Dostupni linkovi

Sve boljke zdravstvenog sistema Srbije


Prepune čekaonice, liste čekanja, traženje veze ili, alternativno i ko može da priušti - plaćanje za pregled odnosno lečenje kod privatnika... To je ilustracija realnog stanja u zdravstvenom sistemu Srbije, sa kojim se njeni građani suočavaju gotovo svaki put kada im zatreba neka zdravstvena usluga. Ni iz ugla lekara stanje nije bolje, što pokazuju i procene da Srbiju, u potrazi za bolje plaćenim poslom, svakoga dana napusti pet medicinskih radnika.

Sredina je marta. Trudnica u osmom mesecu pokušava telefonom da dobije Dom zdravlja kako bi zakazala pregled radi dobijanja papira potrebnih za otvaranje porodiljskog odstustva. Termin je početak maja i na porodiljsko bi morala od 4. aprila.

Nakon neuspešnih poziva, okreće drugi broj koji je dobila. Kontakt centar Ministarstva zdravlja. Javljaju se odmah. Međutim, kako kažu, prvi slobodan termin je 20. april. Kažu da ne mogu da urade ništa i savetuju - pozovite vaš Dom zdravlja da probate da dogovorite da vas neko primi.

Na broju Doma zdravlja je opet ili zauzeće ili, kada se linija oslobodi, niko ne podiže slušalicu...

Ova priča iz života jedne Beograđanke jedna je od slika zdravstvenog sistema Srbije, onako kako ga vide pacijenti. A kako ga vide oni koji su sa druge strane vrata?

"Ono što je osnovno, to su velike gužve i opterećenost lekara. Po normi treba da prime 34 pacijenta, a svaki dan primaju duplo", rekla nam je doktorka Branislava Plančak, koja je 37 godina provela radeći u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u Domu zdravlja.

"Deset minuta su pregledi. Za deset minuta šta možete veliko da uradite? Pacijenti su nervozni, svi su nervozni... Eto to je ono što je najveći problem", ističe Plančak.

Pomak napred, samo na 'papiru'

Na "papiru" međutim, stvari deluju bolje. Javnosti Srbije je početkom godine kao veliki uspeh predstavljeno napredovanje zemlje na listi koja poredi 34 evropska zdravstvena sistema, a koju je krajem januara objavio Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI). Pomak sa prošlogodišnjeg 24. na 20. mesto, napravljen je najviše zahvaljujući stavkama koje se odnose na uvođenje novih tehnologija u zdravstveni sistem.

Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS), Ministarstvo zdravlja pustilo je u rad tokom 2016. godine. Preko njega, između ostalog, izabrani lekar opšte prakse zakazuje i specijalističke preglede svojim pacijentima, što za cilj ima povećanje kvaliteta usluge za građane, kao i smanjenje lista čekanja.

U praksi međutim, stvari za sada, ne stoje tako.

"Zamišljeno je dobro, ali ne funkcioniše dobro, kao i puno stvari kod nas", kaže Branislava Plančak.

Duge liste čekanja najveći problem
Duge liste čekanja najveći problem

Vrlo često, na primer, termin nije moguće zakazati, pa pacijent zapravo ima otežan pristup specijalističkim pregledima. U sistem nisu još uvek uključene sve bolnice u Srbiji, niti su svi Domovi zdravlja opremljeni potrebnom tehnologijom za njegovu primenu, a ni svi korisnici još nisu obučeni za rad u sistemu.

"Mi smo, na primer, u Novom Sadu međusobno povezani u Domu zdravlja, a sve što treba dalje - bolnice, klinički centri, to ništa nije povezano. Pacijenti moraju po 100 puta da idu tamo - ovamo, da zakazuju kod lekara, da lekar zakaže, dolaze po upute... Dobrom organizacijom rada se barem trećina problema čekanja i zakazivanja može rešiti", smatra doktorka Plančak.

I pored ostvarenih pomaka, jedan od najvećih problema zdravstva u Srbiji, dugačke liste čekanja, nastavljaju da budu "boljka". Baš kao i gužve.

Paralelni zdravstveni sistemi

Sve to uticalo je da se građani, kada se nađu u neprijatnoj ulozi pacijenta, često okrenu uslugama privatnog zdravstvenog sektora.

"Ne može da vas primi, pa zakazivanje na mesec dana... Ako neko 20 ili 30 godina odvaja, a ne ide kod lekara, mora da ide kod privatnog zato što ne može da dođe na red kada mu treba lekar, to onda nije normalno", rekao nam je Milan Bjelovuk, taksista iz Beograda.

