Da li Beograd treba da se na direktan način, poput hrvatskog predsednika Josipovića, ogradi od politike podele Bosne i Hercegovine iz devedesetih godina prošlog veka? Iako se srpski predsednik Tadić izvinio u Sarajevu svima protiv kojih su "zločin počinili pripadnici srpskog naroda” mnogi upozoravaju da je nekadašnja politka Srbije prema Bosni i Hercegovini još uvek aktivna zbog odnosa sa Republikom Srpskom.
Da li se može očekivati da srpski predsednik Boris Tadić izgovori iste ili barem slične reči poput hrvatskog Ive Josipovića i izrazi žaljenje za pokušaj podele BiH u devedesetim godinama prošlog veka. Jelena Trivan, portparolka Tadićeve Demokratske stranke:
“Mislim da je Srbija, i predsednik Tadić učinio verovatno najviše u regionu kada je reč o pomirenju, rušenju barijera i ruci pomirenja koju je pružio drugim liderima.”
Ono što je Josipoviću bilo lako da učini u Sarajevu jer je Hrvatska napustila takvu politiku, u Srbiji bi, prema Žarku Koraću, opozicionaru i mirovnom aktivisti, išlo jako teško jer, kaže srpska nacionalistička intelegencija i elita nije napustila ideju o podeli BiH. I podsećajući na sada već čuvenu rečenicu doskorašnjeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića upućenu Hrvatima u BiH Korać primećuje:
Žarko Korać“Moram da kažem da ćemo dugo čekati da jedan predsednik Srbije kaže Srbima u Bosni i Hercegovini – vaš glavni grad je Sarajevo, vaša država se zove Bosna i Hercegovina, i sve probleme rešavajte tamo. Dodik naravno radi sve suprotno, i pri tom se još i poziva na Tadića. Josipovićev čin izvinjenja je usledio praktično onda kada je jedna politika već završena, ova politika Srbije prema BiH, ne da nije završena, nego je vrlo aktivna.”
Koliko su spremni da njihov predsednik izgovori reči žaljenja za nekadašnju politiku koja je vodila ka podeli BiH pitali smo Beograđane, upravo na mestu nedaleko od rezidencije Borisa Tadića:
Reč izvinjenje je premala
Predsednik Srbije Boris Tadić se na početku mandata tokom posete Sarajevu 6. decembra 2004. izvinio:
“Ja se izvinjavam svima protiv kojih je činjen zločin u ime srpskog naroda. Ali to nije činio srpski narod nego su zločinci pojedinci. I nemoguće je optuživati jedan narod. Ali isti zločini su vršeni protiv našeg naroda i u tom smislu svi dugujemo jedni drugima izvinjenje. Ako ja treba prvi da počnem, evo, tu sam.”
Tadić je otišao i u Srebrenicu 2005. na desetogodišnjicu masakra nad oko 8.000 Bošnjaka. Inicirao je nedavno usvajanje rezolucije u Skupštini Srbije kojom se osuđuje zločin u Srebrenici ali bez upotrebe termina genocid. Ali ono što se Tadiću zamera u delu ovdašnje javnosti, i pre svega u regionu, je da nije spreman da mnogo odlučnije postavi stvari na svoje mesto kada je u pitanju BiH.
Gorčin StojanovićReč izvinjenje je premala za neke stvari, kaže nam bosanskohercegovački i srpski režiser Gorčin Stojanović:
“Ja bih lično bio sklon, da se malo odmaknem od dnevne politike, pa da kažem ako se neko nekome izvinio to podrazumeva i da se ogradio od politike koja je do tako nečega dovela. Ali da li ta politika i dalje postoji, ne baš u punom kontinuitetu, ali na izvestan način i dalje se nastavlja vrlo konkretno politika sile, ovaj put nekim drugim sredstvima. Ideja o tome da ste vrlo važan faktor na Balkanu zato što imate najmoćniju armiju, ili ste najmnogoljudniji, ili ste naprosto nezaobilazan faktor pa onda to koristite kao činjenicu da bez vas neke stvari ne mogu da se dese, to nisu iste stvari, ali nisu ni sasvim različite. Da li je izvinjenje za tako nešto uopšte dovoljno, potrebno, i kako to zvuči, zapravo mislim da to i da nije predmet politike.”
“Politika i dela su ono što je konkretno”, zaključuje Gorčin Stojanović.
“To je ono što na ovaj ili onaj način, i posredno i neposredno, može da bude ta vrsta pravog traženja oprosta ili izvinjenje ili isprika.”
