Srbija: Pogrešno čitanje EU zahteva

Iz Strazbura stiže demanti izjave predsednika Srbije Borisa Tadića da je zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova iznet u poslednjim trenucima pregovora o statusu kandidata za članstvo u EU, ali da ga Srbija nije prihvatila.

Nameće se pitanje da li su najviši zvaničnici Srbije pribegli nesitinama kako bi se našao alibi za neuspešni evropski put ili je u pitanju pripremanje javnosti za neminovni zaokret politike u odnosu na Kosovo.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, demantuje za Radio Slobodna Evropa da su u poslednji čas pred odluku o kandidaturi za članstvo u EU postavljeni novi uslovi Srbiji, priznanje Kosova.

„Jedino što se traži od Srbije je da omogući slobodan protok ljudi, robe i usluga i kapitala, što je osnovni princip EU. Rasprava o Rezoluciji 1244 je nepotreban pesak u oči srpskoj javnosti“, ističe Kacin.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer potvrdio je Kacinovu izjavu.

"Ni u jednom trenutku nije bilo ni direktnog ni indirektnog zahteva od Srbije da prizna Kosovo. Mi imamo vrlo jasnu strategiju o tome da se dalje razvija dijalog između Srbije i Kosova. U samim državama članicama EU ne postoji jedinstvo po pitanju priznavanja Kosova, 22 države priznale su nezavisno Kosovo, a pet nije. Tu se situacija nije promenila i ne možemo da to tražimo od Srbije”, kazao je Dežer.

„Formulacija da se od nas ne traži da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno Kosova, je lepa za javnost, ali suštinski nije tačna“, prokomentarisao je potpredsednik Vlade Ivica Dačić koji je prvi lansirao navodnu informaciju da je kandidatura propala jer je Brisel tražio da Srbija prizna Kosovo.

„To je zahtev koji nije na takav način iznet, ali može se reći da se približava istini prethodnih nekoliko meseci dok smo razgovarali o statusu kandidata i u poslednjim trenucima pregovora o statusu kandidata, međutim mi nismo prihvatili takav zahtev niti ćemo ga prihvaiti“, odmah je rekao predsednik države Boris Tadić.

Kacin je rekao da ga je "izjava predsednika Tadića stvarno neprijatno iznenadila“ i dodao: „ Možda je bio u lošem raspoloženju, pa je rekao nešto u šta ni sam ne vjeruje.“

Dereta: Priprema javnosti za preispitivanje politike

Direktni pregovarači u Beogradu se ne oglašavaju, ali zvaničnici u Beogradu ne odustaju od tvrdnje da je Srbija ispunila sve uslove koji su postavljeni od strane Brisela, a među njima nije bilo Kosovo sve do nedavno, kako nam je rekla predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović.

Ona podseća da nije neposredno učestvovala u pregovorima, ali da je iz izjave predsednika Tadića jasno da se od Srbije traži nešto što je suprotno Rezoluciji 1244.

“Mislim da se radi o tome da se od nas traži da prihvatimo da Kosovo učestvuje u svim aktivnostima i organizacijama kao samostalna država”, kaže predsednica Parlamenta, dok opozicioni lider Čedomir Jovanović u pisanoj izjavi saopštava da "nema nikakvih novih zahteva iz EU, uslovi za kandidaturu su bili poznati odavno, a posebno ih je u Beogradu razjasnila nemačka kancelarka još u avgustu.

On je ocenio da je sebično da se razlozi za sopstveni politički neuspeh traže izmišljanjem navodnih neprihvatljivih zahteva Evrope i dodao da je vlast u Beogradu “posle 9. decembra počela kampanju definitivnog napuštanja kursa evropskih integracija”.

Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže da se stvara utisak u javnosti da je Kosovo tema koju nameće Brisel. Kosovo je naš problem koji moramo rešiti, a pritisak koji dolazi iz EU samo može da pomogne ovoj vlasti da to učini.

Dereta nudi sasvim drugačije tumačenje namere predsednika Srbije. On prepoznaje signale da se priprema zaokret u politici prema Kosovu, ne samo u informacijama koje su ovih dana zapljusnule javnost sa sednice Glavnog odbora DS na kojoj je zatražena smena tvrdokornog ministra inostranih poslova, već baš u osporenim tvrdnjama Tadića i Dačića, ma kako to zvučalo paradoksalno.

“Ja mislim da je sve ovo što se događa sada sa Dačićem i Tadićem možda i priprema naše javnosti na neophodnost nekih vrlo oštrih zaključaka koji će se doneti vrlo brzo, a to je da će se priznati realnost Kosova. Možda će se ona nazvati drugačije od nezavisnosti, ali da će Srbija sasvim sigurno morati temeljno da preispita svoju politiku. Moraće da je postavi na mnogo realnije osnove. Moraće da pregovara sa tim, kako god se to zvalo, što u ovom trenutku funkcioniše kao država na Kosovu”, ocenjuje Dereta.

Na pitanje da li zaista misli da su ove izjave deo pripreme javnosti za preokret politike prema Kosovu, Dereta, inače potpisnik apela pod nazivom Preokret kojim se traži priznavanje kosvoske realnosti, kaže:

”Ja se iskreno nadam da je to priprema javnosti za mnogo radikalniji zaokret, i nadam se da ćemo, najzad, nazvati stvari pravim imenom.”

I dok domaći analitičar sa nadom u preokret tumači ono što se zbiva u vladajućoj Demokratskoj stranci i njenim partnerima, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je zabrninut za evropski put Srbije jer ne zna šta će o svemu misliti države-članice EU koje očekuju da Srbija iskoristi šansu koju ima da za nekoliko meseci ojača poverenje u sebe i dobije status zemlje kandidata za ulazak u EU.