Kod privatnika češće odlazi i trgovac koji nam se predstavio kao Rade. "Zato što su veoma veliki redovi, čekanja... Odem i platim. Kada kičmu na primer treba da snimim, odem kod privatnika platim i snimim. U državnim ili nemaju sve ili treba da se čeka", kaže.

Privatni sektor, međutim, nije integrisan u državni iako se o tome govori već duže vreme. Napravljeni su mali pomaci uključivanjem privatnog sektora samo za operaciju katarakte (zbog velikog broja pacijenata koji čekaju na taj pregled) i za vantelesnu oplodnju.

U privatno zdravstvo za gotovo tri decenije investirano oko 3,5 milijarde evra
U privatno zdravstvo za gotovo tri decenije investirano oko 3,5 milijarde evra

Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog, vlasnik je privatne klinike za bolesti srca i predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije. Kaže da je u privatno zdravstvo za gotovo tri decenije od kad su otvorene prve privatne ordinacije u Srbiji, investirano oko 3,5 milijarde evra i da privatno zdravstvo ima najsavremeniju opremu. Hadži-Tanović, međutim, ističe i da privatni zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše kao paralelan, da se razvija nezavisno, po zakonima slobodnog tržišta, ponude i potražnje.

"Još '90-ih godina sam predložio da se izmeni sistem zdravstvenog osiguranja jer je to osnova i temelj za promenu ukupnog zdravstvenog sistema, u smislu reforme zdravstva, odnosno promene sistema zdravstvenog osiguranja i prava pacijenta na izbor lekara i izbor osiguranja. Mi danas to na žalost nemamo. Imamo jedno osiguranje koje vas primorava da se lečite tamo gde vi nećete. Znači, vi za vaše pare ne možete da se lečite u privatnoj bolnici, odnosno kod privatnog lekara, iako mi kao poreski obveznici uplaćujemo osiguranje redovno i izdržavamo taj fond", kaže Hadži-Tanović.

Prema podacima Svetske banke, gotovo 40 odsto potrošnje na zdravstvo dolazi iz džepa građana. Ostalih 60 odsto troškova za zdravstvo finansira se iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u čemu građani takođe učestvuju izdvajajući od svoje plate kroz obavezne doprinose. Drugi deo dolazi iz državnog budžeta.

"Ukupno privatni sektor, normalno oni koji ispunjavaju uslove, treba da bude uključen, a pacijent za svoje pare da bira kod kog će lekara. To je nešto što je svetski i evropski standard i ispod čega mi, kao građani Srbije nećemo da pristanemo, ali normalno, nas niko ništa ne pita", rekao nam je predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije prof. dr Višeslav Hadži-Tanović.

Svakoga dana Srbiju napusti pet zdravstvenih radnika

Inače, sa gotovo deset odsto udela u BDP-u, koliko odlazi na potrošnju za zdravstvo, Srbija je u proseku Evropske unije i u vrhu regiona (poređenja radi, prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, izdvajanja za zdravstvo u Nemačkoj čine oko 11 odsto BDP-a, u Sloveniji devet, Mađarskoj sedam, dok Hrvatska i Bugarska izdvajaju osam odsto BDP-a za zdravstvo. Albanija, Crna Gora, Rumunija i Makedonija izdvajaju oko šest odsto BDP-a).

Hadži-Tanović: Pacijent za svoje pare da bira kod kog će lekara
Hadži-Tanović: Pacijent za svoje pare da bira kod kog će lekara

Ipak, s obzirom na ekonomsku snagu zemlje, kada se procenti pretvore u novac, godišnje se dobija izdvajanje od oko 633 dolara po stanovniku, što je znatno manje nego u razvijenim državama.

Kada su ulaganja u zdravstvenu zaštitu i zdravstvo u pitanju, doktorka Branislava Plančak, kao nekadašnji sindikalac, ukazuje i na loše materijalno stanje zaposlenih u zdravstvu Srbije.

"Plate zaposlenih su izuzetno bedne i mizerne za posao koji se radi i uvek su takve bile, a sve više su godinama obezvređivane. I rad je apsolutno obezvređen, nije plaćen adekvatno, ljudi su nemotivisani... I sve to dovodi dotle da nam mladi ljudi odlaze, sestre, lekari", navodi.

Doktorka Plančak time je ukazala na još jednu "boljku" srpskog zdravstva - odlazak medicinskih radnika.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije nedavno je izneo podatak, da prema nekim procenama Srbiju godišnje napusti oko 2.000 zdravstvenih radnika, a da nema dovoljno kadra koji će te poslove obavljati ukoliko se takav trend nastavi.

* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG