Predsednik Hrvatske Ivo Josipović doputovao je u svoju prvu posetu Srbiji, nakon sastanka sa predsednicima Srbije i Mađarske, Borisom Tadićem i Laslom Šoljomom u mađarskom Pečuju.
Posle ovog susreta gde su govorili o konkretnim oblicima saradnje, predsednici Srbije i Hrvatske stigli su u petak uveče u vojvođansko, pretežno hrvatsko selo Bački Monoštor, gde su razgovarali sa predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice.
Prethodno su se obratili novinarima, odgovarajući na sva postavljena pitanja.
Razgovarali su o eventualnom vansudskom poravnanju povodom međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde.
"Nadam se da to može da bude razrešeno, nije odgovornost sva na nama u ustavno-pravnom smislu, ali još jednom ću ponoviti - osnovna ideja mora da sadrži osnovne principe, a to je da nijedan zločin ne sme da ostane nerasvetljen i nijedan zločinac ne sme da ostane nekažnjen. Prava građana ne smeju da budu dovedena u pitanje. Ti principi su pretpostavka da rešimo ovo pitanje," rekao je Tadić.
"Tužbe imaju smisla ako sporove nije moguće rešiti na drugi način , a ja verujem da je moguće sporove rešavati razgovorima i dogovorima", rekao je Josipović.
Spremnost na ispravljanje grešaka
Pitanje nedefinisanih granica na Dunavu između dve države, verovatno je jedno od najtežih u odnosima Srbije i Hrvatske.
"Na našim radnim gupama do sada je ono identifikovano kao jedno od najkompleksnijih, ali i svako teško rešivo pitanje podrazumeva i postojanje procedure, ali i to pitanje moramo na kraju rešiti," kazao je predsednik Srbije.
"Nikada pitanje granice nije lako, pa makar se radilo i o par metara granice," potvrdio je Josipović dodavši da se "među susedima i prijateljima uvek nađe postupak koji će generisati rešenje".
Hrvatski predsednik je, odgovarajući na kritike koje mu se upućuju zbog govora u parlamentu BiH, rekao da veruje da će istorija pokazati da je spremnost na ispravljanje grešaka nešto što pomaže pomirenju.
"Ono što je bila moja najvažnija poruka, to je poruka mira, poruka spremnosti da se priznaju i greške."
Brinemo o narodima u BiH, uključujući i Bošnjake, poručila su dvojica predsednika.
"BiH je prošla zaista tešku sudbinu, sva tri naroda prošla su tešku sudbinu, i sada su možda na jednoj od važnijih prekretnica da u neko možda dogledno vreme, verovatno nakon izbora, da definišu određene ustavne promene, da ojačaju svoj unutrašnji položaj, i da BiH ustanove kao državu koja će dobro funkcionisati", kazao je hrvatski predsednik.
Hrvatskog predsednka pitali smo kada će posetiti Beograd.
"Vrlo brzo, dobio sam usmeni poziv, dogovorili smo se," odgovorio je Josipović.
"Mi volimo da iznenadimo," dodao je Tadić.
U Pečuju, Šoljom je izjavio novinarima da će Mađarska učiniti sve da pomogne ulazak Srbije i Hrvatske u Evropsku uniju.
Tadić je kazao da je međusobna podrška evrointegracijama "blagotvorna" i za bilateralne odnose, ocenjujući da su ovi trilateralni sastanci postali već tradicionalni i da doprinose ukupnoj evropskoj bezbednosti, dok je Josipović rekao da evropska budućnost Hrvatske neće biti potpuna ako i njeni susedi, BiH, Srbija i Crna Gora, ne budu ušli u EU.
*****
Pročitajte i ovo:
Nacionalne manjine kao most za bolje odnose sa susedima
Prva poseta Ive Josipovića Srbiji
Međusobne tužbe moguće riješiti vansudskom nagodbom
Odustajanjem od tužbi ne odustaje se od kažnjavanja zločinaca
Vlada nije razmatrala povlačenje tužbe protiv Srbije
Josipović se poklonio bošnjačkim žrtvama u Ahmićima
Hrabar državnički potez
Beograd još nije promenio politiku prema BiH
Posle ovog susreta gde su govorili o konkretnim oblicima saradnje, predsednici Srbije i Hrvatske stigli su u petak uveče u vojvođansko, pretežno hrvatsko selo Bački Monoštor, gde su razgovarali sa predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice.
