posluju sa američkim kompanijama.
„Konkretno, ovi entiteti su umešani u kršenja ljudskih prava i zloupotrebe u sprovođenju kineske kampanje represije, masovnog proizvoljnog pritvaranja i visokotehnološkog nadzora nad Ujgurima, Kazahstancima i drugim pripadnicima muslimanskih manjinskih grupa u Sinđijangu", navelo je u oktobru 2019. Ministarstvo trgovine SAD, preneo je Bloomberg.
Kosovo održava jake diplomatske odnose sa SAD, koje su među prvima priznale nezavisnost države.
Pročitajte i ovo: Kineske kompanije sa crne liste SAD prisutne u SrbijiŠta kažu vlasti na Kosovu?
Kosovske institucije uglavnom ćute na upite RSE oko uvoza video nadzora marke Dahua, koji se nalazi na američkoj crnoj listi.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) su samo kratko odgovorili da “u ovom trenutku nemamo nikakve informacije oko tog pitanja”.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta treba znati o kineskim kompanijama u Srbiji sa crne liste SAD
Iz Vlade i Policije Kosova odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
RSE se obratio i Carini Kosova sa pitanjem da li su kamere, marke Dahua, na crnoj listi, kakva je procedura za uvoz ovakvog tipa video nadzora, te da li Kosovo prati crnu listu SAD kada je u pitanju tehnologija. Međutim, odgovor nije stigao.
Iz Ministarstva za obrazovanje Vlade Kosova navode da je većina obrazovnih ustanova na Kosovu opremljena video nadzorom, ali da ne postoji određeni zakon koji to i reguliše.
Ko sme da instalira kamere u institucijama na Kosovu?
Sa druge strane, iz kosovske Agencije za informacije i privatnost podvlače da video nadzor, koji identifikuje pojedinace, ne sme biti instaliran ni u jednoj instituciji, te da iste ima pravo da koristi samo policija i to “u posebnim slučajevima”.
Reč je o nezavisnoj agenciji odgovornoj za nadgledanje sprovođenja Zakona o zaštiti ličnih podataka u cilju zaštite osnovnih prava i sloboda fizičkih lica.
Navode da su oni izdali dozvolu za instaliranje CCTV kamera u kosovskim školama, ali napominju da su takve kamere bezbedne, jer slika ne može da se prenosi na telefon ili neki drugi uređaj.
“Instalirane su samo zbog bezbednosti i samo u hodnicima (u školama) i ispred njih”, navode iz ove Agencije.
Ipak, kako kažu, ne znaju da li se i koje kamere koriste u školama u srpskim sredinama, koje rade po sistemu Srbije, jer do sada nisu imali kadar koji bi to pratio.
“Skupština Kosova je krajem jula imenovala poverenika (za srpsku zajednicu) pri Agenciji, a u inspekciju idemo samo ako dobijemo neku žalbu”, navode dalje i dodaju da je u planu i redovna inspekcija u svim institucijama širom Kosova.
Mentor (Vrajolli) Vrajoli, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbedonosne studije, u izjavi za RSE navodi da je u ovom trenutku teško oceniti kakav uticaj po Kosovo mogu da imaju kineske kamere Dahua. On smatra da Kosovo sada mora da identifikuje kanal komunikacije između Srba sa Kosova i zemalja, čije proizvode SAD sankcioniše.
Ukazuje da Srbija preko Srpske liste sprovodi svoje namere na Kosovu i ocenjuje da se ova vodeća partija kosovskih Srba najmanje brine za interese svoje zajednice.
Srpska lista je formirana uz podršku Beograda i bliska je Srpskoj naprednoj stranci aktuelnog predsednik Srbije, Aleksandra Vučića.
Vrajoli smatra i da Kosovo svakako treba da prati američku crnu listu i dodaje da takve liste “nisu uvek tako loša stvar za region”.
“Ljudi koji se nalaze na crnoj listi predstavljaju pretnju po vladavinu prava, povezane su sa korupcijom i organizovanim kriminalom. U nekim slučajevima izazivaju i političku destabilizaciju”, kaže Vrajoli i dodaje da se SAD protiv takvih osoba ili zemalja bore upravo uvođenjem sankcija.
Predsednik privremenog opštinskog organa Gnjilane, koji finansira Beograd, Saša Milošević, nije bio dostupan za izjavu oko nabavke video nadzora, kineske marke Dahua.
Nije odgovorio ni Davor Petković, načelnik Kosovsko pomoravskog okruga, koji obuhvata opštinu Gnjilane, a koji takođe funkcioniše u sistemu Srbije.
