Zaposlite nove stručne kadrove – glavna je poruka štrajka upozorenja zaposlenih u Kliničkom centru Srbije, koji su u utorak na manje od sat vremena obustavili rad u toj ustanovi. Novi sindikat zdravstva koji je organizovao štrajk, navodi da su uslovi rada sve teži, zbog manjka zaposlenih, ali i pritisaka kojima su radnici izloženi od strane rukovodstva.
O tome svedoči medicinska sestra koja nam se predstavila samo imenom – Slavica.
"Nas je jako malo, počev od najvišeg do najnižeg profila. Otpustili su sve transportere kao pomoćne radnike i onda jednu sestru ostave samu na celom odeljenju. Pored lečenja, potrebna nam je pomoć i na dijagnostici, a mi je nemamo", rekla nam je Slavica.
Pročitajte i ovo: Sve boljke zdravstvenog sistema SrbijeZbog manjka medicinskih sestara, njihove poslove delom preuzimaju i spremačice, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ljiljana Stanković, koja kao spremačica radi na Infektivnoj klinici u Beogradu.
"Spremačice najmanje rade svoj deo posla, jer ne mogu žene da stignu, pošto dolaze ujutro u pola šest, a kad odrade svoj deo posla, od pola osam kreću medicinski poslovi: raznošenje materijala, otpusti, apoteka. To naš deo posla nije. To treba da rade medicinske sestre koje su završavale školu. Mene koja radim na intenzivnoj nezi, pre podne šalju da idem na 'Hepatit C', pa se popodne vraćam na svoje matično odeljenje. To je van svake pameti", kaže naša sagovornica.
Mobing i neplaćen prekovremeni rad
Upravo zbog ovakvih iskustava, Novi sindikat zdravstva traži od nadležnih da preduzmu hitne mere za kadrovsku popunu i povećanje broja zaposlenih u Kliničkom centru Srbije na mestima gde postoje deficitarna zanimanja.
Prema rečima Živorada Mrkića, predsednika Novog sindikata, iz ovog problema proizilazi čitav niz drugih.
"U jednom takvom odijumu nezadovoljstva zbog nedovoljnog broja ljudi, vrši se pritisak na ljude da moraju da urade poslove koje oni fizički ne mogu da urade. I onda tu imamo različite vrste pritisaka, pretnji, omalovažavanja i nipodaštavanja zaposlenih. Još jedan problem je plaćanje prekovremenog rada. Naime, ne možemo da dozvolimo da ljudi rade prekovremeno, jer nedostaje radnika, a da im to ne bude plaćeno u skladu sa zakonom.
Takođe, zbog nedostatka kadrova, počeli su ljude iz organizacionog dela da premeštaju na različite poslove, bez ikakvog rešenja o privremenom premeštaju, odnosno aneksa Ugovora o radu. To je protivzakonito postupanje", kaže Mrkić.
Pročitajte i ovo: Crveni medicinski alarm za SrbijuRadio Slobodna Evropa (RSE) je zatražio od Ministarstva zdravlja komentar na zahteve sindikalaca u Kliničkom centru, ali do zaključenja priloga nismo dobili odgovor.
'Kao u ratnom stanju'
Predstavnici štrajkačkog odbora su nakon protesta u Kliničkom centru Srbije počeli pregovore sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i uprave Kliničkog centra. Prema Mrkićevim rečima, pregovori bi trebalo da traju nekoliko dana, a po njihovom okončanju Novi sindikat će obavestiti javnost o rezultatima razgovora.
"Štrajk upozorenja služi da se problem reši mirnim putem. Mi se nadamo da će tako i biti, pogotovu što su nam u ministarstvu rekli da je dobar deo naših zahteva u skladu sa zakonom. Dakle, ne tražimo ništa više od onoga što piše u Zakonu o radu i drugim pozitivnim propisima. U protivnom, mislim da ulazak u štrajk punog kapaciteta ne odgovara nikome", kaže Živorad Mrkić.
Do tada, radnici u zdravstvu nastavljaju da rade u okolnostima koje fizioterapeut Vladimir Živković opisuje sledećim rečima:
"Mi kao da smo u ratnom stanju, a nema rata nigde. Ja sam fizioterapeut, ali radim neke nebulozne poslove, čak sam i u magacinu, po potrebi."
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar uručili su 20. decembra ugovore o zaposlenju u zdravstvenim ustanovama u Srbiji za sto najboljih diplomaca medicinskih fakulteta i 250 najboljih maturanata srednjih medicinskih škola. Kako je objasnio Vučić, država na taj način pokušava da pruži podršku mladim zdravstvenim radnicima kako bi ostali u zemlji.
Ne postoje zvanični podaci o odlasku zdravstvenih radnika iz Srbije u inostranstvo. Prema procenama Sindikatu medicinskih sestara i tehničara, zemlju svake godine napusti više od 1.000 sestara. Najčešće destinacije su Nemačka i skandinavske zemlje.