Država je u potpunosti finansirala "Vagner", napokon je priznao ruski predsednik Vladimir Putin, u utorak, 27. juna. To se godinama pretpostavljalo ali je Kremlj negirao tvrdeći da Vagner legalno ne postoji jer nije dozvoljeno registrovanje privatnih vojnih kompanija u Rusiji.
Putin je precizirao da su ruske vlasti od maja prošle do maja ove godine, platile Vagneru više od 86 milijardi rubalja, odnosno oko milijardu evra.
"Nadam se da niko ništa nije ukrao, ili da nije mnogo, razjasnićemo to", poručio je Putin što nagoveštava da bi ruska država mogla da pokrene postupak protiv čelnika Vagnera Jevgenija Prigožina za finansijske malverzacije iako je pre toga saopštila da ga neće krivično goniti zbog pobune.
Ruski predsednik je dodao da je Prigožin u istom razdoblju zaradio gotovo jednak iznos u svojim poslovima s hranom i ugostiteljstvom. Prigožin je pak u više navrata tvrdio da njegove snage nisu dobile dovoljno sredstava i municije zbog čega su pretrpele veće gubitke.
Uprkos tome, on je ranije izjavio da je "Vagner najverovatnije najiskusnija armija koja danas postoji na svetu".
U vreme pobune u subotu, 24. juna, po Prigožinovim rečima, njegovi vojnici su prešli 780 kilometara za dan stigavši na samo 200 kilometara od Moskve, u, kako je naveo, ''demonstraciji klase'' o tome kako je ruska vojska trebalo da vodi rat u Ukrajini.
Tom prilikom su oborili šest helikoptera i jedan avion ruske armije, zahvaljujući vojnoj veštini ali i odličnom naoružanju, koje su dobili od države, ali i kupovali po svetu.
Pročitajte i ovo: 'Bilo je napeto': Rostov na Donu u danu Prigožinove pobuneNabavka oružja ne bi bila moguća bez unosnih poslova kako sa ruskom državom tako i po inostranstvu, pre svega u Africi.
To mu je pomoglo u finansiranju operacija u Ukrajini čiji su troškovi premašivali 100 miliona dolara mesečno, kako je ocenio u decembru 2022. Džon Kirbi (John Kirby), portparol Saveta Bele kuće za nacionalnu bezbednost
Sam Prigožin raspolaže sa bogatstvom od milijardu dolara, navodi Dejli mejl (The Daily Mail).
On je zaradio više od 250 miliona dolara od svoje globalne imperije za eksploataciju prirodnih resursa - uprkos zapadnim sankcijama, piše Fajnenšel tajms (Financial Times).
Novac potiče od vađenja nafte, gasa, dijamanata, zlata i eksploatacije šuma u Africi.
Od prodavca hot doga do Putinovog 'kuvara'
Kao 20-to godišnjak Prigožin je zbog pljačke u Sankt Petersburgu 1981. osuđen na 13 godina zatvora, ali je pušten posle devet. Izašao je iz zatvora 1990. i otvara lanac štandova za prodaju hot doga.
Potom pokreće ekskluzivni restoran u koji je svraćao i tadašnji zamenik gradonačelnika Sankt Petersburga – Vladimir Putin.
Prigožin je 1996. osnovao jednu od svojih najvećih kompanija, Konkord Ketering (Concord Catering), kada je započeo svoj restoranski biznis, prenosi Vajred (Wired).
Jedan od njegovih restorana, nazvan Novo ostrvo, bio je na brodu koji je plovio Nevom. Vladimiru Putinu se to veoma dopalo da je – kada je postao predsednik – tamo počeo da vodi svoje strane goste.
"Vladimir Putin...je video da nemam problema da lično poslužim državnike. Upoznali smo se kada je došao sa japanskim premijerom Morijem," kazao je Prigožin u jednom intervjuu.
Joširo Mori je posetio Sankt Peterburg u aprilu 2000. godine, na samom početku vladavine Vladimira Putina.
Putin je imao poverenja u Prigožina pa je slavio rođendan na Novom ostrvu 2003.
Konkord ketering je služio na inauguracijama Dmitrija Medvedeva i Putina, navodi Tajms (Times).
Kasnije je Prigožinova ketering kompanija Konkord dobila ugovor za dostavljanje hrane Kremlju, zbog čega je dobio nadimak "Putinov kuvar".