Iako Tadić neprekidno ponavlja da se Srbija zalaže za celovitost BiH i poštovanje Dejtonskog sporazuma mnogi osionost Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji je ne malo puta govorio o mogućnosti izdvajanja ovog entiteta iz BiH, vide upravo u podršci iz Beograda, a Tadić ne krije da su lični prijatelji. Na drugoj strani Tadić je ipak istrajao na Deklaraciji o osudi zločina u Srebernici i pored negodovanja iz Banjaluke. No, dokle je Tadić spreman da ide i da li bi logičan sled bio Josipovićevim koracima pitamo i Dušana Bogdanovića, bivšeg diplomatu, sociologa i aktivistu JUKOM-a:
„To što neki smatraju da bi trebalo da bude izvinjenje u Srbiji treba da bude rezultat jednog veoma ozbiljnog, a verovatno, u stvari sigurno, bolnog procesa suočavanja sa sopstvenom prošlošću i sopstvenom odgovornošću za ono što je učinjeno sopstvenom narodu i narodima sa kojima smo do nedavno živeli u istoj državi.“
Pročitajte i ovo
Josipović se poklonio bošnjačkim žrtvama u Ahmićima
Josipović: Žalim zbog ratne uloge Hrvatske u BiH
Posjete dvojice predsjednika pokazatelj bolje političke klime
Da li se može očekivati da srpski predsednik Boris Tadić izgovori iste ili barem slične reči poput hrvatskog Ive Josipovića i izrazi žaljenje za pokušaj podele BiH u devedesetim godinama prošlog veka. Jelena Trivan, portparolka Tadićeve Demokratske stranke:
“Mislim da je Srbija, i predsednik Tadić učinio verovatno najviše u regionu kada je reč o pomirenju, rušenju barijera i ruci pomirenja koju je pružio drugim liderima.”
Ono što je Josipoviću bilo lako da učini u Sarajevu jer je Hrvatska napustila takvu politiku, u Srbiji bi, prema Žarku Koraću, opozicionaru i mirovnom aktivisti, išlo jako teško jer, kaže srpska nacionalistička intelegencija i elita nije napustila ideju o podeli BiH. I podsećajući na sada već čuvenu rečenicu doskorašnjeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića upućenu Hrvatima u BiH Korać primećuje:
Koliko su spremni da njihov predsednik izgovori reči žaljenja za nekadašnju politiku koja je vodila ka podeli BiH pitali smo Beograđane, upravo na mestu nedaleko od rezidencije Borisa Tadića:
Reč izvinjenje je premala
Predsednik Srbije Boris Tadić se na početku mandata tokom posete Sarajevu 6. decembra 2004. izvinio:
“Ja se izvinjavam svima protiv kojih je činjen zločin u ime srpskog naroda. Ali to nije činio srpski narod nego su zločinci pojedinci. I nemoguće je optuživati jedan narod. Ali isti zločini su vršeni protiv našeg naroda i u tom smislu svi dugujemo jedni drugima izvinjenje. Ako ja treba prvi da počnem, evo, tu sam.”
Tadić je otišao i u Srebrenicu 2005. na desetogodišnjicu masakra nad oko 8.000 Bošnjaka. Inicirao je nedavno usvajanje rezolucije u Skupštini Srbije kojom se osuđuje zločin u Srebrenici ali bez upotrebe termina genocid. Ali ono što se Tadiću zamera u delu ovdašnje javnosti, i pre svega u regionu, je da nije spreman da mnogo odlučnije postavi stvari na svoje mesto kada je u pitanju BiH.
“Ja bih lično bio sklon, da se malo odmaknem od dnevne politike, pa da kažem ako se neko nekome izvinio to podrazumeva i da se ogradio od politike koja je do tako nečega dovela. Ali da li ta politika i dalje postoji, ne baš u punom kontinuitetu, ali na izvestan način i dalje se nastavlja vrlo konkretno politika sile, ovaj put nekim drugim sredstvima. Ideja o tome da ste vrlo važan faktor na Balkanu zato što imate najmoćniju armiju, ili ste najmnogoljudniji, ili ste naprosto nezaobilazan faktor pa onda to koristite kao činjenicu da bez vas neke stvari ne mogu da se dese, to nisu iste stvari, ali nisu ni sasvim različite. Da li je izvinjenje za tako nešto uopšte dovoljno, potrebno, i kako to zvuči, zapravo mislim da to i da nije predmet politike.”
“Politika i dela su ono što je konkretno”, zaključuje Gorčin Stojanović.
“To je ono što na ovaj ili onaj način, i posredno i neposredno, može da bude ta vrsta pravog traženja oprosta ili izvinjenje ili isprika.”
Iako Tadić neprekidno ponavlja da se Srbija zalaže za celovitost BiH i poštovanje Dejtonskog sporazuma mnogi osionost Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji je ne malo puta govorio o mogućnosti izdvajanja ovog entiteta iz BiH, vide upravo u podršci iz Beograda, a Tadić ne krije da su lični prijatelji. Na drugoj strani Tadić je ipak istrajao na Deklaraciji o osudi zločina u Srebernici i pored negodovanja iz Banjaluke. No, dokle je Tadić spreman da ide i da li bi logičan sled bio Josipovićevim koracima pitamo i Dušana Bogdanovića, bivšeg diplomatu, sociologa i aktivistu JUKOM-a:
„To što neki smatraju da bi trebalo da bude izvinjenje u Srbiji treba da bude rezultat jednog veoma ozbiljnog, a verovatno, u stvari sigurno, bolnog procesa suočavanja sa sopstvenom prošlošću i sopstvenom odgovornošću za ono što je učinjeno sopstvenom narodu i narodima sa kojima smo do nedavno živeli u istoj državi.“
Pročitajte i ovo
Josipović se poklonio bošnjačkim žrtvama u Ahmićima
Josipović: Žalim zbog ratne uloge Hrvatske u BiH
Posjete dvojice predsjednika pokazatelj bolje političke klime