Kompanija registrovana u Srbiji, ne i na Kosovu
Neva Company 2020 DOO sa kojom je sklopljen ugovor o nabavci i instalaciji sistema za video nadzor registrovana je u Agenciji za privredne registre Srbije 10. septembra 2021. samo tri meseca pre nego što joj je putem javne nabavke dodeljen posao.
Na sajtu Agencije stoji da joj je sedište u Ranilugu na Kosovu.
Međutim, ta kompanija nije registrovana na Kosovu.
RSE je stupio u kontakt sa Milošem Đorđevićem iz Raniluga koji je potvrdio da je vlasnik ove firme, iako u registru u Srbiji stoji da je to Milena Đorđević.
Miloš Đorđević nije želeo da daje bilo kakve dodatne informacije uz obrazloženje da je zauzet, te da će na pitanja odgovoriti mejlom. Do objavljivanja ovog teksta, odgovori nisu stigli.
Na sajtu Agencije za registraciju biznisa na Kosovu se može pronaći da je Miloš Đorđević vlasnik i firme P.T.P. " DZNET " u Ranilugu, koja se bavi popravkom i prodajom tehnologije.
Agencija za registraciju biznisa na Kosovu deluje u okviru kosovskog Ministarstva trgovine i industrije i ona je jedina institucija odgovorna za registraciju privrednih subjekata na Kosovu.
State Department za 'odgovornu upotrebu tehnologije'
Stejt Department (State Department) u odgovoru na upit RSE navodi da rade na izradi principa za odgovornu upotrebu tehnologije nadzora, u saradnji sa partnerima i saveznicima.
“SAD rade sa saveznicima i partnerima na inicijativi za izradu principa za odgovornu upotrebu tehnologije nadzora od strane vlade u skladu sa našim zajedničkim demokratskim vrednostima i poštovanjem ljudskih prava”, navodi se pisanom odgovoru dostavljenom RSE.
Stejt Department ističe da SAD “ostaju posvećene promovisanju poštovanja ljudskih prava pripadnika manjinskih grupa”.
Dug odnos Srbije i Kine
Za razliku od država Evropske unije (EU), koje Kinu osuđuju za kršenje ljudskih prava Ujgura, Srbija je na međunarodnoj sceni stala uz zvanični Peking koji navode o torturi Ujgura negira.
Sinđijang je teritorijalno najveća kineska autonomna pokrajina, u kojoj živi oko 25 miliona ljudi, a više od polovine su pretežno muslimanske etničke manjinske grupe. Najveća su turkijski narod Ujguri.
Kineski progon ujgurske manjine u Sinđijangu eskalirao je poslednjih godina. Smatra se da je više od jednog miliona ljudi zatočeno u logorima za rad, a postoje sve brojniji dokazi o programima prevaspitavanja, ograničenjima verskih i kulturnih sloboda, programima prisilnog rada, masovnom nadzoru i prisilnoj sterilizaciji žena.
Međunarodni izveštaji su otkrili i da su hiljade pripadnika Ujgura prebačeni na rad u fabrikama širom Kine, u uslovima koji "snažno sugerišu na prisilni rad".
Pročitajte i ovo: 'Ujgurski tribunal': Kina počinila genocid u provinciji SinđijangSrbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.
Bliski odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom često su bili predmet kritika zvaničnika i EU i SAD, uz slanje jasne poruke da će Srbija, u procesu evrointegracija, morati da usaglasi svoju spoljnu politiku sa ostalih 27 država članica.
U sklopu tih odnosa su i "Pametni gradovi", projekat kineske vlade koji se zasniva na širokoj upotrebi savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija kojima se detektuju, analiziraju, a zatim integrišu sve ključne informacije vezane za funkcionisanje jednog grada.
"Pametni gradovi", međutim, uključuju i problematičan sistem "poboljšanja" javne bezbednosti koji predviđa nadzor uz kamere za prepoznavanje lica.
Pročitajte i ovo: 'Pametni gradovi' Srbije po kineskim standardimaRealizacija razvoja "pametnih gradova" počela je u Beogradu u prvoj polovini 2019. godine, a predviđa da do 2021. godine na 800 lokacija bude instalirano više od 1.000 kamera za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. RSE nema potvrdu da li je ovaj plan ispunjen.
Kamere je u okviru projekta pod nazivom "Bezbedan grad" od kineske kompanije Huavei (Huawei), takođe pod sankcijama SAD, kupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.