Vaš browser nepodržava HTML5
Uspon 'Putinovog kuvara'
Potom su firme povezane sa Prigožinom dobile unosne ugovore za snabdevanje vojske i državnih škola.
Tako je 2012. sklopio ugovor u iznosu od 10,5 milijardi rubalja (252 miliona dolara) za obezbeđivanje hrane moskovskim školama, izvestili su ruski mediji, pozivajući se na evidenciju iz finansijskog registra.
Do 2015. godine njegove kompanije su dobile velike ugovore vredne više od 92 milijarde rubalja (1,27 milijardi dolara) za ishranu vojske, navodi Forbs (Forbes).
Ključni trenutak za Prigožina bio je krajem 2015. godine kada je Putin odlučio da vojno interveniše u Siriji u cilju podrške režimu Bašara el Asada. Prigožin je dobio ugovore za isporuke hrane i zaliha, a u Siriju je poslao Vagnerove trupe.
Državni ugovori koje je Vagner sklopio sa ruskom državom od 2011. do 2019, navodno su vredni 3,1 milijardu dolara, prema istrazi Fondacije za borbu protiv korupcije zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Prigožin je takođe vodio druge kompanije, a jedna od njih je optužena za mešanje u izbore u SAD.
U optužnici američkog Ministarstva pravde iz 2018. se takođe navodi da je Prigožin finansirao takozvanu fabriku trolova poznatu kao Agencija za istraživanje interneta.
Pročitajte i ovo: Ruska grupa Vagner optužena za zločine u Centralnoafričkoj Republici i LibijiFormiranje Vagnera 2014.
Na vrhuncu prve, tajne invazije Rusije na istočnu Ukrajinu, u leto 2014, grupa visokih ruskih zvaničnika okupila se u sedištu Ministarstva odbrane, impozantnoj zgradi iz Staljinovog doba na obalama reke Moskve, piše Gardijan (The Guardian).
"Bili su tu da upoznaju Jevgenija Prigožina, sredovečnog čoveka obrijane glave i grubog tona koga su mnogi u prostoriji poznavali samo kao osobu odgovornu za ugovore o ugostiteljskim uslugama vojsci", navodi britanski list.
Jevgenij Prigožin, na fotografiji iz avgusta 2016. sa prijema u Sankt Petersburgu povodom sureta zvaničnika Rusije i Turske.
Sada je Prigožin imao drugačiju vrstu zahteva. Želeo je zemljište od Ministarstva odbrane koje bi mogao da koristi za obuku "dobrovoljaca" koji ne bi imali zvanične veze sa ruskom vojskom, ali bi se i dalje mogli koristiti za borbu u ratovima koje ona vodi.
Mnogima u ministarstvu se nije dopao Prigožinov nastup, ali je jasno stavio do znanja da to nije običan zahtev.
"Naređenje dolaze od tate", rekao je on zvaničnicima odbrane, koristeći nadimak Vladimira Putina osmišljen da naglasi njegovu bliskost sa ruskim predsednikom.
Gardijan je došao do ove informacije zahvaljujući bivšem visokom zvaničniku ruskog ministarstva odbrane sa direktnim saznanjem o pomenutom susretu.
Vladimir Putin obilazi fabriku školskih obroka u Sankt Petersburgu čiji je vlasnik Jevgenij Prigožin, septembra 2010.
Ministarstvo je obezbedilo Prigožinu zemljište u Molkinu na jugu Rusije, navodi Gardijan, gde su kompanije povezane sa njim izgradile bazu za borce maskiranu kao kamp za decu.
Pod pritiskom dokaza o ugovorima između ministarstva odbrane i Prigožina te njegovog mešanja u američke izbore 2016, Putin je odgovorio upoređujući šefa Vagnera sa Džordžom Sorošem (George Soros), finansijerom i filantropom koji je predmet brojnih teorija zavere i koga su ruski zvaničnici optužili za finansiranje revolucija iza kojih stoje SAD.
"U Sjedinjenim Državama postoji takva ličnost: gospodin Soroš, koji se meša u sve poslove širom sveta... Stejt department će reći da nema nikakve veze sa njim, već da je to privatna stvar gospodina Soroša. Kod nas je to privatna stvar gospodina Prigožina", rekao je Putin.
