Priredio: Slobodan Kostić
Na hiljade stanovnika Latifije, grada u blizini Bagdada, beži iz svojih domova. Samo nekoliko meseci ranije, u tom gradu je živelo 200.000 ljudi, da bi sada preostalo svega 50.000. To je grad užasa, piše ugledni novinar britanskog Gardijana Oven Džons.
Prema saznanjima organizacije Hjuman rajts voč (HRW) militanti ubijaju civile bez bilo kakvog obzira. Izvlače ih iz kola, teraju da kleknu na pločnik i pucaju im u glavu. 11. juna, 137 ljudi oteto je iz jedne gradske prodavnice. Pronađeno je trideset tela, dok je sudbina ostalih i dalje – misterija.
Hoćete da kažete, to su ubedljivi dokazi da bi zapadne vazdušne snage morale da zgaze ove varvare?
Jedino što ovi napadači ne dolaze iz redeva Islamske države (IS). Oni su šiitski borci koji se nalaze pod kontrolom bivšeg, od strane Zapada podržavanog, premijera Nurija al Malikija čije je sektaško nasilje poslužilo kao pogonsko gorivo za jačanje Islamske države. Oni ubijaju i zlostavljaju sunitske muslimane, čiji životi za njih nemaju apsolutno nikakvog značaja.
Hjuman rajts voč ističe da „njihove priče ne dopiru do gluvih ušiju“.
U njima nema talaca sa Zapada koji su naterani da izgovaraju svoje jezive poruke u kamera pre nego što će biti ubijeni, nema zgražavanja koje pokazuju političari iz tih zemalja; nema zaglušujućih, alarmirajućih poziva „da se uradi nešto“; nema javnih opanjkavanja protivnika intervencije kao mirovnjačkih iluzionista ili bezdušnih izolacionista.
No ništa od ovoga ne dovodi u pitanje varvarstvo Islamske države. I ja sam imao zbog toga noćne more, i razgovarao s prijateljima koji su imali slična iskustva, priznaje Džons.
Islamska država ne ostavlja nikoga ravnodušnim, ona upravlja jednim od najsofisticiranijih projekata psihološkog rata na kome je jahala jedna teroristička grupa u istoriji. Delom kroz kampanju na društvenim mrežama koja je u mnogim aspektima naprednija od akcija velikih korporacija, ona nas je pretvorilo u regrutne centre.
Postajemo užasnuti, pokazujemo to osećanje, i tako pomažemo da se ono širi. Zapadni mediji se utrkuju u zapaljivom jeziku kojim bi trebalo da opišu zlo Islamske države, dajući tome gotovo nestvarni, zastrašujući misticizam – misticizam na kome koji počivaju osvajanja ogromnih teritorija Iraka i Sirije, zato što su njihovi protivnici previše zastrašeni da se odupru, objašnjava novinar uglednog „Gardijana“.
Pojedini su sa zakašnjenjem shvatili da i mi jednostavno možemo sledimo matricu Islamske države.
Nedavno je „Indipendent“ objavio naslovnu stranu vikend izdanja sa belim tekstom na beloj podlozi, prkosno odbijajući da širi propagandu Islamske države. Društveni mediji preplavljeni su pozivima da se postavljaju fotografije ubijenog taksiste iz Salforda Alena Heninga kako grli decu u Siriji da bi se pokazala njegova dobrota, umesto da se prikazuju njegovi poslednji trenuci što bi želela Islamska država. I sami prolazimo kroz agoniju oko toga kako da imenujemo džihadiste: zašto da ih zovemo Islamska država kako to oni žele, kada nisu ni jedno ni drugo?
U stvari, igramo ulogu koju je Islamska država napisala za nas, čak to radimo na jedan daleko produbljeniji način.
„Moramo da učinimo nešto“, često se pokazuje samo kao zapomaganje nekoga ko doliva kantu benzina na kuću u plamenu. Islamska država dobro zna šta sve treba da uradi kako bi isprovocirala intervenciju Zapada. „Da li je ovo sve što ste u stanju da uradite u vašoj kampanji“? – podsmeva se portparol ID Abu Mohamed al Adnani. „Zar Amerika i njene saveznice nisu u stanju da se spuste na zemlju?“
Novinar Oven Džons primećuje da Islamska država, bez obzira što su bombe počele da padaju, nastavlja svoj marš i da je za kratko vreme dobila novih 6.000 boraca. Ona stiče sve veću podršku na društvenim mrežama, pripadnici grupe Al Nusra Front, sirijskog ogranka Al Kaide, pozvali su na prekid neprijateljstva sa ID i stvaranjem saveza protiv SAD, čemu su se pridružili i pakistanski talibani.
I, šta možemo da uradimo? – pita se Džons.
Ubistvena šiitska milicija mora biti rasturena. Pripadnici Pešmerga-kurdskih snaga moraju, bez sumnje dobiti odgovarajuće naoružanje. Režimi u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu i Kataru koji imaju podršku Zapada moraju se naterati da unište mrežu koja pomaže opstanku Islamske države i ostalih terorista..., a vojnu intervenciju u Iraku i Siriji morale bi da predvode snage iz tog regiona, a ne zapadne trupe, za čim ID toliko žudi.
I, da li će prevladati zdrav razum? Verovatno, s obzirom na više nego razumljivo osećanje užasa koje je zahvatilo Britaniju nakon brutalnog ubistva Alena Heninga, mada je to upravo ono što je ID i priželjkivala.
Mi ne možemo da bombardujemo jednu ideologiju samo zbog toga što postoji. Možemo samo da zamislimo koje bi zadovoljstvo izazvala u redovima Islamske države činjenica da sledimo tragove koje su nam upravo oni prethodno upisali.