Prethodno su se obratili novinarima, odgovarajući na sva postavljena pitanja.
Razgovarali su o eventualnom vansudskom poravnanju povodom međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde.
"Nadam se da to može da bude razrešeno, nije odgovornost sva na nama u ustavno-pravnom smislu, ali još jednom ću ponoviti - osnovna ideja mora da sadrži osnovne principe, a to je da nijedan zločin ne sme da ostane nerasvetljen i nijedan zločinac ne sme da ostane nekažnjen. Prava građana ne smeju da budu dovedena u pitanje. Ti principi su pretpostavka da rešimo ovo pitanje," rekao je Tadić.
"Tužbe imaju smisla ako sporove nije moguće rešiti na drugi način , a ja verujem da je moguće sporove rešavati razgovorima i dogovorima", rekao je Josipović.
Spremnost na ispravljanje grešaka
Pitanje nedefinisanih granica na Dunavu između dve države, verovatno je jedno od najtežih u odnosima Srbije i Hrvatske.
"Na našim radnim gupama do sada je ono identifikovano kao jedno od najkompleksnijih, ali i svako teško rešivo pitanje podrazumeva i postojanje procedure, ali i to pitanje moramo na kraju rešiti," kazao je predsednik Srbije.
"Nikada pitanje granice nije lako, pa makar se radilo i o par metara granice," potvrdio je Josipović dodavši da se "među susedima i prijateljima uvek nađe postupak koji će generisati rešenje".
Hrvatski predsednik je, odgovarajući na kritike koje mu se upućuju zbog govora u parlamentu BiH, rekao da veruje da će istorija pokazati da je spremnost na ispravljanje grešaka nešto što pomaže pomirenju.
"Ono što je bila moja najvažnija poruka, to je poruka mira, poruka spremnosti da se priznaju i greške."
Brinemo o narodima u BiH, uključujući i Bošnjake, poručila su dvojica predsednika.
"BiH je prošla zaista tešku sudbinu, sva tri naroda prošla su tešku sudbinu, i sada su možda na jednoj od važnijih prekretnica da u neko možda dogledno vreme, verovatno nakon izbora, da definišu određene ustavne promene, da ojačaju svoj unutrašnji položaj, i da BiH ustanove kao državu koja će dobro funkcionisati", kazao je hrvatski predsednik.
Hrvatskog predsednka pitali smo kada će posetiti Beograd.
"Vrlo brzo, dobio sam usmeni poziv, dogovorili smo se," odgovorio je Josipović.
"Mi volimo da iznenadimo," dodao je Tadić.
U Pečuju, Šoljom je izjavio novinarima da će Mađarska učiniti sve da pomogne ulazak Srbije i Hrvatske u Evropsku uniju.
Tadić je kazao da je međusobna podrška evrointegracijama "blagotvorna" i za bilateralne odnose, ocenjujući da su ovi trilateralni sastanci postali već tradicionalni i da doprinose ukupnoj evropskoj bezbednosti, dok je Josipović rekao da evropska budućnost Hrvatske neće biti potpuna ako i njeni susedi, BiH, Srbija i Crna Gora, ne budu ušli u EU.
*****
Pročitajte i ovo:
Nacionalne manjine kao most za bolje odnose sa susedima
Prva poseta Ive Josipovića Srbiji
Međusobne tužbe moguće riješiti vansudskom nagodbom
Odustajanjem od tužbi ne odustaje se od kažnjavanja zločinaca
Vlada nije razmatrala povlačenje tužbe protiv Srbije
Josipović se poklonio bošnjačkim žrtvama u Ahmićima
Hrabar državnički potez
Beograd još nije promenio politiku prema BiH