Delovanje Vagnera u istočnoj Ukrajini 2014. je omogućilo ruskoj državi "verodostojno poricanje" njene umešanosti, predstavljajući to kao sukob lokalnih proruskih grupacija sa ukrajinskom vojskom.
Pročitajte i ovo: Prigožin: Od prodavca hotdoga do Putinovog miljenika i na kraju pobunjenikaUnosni poslovi u Africi
Nakon Sirije, Vagnerove trupe su se angažovale u nekoliko afričkih zemalja kao što su Libija, Sudan, Centralnoafrička Repubika, Mali.
Reč je o politički i bezbednosno nestabilnim državama zbog građanskih ratova i vojnih udara. Istovremeno, veoma su bogate prirodnim resursima.
Vagner pruža usluge obezbeđivanja "gospodara rata", obuke njihovih snaga i borbu protiv lokalnih suparničkih grupa.
Zauzvrat je dobio ekskluzivno pravo eksploatacije zlata, dijamanata, šuma i drugih resursa. Istovremeno, to je bilo u funkciji jačanja političkog uticaja Rusije na ovom kontinentu.
Pročitajte i ovo: Bez Wagnera, slabi uticaj Rusije u AfriciKrijumčarenje dragog kamenja i pranje novca
Belgijska novinska agencija Belga objavila je početkom decembra 2022. izveštaj o umešanosti Vagnera u šverc dijamanata iz Centralnoafričke Republike u Belgiju.
Time je prekršio Kimberlijev proces koji vodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC), a koji zabranjuje trgovinu ilegalnim dijamantima, navodi konsultantska kompanija InterRegional for Strategic Analysis iz Abu Dabija.
Vagner pazi da prikrije izvore novca, ulažući u neposrednu trgovinu dragim kamenjem, koji se lako može oprati, zaobilazeći formalni finansijski sistem.
Tako je Vagner osnovao mnoge kompanije za pranje novca, posebno od krijumčarenja zlata i dijamanata u Centralnoj Africi.
Pročitajte i ovo: Koliko je za Rusiju važan izvoz dijamanata?Prema izveštaju De Standaard-a, Vagner je 2019. osnovao kompaniju pod nazivom Diamville u Centralnoafričkoj Republici.
Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) je smatra jednom od četiri najveća izvoznika dijamanata u Centralnoj Africi.
Ministarstvo finansija SAD je 27. juna ove godine uvelo sankcije Diamville-u i još tri firme osumnjičenim za veze sa Vagnerom i umešanost u ilegalna iskopavanja i trgovinu zlatom.
Greška servera
Greška na serveru. Molimo obratite se timu sa podšku.
Molim koristite naš pretraživač kako biste pronašli traženi sadržaj
Dijamantska ruta od Afrike do Antverpena
Postoji nekoliko izveštaja da je krijumčarenje dijamanata rasprostranjeno u Centralnoafričkoj Republici i da nije ograničeno na pojedince povezane sa Vagnerom.
Drago kamenje se često švercuje na strana tržišta preko susednih zemalja, posebno Kameruna, Čada i Sudana, a zatim u inostranstvo.
Izvori ukazuju da roba koju transportuje Međunarodna globalna logistička kompanija (IGL), koju je osnovao Anouar Madjidou u Centralnoj Africi, prolazi kroz luku Duala u Kameronu kao glavnu u tom regionu, navodi konsultantska kompanija InterRegional for Strategic Analysis iz Abu Dabija.
Mnoge transkacije se obavljaju u gotovini da bi se zaturio trag.
Zvanična statistika pokazuje da je kompanija izvezla skoro 1.000 karata dijamanata između oktobra 2019. i januara 2021. godine, a u vrednosti od 12 miliona dolara je prodato u Antverpenu, u Belgiji.
Dijamanti fotografisani na prezentaciji organizovanoj u Moskvi, 13. februara 2019.
Belgija blokira sankcije na ruske dijamante
Antverpen je svetski centar trgovine dijamantima od 15. veka i preko njegove luke prolazi 86 odsto globalnog prometa ovog dragog kamena u neobrađenoj formi, podaci su Svetskog centra za dijamante u Antverpenu (AWDC).
Prema izveštaju Gardijana iz novembra 2022, Belgija je uvezla oko 1,2 milijarde evra dijamanata iz Rusije u prvih osam meseci te godine.
Pre invazije na Ukrajinu, 25 odsto neobrađenih dijamanata koji su prolazili kroz Antverpen dolazilo je iz Rusije. Belgija je 2021. uvezla 1,8 milijardi evra dijamanata iz Rusije, prema podacima belgijske nacionalne banke.
Trgovina je nastavljena uprkos apelu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog belgijskom parlamentu u martu 2022. da "mir vredi više od dijamanata".
Dijamanti su večni
Prema proceni Svetskog centra za dijamante u Antverpenu (AWDC), zabrana uvoza dijamanata iz Rusije dovela bi do gubitka oko deset hiljada radnih mesta u belgijskoj industriji.
Kako piše Gardijan, belgijski zvaničnici su neformalno upozorili EU na gubitak radnih mesta ukoliko se i trgovina dijamantima iz Rusije stavi na listu sankcija, iako Vlada u Briselu insistira da nikada nije pokušavala da blokira kaznene mere.
Mada je u više navrata najavljivala, Evropska unija nije uvela sankcije na uvoz dijamanata iz Rusije.
Deset miliona dolara mesečno za bezbednosne usluge Maliju
Mnogi izveštaji su potvrdili da je Vagner dobio 78 odsto akcija nacionalne kompanije u Maliju, Marina Gold, zadužene za iskopavanje i preradu zlata, oko koje se sa Rusijom nadmeću četiri međunarodne kompanije: dve kanadske Barrick Gold i B2Gold, Resolute Mining iz Australije i AngloGold Ashanti iz Južne Afrike.
Mali je treći najveći proizvođač zlata u Africi, posle Gane i Južnoafričke Republike. Proizvodnja zlata u ovoj zemlji je dostigla 63,4 tone 2021. godine.
Šef američke vojne komande u Africi (Africom), Stiven Taunsend (Stephen Townsend), naveo je početkom 2022. da se Mali obavezao da Vagneru plaća deset miliona dolara mesečno za bezbednosne usluge, zaključujući da će ova zemlja morati da "trguje prirodnim resursima kao što su zlato i drago kamenje da bi platila pomenuti iznos".
Vaš browser nepodržava HTML5
'Desant' na Afriku
Oko 300 miliona dolara od nafte u Siriji
Sirijske vlasti su obećale 25 odsto od zarade kompanijama, poput Evro Polisa, poveznim sa Prigožinom sa svih naftnih gasnih polja u čijem je oslobađanju od "Islamske države" pomogao Vagner, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD 2018.
Evro Polis je samo 2020. ostvario 134 miliona dolara bruto prodaje i 90 miliona dolara profita, utvrdio je Fajnenšel tajms (The Financial Times), uprkos tome što je kompanija godinama ranije bila sankcionisana od strane SAD.
Računi Evro Polisa pokazuju da su gasno postrojenje Al-Šaer i tri druge lokacije za proizvodnju energije u sirijskom Homsu ostvarile 2017. prihod od 162 miliona dolara za Prigožinovu firmu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Sirija: Tek kad smo izgubili sve, cijenimo što smo imali
Preko milijarde dolara zarade od zlata
U zamenu za obezbeđenje i sprečavanje vojnog udara protiv autokratskog lidera Centralnoafričke republike Fostena-Arkanž Tuadera, kompanije povezane sa Vagnerom navodno su dobile značajnu kontrolu nad iskopavanjem zlata i dijamanata u zemlji.
Iako se procene razlikuju, dobit je velika. Diplomatska depeša koju je Politico dobio sugeriše da bi Vagnerov profit od rudarstva mogao iznositi blizu milijardu dolara, a CBS navodi čak 2,7 milijarde dolara.
Prigožin vodi slične poduhvate i u Sudanu preko kompanije koju navodno kontroliše pod nazivom M Invest.
Fosten-Arkanž Tauder, predsednik Centralno Afričke Republike, jedan je od onih koji se dovodi u vezu sa Vagnerovim snagama. Navodno, u zamenu za dijamante ove snage ruskih plaćenika štitili su ga od rizika vojnog udara (fotografija iz aprila 2018).
U jednom trenutku u vreme bivšeg diktatora Omara al-Bašira, sudanska vlada se odrekla prava vlasništva nad 30 odsto podružnice M Investa, navodi projekat Izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (the Organized Crime and Corruption Reporting Project).
Iako al-Bašir više nije na vlasti, podružnica Prigožinovog M Investa i dalje vodi sudansku fabriku za preradu zlata, izvestio je Njujork tajms (The New York Times), a ruske grupe su odgovorne za najveći deo krijumčarskog tržišta sa kojeg je iz Sudana odneto zlata u vrednosti od 1,9 milijardi dolara 2021. godine, preneo je CNN.
Jevgenij Prigožin je preuzeo upravu nad kompanijom M Investa, u Sudanu, u vreme tadašnjeg predsednikom te afričke države Omar al-Bašira (na slici tokom posete regiji Darfur septembra 2017.).
Prigožin negira veze sa ovom kompanijom.
Sudanski zvaničnici su 2022. pregledali na aerodromu u Kartumu avion za Rusiju i pronašli zlato u kutijama na kojima je stajala oznaka "keks" (cookies), prenosi Fajnenšel Tajms.
Viktorija (Victoria) Nuland, američki državni podsekretar za politička pitanja, rekla je u Kongresu početkom ove godine da se eksploatacijom zlata u zemljama poput Centralnoafričke Republike "direktno finansira borbu u kojoj [borci Vagnerove grupe] učestvuju u Ukrajini".
Viktorija Nuland (na slici), američki državni podsekretar za politička pitanja, iznela je tvrdnje o povezanosti Vagnera i eksploatacije zlata u afričkim državama.
Skoro milijarda dolara od eksploatacije šuma
Vagner je ostvarivao i velike prihode od eksploatacije šuma.
U februaru 2021. dodeljena je koncesija kompaniji pod nazivom Bois Rouge (Drveće sekvoja). Područje se nalazi u basenu Konga i sadrži neke od najvećih prašuma na svetu, prenosi publikacija Africa Business iz Londona.
Monitoring grupa All Eyes on Vagner (Sve oči uprte u Vagner) navodi da 30-godišnja koncesija omogućava Bois Rougeu pristup 186.596 hektara šume.
Iako je Bois Rouge registrovan u Centralnoafričkoj republici i formalno je na njegovom čelu domaća osoba, All Eyes on Wagner ističe da je u ranijim registarskim podnescima predstavljena kao ruska kompanija koja prodaje drvo iz ove regije, koju predstavljaju dva Rusa.
Potencijalni prihod na međunarodnim tržištima bi mogao da dostigne 890 miliona dolara, procenjuje ova monitoring grupa.
Pročitajte i ovo: EU uvela dodatne sankcije 'Vagneru' zbog kršenja ljudskih prava u AfriciVagner je takođe osnovao kompaniju Lobaye Invest koja je aktivna u prehrambenoj industriji u Centralnoafričkoj Republici, razvijajući podružnice i u drugim sektorima.
Prigožin se oslanja i na globalnu mrežu korporativnih advokata da bi se zaštitio od zapadnih vlasti, navodi Fajnenšel tajms.
Ministarstvo finansija SAD je identifikovalo poslovne partnere koji pomažu Vagnerovu borbu u Ukrajini: dve ruske firme — Terra Tech i AO BARL — i kineska Spacety, koji grupi obezbeđuje satelitske snimke.
Ucene i proterivanje stanovništva
Vagner je da bi finansirao svoje aktivnosti u Africi nasilno raseljavao ljude iz oblasti bogatih resursima i mineralima, ili ucenjivao stanovništvo i pretio nasiljem.
Tako je, prema pisanju Volstrit Džornala (The Wall Street Journal), raselio stanovništvo u oblastima Malija bogatim mineralima.
Pročitajte i ovo: SAD kažu da Wagner grupa nastoji da preveze vojnu opremu kroz MaliNekoliko izveštaja je pokazalo da je Vagner preuzeo sektor dijamanata u Centralnoafričkoj Republici primoravajući lokalne dilere da prodaju isključivo kompaniji Diamville ili rizikuju represalije.
"Rusi kontrolišu sve", rekao je krajem 2022. za Njujork tajms Abdul Aziz Sali, ekonomista sa fokusom na rudastvo iz Centralnoafričke Republike.
"Oni su arogantni i nasilni. Kada dođu na sastanak, čak ni ne sednu", ističe Sali.
