Poruke koje u ovom trenutku stižu iz Beograda sugerišu da evropska politika nije više visoko na agendi političara u Srbiji, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Baš u vreme kada je Hrvatska potpisala Sporazum o stupanju u Evropsku uniju, što je istorijski događaj i najveći poraz evroskeptičara u Evropskoj uniji, sledeća država, Srbija, kao da želi da izbegne evropsku agednu, kaže Kacin.
On dodaje da prebacivanje krivice za nedobijanje kandidatskog statusa na Evropsku uniju, u kojoj ogromna većina članica iskreno i aktivno podržava Srbiju, ili, pak, na Nemačku, zaista nije na mestu.
Građani Srbije zaslužuju da čuju istinu i samo istinu iz usta svojih najviših predstavnika, smatra Kacin, i ponavlja da Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo, niti je to jednostrano činila bilo koja država-članica EU.
Razlog za ovakvu reakciju Jelka Kacina bile su izjave zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića, ali i predsednika Srbije Borisa Tadića da se u poslednjim trenucima pregovora pred 9. decembar od Srbije tražilo priznanje Kosova kao uslov za dobijanje statusa kandidata za EU.
Kacin: To mogu samo na neki način staviti u kontekst situacije u kojoj se nalazi Srbija, a to je predizborna klima i izborne potrebe pojedinih stranaka. Nisam to razumeo kao izjavu predsednika Republike Srbije, nego kao izjavu predsednika Demokratske stranke koji želi i onaj deo biračkog tela koji se još uvek više bavi prošlošću nego budućnošću Srbije; cilj mu je verovatno bio da pošalje signale, kako on po svaku cenu brani neke vrednosti i ideale, ali to sa realnošću nema mnogo zajedničkog i ne znam kakav utisak će ostaviti na države članice EU koje očekuju da Srbija iskoristi šansu koju ima, da za nekoliko meseci ojača poverenje u sebe i dobije status zemlje kandidata za ulazak u EU.
Kacin: Ja to ne mogu i ne želim reći, ali mislim da bi Srbija ipak morala štošta naučiti iz prošlosti i ugledati se na slične primere iz naše bliske prošlosti. Tako je, recimo, Zapadna Nemačka bila u situaciji da nikada nije priznala nezavisnost Istočne Nemačke, odnosno Nemačke demokratske republike, ali je zato našla modus vivendi delovanja na različitim međunarodnim skupovima i u interesu ekonomske saradnje nikada nije izvodila blokade ili onemogućavala razvoj trgovine. Obrnuto, Nemačka je bila ta koja je ceo svoj vek ogroman politički kapital ulagala u otvaranje granica, u slobodan protok ljudi, roba, pa i ideja, usluga i kapitala, što je bit Evropske unije. Ako Srbija to ne razume, onda jednostavno to nije jedina poteškoća sa kojom će se suočavati na svom putu približavanja ka Evropskoj uniji.
Kacin: Ja mislim da je to priča koja ne vodi ničemu. Naime, u Srbiji javnost uopšte ne zna da u ovom trenutku u Centralno-evropskom udruženju slobodne trgovine (CEFTA), predsedava Kosovo i do sada nijedan sastanak, nijedan događaj nije otkazan. Našli su uvek način da se ti događaji dogode, da sudeluju države članice uključujući i Srbiju. Rasprava o 1244 je nepotreban pesak u oči srpskoj javnosti.
Kacin: Pa koliko ja razumem, Srbija postavlja uvet pod kojim uslovima je spremna dozvoliti predstavnicima Kosova da nastupe na međunarodnim skupovima, a ne obrnuto.
Kacin: Još uvek se traži jedno te isto, a to je dijalog sa Prištinom uključujući implementaciju dogovorenog. Ono što je dogovoreno i nešto što je potvrđeno u Vladi, dakle, kada govorimo o katastaru i konkretnim stvarima, to su svakako veoma značajni pomaci u pravom pravcu. Ali ono što je najočiglednije je slobodan protok ljudi. To što se događa na severu Kosova i ti incidenti koji su isprovocirani od strane građana Srbije sa konkretnim imenom i prezimenom, o kojima je nedavno brifirao srpske novinare i glavnokomandujući KFOR-a, nemački general, su ljudi koji zapravo ucenjuju celu Srbiju. Zbog svojih veoma konkretnih ličnih materijalnih interesa zlostavljaju i zloupotrebljavaju Srbe koji žive na severu Kosova. Sve dok se na osnovu njihovih instrukcija Srbi na severu Kosova budu bavili blokadom KFOR-a i onemogućavali rad EULEX-a, i, na kraju krajeva, raspravljali o tome koji konvoj i sa kakvom pomoći može preko te teritorije i da li može sa ili bez pratnje KFOR-a krenuti dalje u unutrašnjost, to neće biti dokaz da je ostvaren slobodan protok ljudi i roba. Iz tih dosta mističnih emocija treba napraviti iskorak u pravcu racionalnog ponašanja i komuniciranja sa javnostima na odgovoran način. Srbi zaslužuju da čuju istinu i samo istinu iz usta svojih najviših predstavnika.
Kacin: To pitanje je došlo na dnevni red. Nemački general, glavnokomandujući KFOR-a je na poslednjoj konferenciji za štampu govorio o konkretnom pojedincu, o imenu i prezimenu koji stoji iza napada na KFOR i to su ocene koje su zajedničke nadležnog ministarstva Srbije kao i KFOR-a. I tu se zapravo očekuje konkretan korak. Na tim konkretnim slučajevima, kao što je taj na severu Kosova, veoma brzo se može dokazati koje to strukture i koji pojedinci na uticajnim pozicijama vuku za sebe direktan novac iz organiziranog kriminala i korupcije. Posebno na pograničnim područjima to nikada nije moguće bez sprege državnih struktura i kriminalaca.
Kacin: Mislim da će Crna Gora u junu, kada krene u pregovore, pokazati na kakav način se treba suočavati sa tim izazovima. Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje, gospodin Stefano Sanino koji je baš ovih dana bio u poseti kod premijera Lukšića, već je najavio konkretne korake koje Evropska komisija priprema kako bi na samom početku pregovora u drugoj polovini 2012. godine mogli otvoriti i poglavlja 23. i 24.
Kacin: Ja ne živim u Srbiji, niti sam građanin, zato nemam izborno pravo i ne mogu glasati ni za koga, ali mogu napraviti dve uporedbe. Srećom, Srbija nije zemlja poput Rusije, gde bi se unapred znali ishodi sledećih predsedničkih izbora. U Rusiji se zna rezultat, a ne znaju se još uveti i da li će još nekome dozvoliti da se kandidira. Znači, Srbija svakako nije Rusija, ali na drugoj strani i u zemljama Evropske unije imamo situaciju da ljudi tragaju za ljudima, političarima, opcijama za koje misle da su operativniji. Ako vam dam slučaj moje zemlje, Slovenije, na izborima je pobedila partija koja je bila formirana samo osam sedmica pre izbora. Ljudi traže alternative i ako u sadašnjim strukturama i sadašnjim opcijama ne vide rešenje koje će izvesti državu iz situacije u kojoj je sada, može se očekivati i dosta neizvesnosti i rezultat koji se teško može predvideti.
Kacin: Sve zavisi od Srbije. Po meni je Srbija već sada propustila istorijsku šansu da se odazove na primjeran način pravovremeno i ojača svoj kredibilitet. U ovom trenutku poruke koje dolaze nisu baš harmonizirane i u tim porukama koje dolaze moglo bi se doći do nekog zaključka da evropska agenda više nije tako visoko u prioritetu političara u Srbiji i to mene zabrinjava. Ne kao izvestioca za Srbiju, već kao građanina Evropske unije i kao čoveka koji živi u zemlji koja je blizu toj državi Srbiji, kao čoveka koji dolazi iz zemlje koja je izašla iz nekadašnje Jugoslavije. U periodu, baš u vreme kada je naša prva istočna susedna država, Hrvatska, potpisala Sporazum o pristupanju u Evropsku uniju, kada je to istorijski događaj i najveći poraz evroskeptičara u EU, sledeća država Srbija kao da na neki način želi da izbegne evropsku agendu. Tako je moguće zaključiti ako analiziramo izjave mnogih, da budem iskren većine političara u Srbiji. To me zabrinjava.
Baš u vreme kada je Hrvatska potpisala Sporazum o stupanju u Evropsku uniju, što je istorijski događaj i najveći poraz evroskeptičara u Evropskoj uniji, sledeća država, Srbija, kao da želi da izbegne evropsku agednu, kaže Kacin.
On dodaje da prebacivanje krivice za nedobijanje kandidatskog statusa na Evropsku uniju, u kojoj ogromna većina članica iskreno i aktivno podržava Srbiju, ili, pak, na Nemačku, zaista nije na mestu.
Građani Srbije zaslužuju da čuju istinu i samo istinu iz usta svojih najviših predstavnika, smatra Kacin, i ponavlja da Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo, niti je to jednostrano činila bilo koja država-članica EU.
Razlog za ovakvu reakciju Jelka Kacina bile su izjave zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića, ali i predsednika Srbije Borisa Tadića da se u poslednjim trenucima pregovora pred 9. decembar od Srbije tražilo priznanje Kosova kao uslov za dobijanje statusa kandidata za EU.
RSE: Kako u pomenutom kontekstu tumačite izjavu predsednika Srbije Borsia Tadića?
Kacin: To mogu samo na neki način staviti u kontekst situacije u kojoj se nalazi Srbija, a to je predizborna klima i izborne potrebe pojedinih stranaka. Nisam to razumeo kao izjavu predsednika Republike Srbije, nego kao izjavu predsednika Demokratske stranke koji želi i onaj deo biračkog tela koji se još uvek više bavi prošlošću nego budućnošću Srbije; cilj mu je verovatno bio da pošalje signale, kako on po svaku cenu brani neke vrednosti i ideale, ali to sa realnošću nema mnogo zajedničkog i ne znam kakav utisak će ostaviti na države članice EU koje očekuju da Srbija iskoristi šansu koju ima, da za nekoliko meseci ojača poverenje u sebe i dobije status zemlje kandidata za ulazak u EU.
RSE: Vi, diplomatskim rečnikom, kažete da predsednik Demokratske stranke i predsednik Srbije nije rekao istinu kada je rekao da se od Srbije traži da prizna Kosovo?
Kacin: Ja to ne mogu i ne želim reći, ali mislim da bi Srbija ipak morala štošta naučiti iz prošlosti i ugledati se na slične primere iz naše bliske prošlosti. Tako je, recimo, Zapadna Nemačka bila u situaciji da nikada nije priznala nezavisnost Istočne Nemačke, odnosno Nemačke demokratske republike, ali je zato našla modus vivendi delovanja na različitim međunarodnim skupovima i u interesu ekonomske saradnje nikada nije izvodila blokade ili onemogućavala razvoj trgovine. Obrnuto, Nemačka je bila ta koja je ceo svoj vek ogroman politički kapital ulagala u otvaranje granica, u slobodan protok ljudi, roba, pa i ideja, usluga i kapitala, što je bit Evropske unije. Ako Srbija to ne razume, onda jednostavno to nije jedina poteškoća sa kojom će se suočavati na svom putu približavanja ka Evropskoj uniji.
RSE: Da li se, kada je reč o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima, iz Brisela tražilo da piše samo Kosovo na tablici ispred predstavnika Kosova, a ne Kosovo 1244, kako su tražili iz Srbije? Da li su oni možda iz toga izvukli zaključak da se od Srbije tražilo da se prizna Kosovo?
Kacin: Ja mislim da je to priča koja ne vodi ničemu. Naime, u Srbiji javnost uopšte ne zna da u ovom trenutku u Centralno-evropskom udruženju slobodne trgovine (CEFTA), predsedava Kosovo i do sada nijedan sastanak, nijedan događaj nije otkazan. Našli su uvek način da se ti događaji dogode, da sudeluju države članice uključujući i Srbiju. Rasprava o 1244 je nepotreban pesak u oči srpskoj javnosti.
RSE: Drugim rečima kažete da to nije bio nikakav uslov za Srbiju pred dobijanje statusa zemlje kandidata kako ovde tvrdi Dačić, a sada evo i Tadić?
Kacin: Pa koliko ja razumem, Srbija postavlja uvet pod kojim uslovima je spremna dozvoliti predstavnicima Kosova da nastupe na međunarodnim skupovima, a ne obrnuto.
RSE: Šta će biti uslovi u martu mesecu? Šta se sada od Srbije traži?
Kacin: Još uvek se traži jedno te isto, a to je dijalog sa Prištinom uključujući implementaciju dogovorenog. Ono što je dogovoreno i nešto što je potvrđeno u Vladi, dakle, kada govorimo o katastaru i konkretnim stvarima, to su svakako veoma značajni pomaci u pravom pravcu. Ali ono što je najočiglednije je slobodan protok ljudi. To što se događa na severu Kosova i ti incidenti koji su isprovocirani od strane građana Srbije sa konkretnim imenom i prezimenom, o kojima je nedavno brifirao srpske novinare i glavnokomandujući KFOR-a, nemački general, su ljudi koji zapravo ucenjuju celu Srbiju. Zbog svojih veoma konkretnih ličnih materijalnih interesa zlostavljaju i zloupotrebljavaju Srbe koji žive na severu Kosova. Sve dok se na osnovu njihovih instrukcija Srbi na severu Kosova budu bavili blokadom KFOR-a i onemogućavali rad EULEX-a, i, na kraju krajeva, raspravljali o tome koji konvoj i sa kakvom pomoći može preko te teritorije i da li može sa ili bez pratnje KFOR-a krenuti dalje u unutrašnjost, to neće biti dokaz da je ostvaren slobodan protok ljudi i roba. Iz tih dosta mističnih emocija treba napraviti iskorak u pravcu racionalnog ponašanja i komuniciranja sa javnostima na odgovoran način. Srbi zaslužuju da čuju istinu i samo istinu iz usta svojih najviših predstavnika.
RSE: Ukoliko se ovako predizborna kampanja bude nastavila, dakle, okrivljavanjem Evropske unije ili članica Evropske unije zato što Srbija nije dobila status kandidata, ima li šanse da u martu taj status kandidata dobije?
Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Srbije Boris Tadić na sastanku u Beogradu
Kacin: Srbija postaje sve dosadnija i dosadnija sa tim porukama. Kada se to ponovi dva puta, onda se kaže da se samo mlinu ili bukvi kaže dva puta, ali Srbija jednostavno ne čuje. Okrivljavanje Evropske unije, u kojoj ogromna većina članica iskreno i aktivno podržavaju Srbiju, jednostavno ne stoji i nije na mestu. Ako se Nemačku okrivljava za nešto što zapravo nije ni tražila, to nije na mestu. Ako se preko jednog dela srpskih medija manipulira sa srpskom javnošću i okrivljuje snage KFOR-a i postavlja se upitnik pred komandujećeg KFOR-a na Kosovu, to jednostavno nisu poruke koje bi Nemačka bila u stanju progutati. Da se vratimo na probleme sa kojima se suočavaju i građani u Srbiji. Organiziran kriminal i korupcija su sablast i noćna avet koja proganja svakog građanina Srbije, ali to su problemi sa kojima se suočavaju i strani investitori. To da po redu gube sve slučajeve na sudovima, to svakako nisu poruke koje bi Nemačka država razumela i na osnovu kojih bi rekla da je došlo vreme da se udeli status. Ja sam izvestilac za Srbiju i ja moram hrabriti Srbiju da se dokaže i da nešto napravi za sebe. Želimo da Srbija napravi taj iskorak i želimo da dobije taj status, ali i da se bori i za datum za početak pregovora kako bi, kao i u slučaju Crne Gore što je moguće pre mogli otvoriti i ta veoma osetljiva poglavlja 23. i 24. gde se zahtevaju sledeći koraci u reformi pravosudnog sistema i gde se insistira na pravnoj državi, na ljudskim slobodama, na slobodi medija. To je sve ono što zapravo omogućava da se od tako raširenog organiziranog kriminala i korupcije i sprege sa vladajućim strukturama, o čemu je nedavno govorila gospođa Verica Barać koja predvodi Savez za borbu protiv korupcije, da se napravi jedna država i ekonomija koju je moguće uporediti sa državama i ekonomijama u Evropskoj uniji. O tome se radi, o boljoj budućnosti za građane Srbije.RSE: Kada će borba protiv visoke korupcije biti na prvom mestu agende Evropske unije kada se radi o Srbiji? Veliki broj i stručnjaka i građana ima utisak da je Brisel bio prilično tolerantan kada je pitanju tema visoke korupcije u Srbiji i kada je u pitanju reforma pravosuđa. Ovde se nije dogodilo nešto što se dogodilo u Hrvatskoj. Niko iz visokih ešalona političara nikada se nije suočio sa pravdom. Gospođa Barać je pre godinu i po dana podnela krivične prijave zbog privatizacije Luke Beograd protiv određenih lica, među njima je i jedan bivši ministar. Tužilaštvo to još uvek drži u predkrivičnom postupku. Znači ništa se ne događa.
Kacin: To pitanje je došlo na dnevni red. Nemački general, glavnokomandujući KFOR-a je na poslednjoj konferenciji za štampu govorio o konkretnom pojedincu, o imenu i prezimenu koji stoji iza napada na KFOR i to su ocene koje su zajedničke nadležnog ministarstva Srbije kao i KFOR-a. I tu se zapravo očekuje konkretan korak. Na tim konkretnim slučajevima, kao što je taj na severu Kosova, veoma brzo se može dokazati koje to strukture i koji pojedinci na uticajnim pozicijama vuku za sebe direktan novac iz organiziranog kriminala i korupcije. Posebno na pograničnim područjima to nikada nije moguće bez sprege državnih struktura i kriminalaca.
RSE: A kada je u pitanju centralna Srbija?
Kacin: Mislim da će Crna Gora u junu, kada krene u pregovore, pokazati na kakav način se treba suočavati sa tim izazovima. Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje, gospodin Stefano Sanino koji je baš ovih dana bio u poseti kod premijera Lukšića, već je najavio konkretne korake koje Evropska komisija priprema kako bi na samom početku pregovora u drugoj polovini 2012. godine mogli otvoriti i poglavlja 23. i 24.
RSE: Jedan komentator je napisao: „Reč 'izbori' trebalo bi izbrisati iz političkog rečnika jer svi su isti”. Izbora nema za građane Srbije. Veliki broj građana Srbije ima ovakav osećaj. Sve češće svojim očima vidimo da se odluke donose u užem krugu predsednikovih saradnika koje mi, građani Srbije, nismo birali.
Kacin: Ja ne živim u Srbiji, niti sam građanin, zato nemam izborno pravo i ne mogu glasati ni za koga, ali mogu napraviti dve uporedbe. Srećom, Srbija nije zemlja poput Rusije, gde bi se unapred znali ishodi sledećih predsedničkih izbora. U Rusiji se zna rezultat, a ne znaju se još uveti i da li će još nekome dozvoliti da se kandidira. Znači, Srbija svakako nije Rusija, ali na drugoj strani i u zemljama Evropske unije imamo situaciju da ljudi tragaju za ljudima, političarima, opcijama za koje misle da su operativniji. Ako vam dam slučaj moje zemlje, Slovenije, na izborima je pobedila partija koja je bila formirana samo osam sedmica pre izbora. Ljudi traže alternative i ako u sadašnjim strukturama i sadašnjim opcijama ne vide rešenje koje će izvesti državu iz situacije u kojoj je sada, može se očekivati i dosta neizvesnosti i rezultat koji se teško može predvideti.
RSE: Da li možete da predvidite da li Srbija u martu dobija tu kandidaturu ili ne, obzirom na predstojeće izbore i kampanju koja se poklopila s tim? Kako vam izgledaju šanse za ili protiv?
Kacin: Sve zavisi od Srbije. Po meni je Srbija već sada propustila istorijsku šansu da se odazove na primjeran način pravovremeno i ojača svoj kredibilitet. U ovom trenutku poruke koje dolaze nisu baš harmonizirane i u tim porukama koje dolaze moglo bi se doći do nekog zaključka da evropska agenda više nije tako visoko u prioritetu političara u Srbiji i to mene zabrinjava. Ne kao izvestioca za Srbiju, već kao građanina Evropske unije i kao čoveka koji živi u zemlji koja je blizu toj državi Srbiji, kao čoveka koji dolazi iz zemlje koja je izašla iz nekadašnje Jugoslavije. U periodu, baš u vreme kada je naša prva istočna susedna država, Hrvatska, potpisala Sporazum o pristupanju u Evropsku uniju, kada je to istorijski događaj i najveći poraz evroskeptičara u EU, sledeća država Srbija kao da na neki način želi da izbegne evropsku agendu. Tako je moguće zaključiti ako analiziramo izjave mnogih, da budem iskren većine političara u Srbiji. To me zabrinjava.