Ubistva civila u Centralnoafričkoj Republici
Najviše je bilo optužbi na račun Vagnera za ubistva civila prilikom preuzimanja kontrole nad rudnikom zlata Ndasima u Centralnoafričkoj Republici.
Zvanično, ruski "instruktori" su bili u misiji uklanjanja pobunjenika iz tog područja 2021. Međutim, svedoci i zvanični izveštaji optužuju grupu da je napala civile, od kojih su neki ručno i samostalno iskopavali zlato, navodi NBC News.
Istraživačka organizacija The Sentry piše da je Vagner nasilno preuzeo kontrolu nad Ndasimom.
Jedna 25-godišnja žena, čije ime se skriva iz bezbednosnih razloga, rekla je za NBC News da je njen muž radio u rudniku kada su mu ruski borci naredili da ga napusti u jesen 2021.
"Kada su došli, predočili su dokumente da im je to dala Vlada naše zemlje i da ova teritorija sada njima pripada", rekla je ona.
Nakon što je njen muž odbio da ode i napusti posao u rudniku ubijen je zajedno sa sedam kolega, navela je ova žena.
Pročitajte i ovo: Da li je šef Vagnera 'specijalna operacija unutar specijalne operacije'?NBC News nije mogao nezavisno da proveri ove navode. Tri ruska novinara su ubijena 2018. u Centralnoafričkoj Republici dok su istraživali delovanje Vagnera.
U obrazloženju američkih sankcija se navodi da Vagner onemogućava vladinim zvaničnicima Centralnoafričke Republike da posete rudarske lokacije koje kontroliše grupa plaćenika.
Jedan bivši član provladine grupe koja radi sa Vagnerom rekao je The Sentry-iju da je prvobitno bio regrutovan da ide u misije protiv pobunjeničke koalicije.
Ali ubrzo su, rekao je, ciljali civilno stanovništvo.
"Masakrirali smo mnogo civila", kazao je on.
"To me mnogo muči. Rusi su naređivali, kazali su da je to neophodno. Bilo je mnogo pogubljenja na rudarskim lokacijama, ubijali smo radnike," naveo je bivši član provladine grupe.
Pročitajte i ovo: Ruske trupe i strah od puča u Centralnoafričkoj RepubliciOve tvrdnje, koje NBC news nije mogao da potvrdi, u skladu su sa optužbama američkih zvaničnika, koji su klasifikovali Vagner kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju zbog učešće u "ozbiljnim kriminalnim aktivnostima, uključujući masovna pogubljenja, silovanja, otmice dece i fizičko zlostavljanje u Centralnoj Africi Republika (CAR) i Mali."
Savetnik predsednika Centralnoafričke Republike Fidel Guanđika rekao je da su ruski vojnici sprovodili bezbednosne operacije oko rudnika i lokacija kako bi očistili pobunjeničke grupe. On je negirao izveštaje o zločinima.
"Oni ne kradu, ne ubijaju ljude", kazao je.
Ubistvo 500 civila u Maliju
Kao i u drugim oblastima u kojima deluje, Vagner je optužen za ratne zločine u Maliju, kao što su neselektivna ubistva, pogubljenja po prekom postupku, mučenje, krađe i silovanja — ponekad zajedno sa snagama malijske vlade.
Oko 70 odsto Vagnerovog angažovanja u političkom nasilju u Maliju ima oblik napada na civile, navodi Africa Defense Forum, magazin komande američke vojske u Africi.
U januaru su stručnjaci za ljudska prava koji rade za Ujedinjene nacije pozvali na istragu ratnih zločina koje su počinile Vagnerova grupa i malijske snage u nekoliko regiona, gde je ubijeno oko 500 civila.
Kako je Vagner oborio sedam ruskih aviona?
Zahvaljujući pomenutom novcu Vagner je mogao da nabavi najmoderniju opremu za rat u Ukrajini, uz onu koju je dobio od ruske armije.
Na početku pobune prošle sedmice, sam Prigožin se pridružio mehanizovanim snagama — uključujući tenkove T-80BV i T-90 — koje su opkolile i preuzele kontrolu nad ruskim vojnim štabom u Rostovu, milionskom gradu koji služi kao logistička baza za ruske snage koje su izvršile invaziju na jugoistočnu Ukrajinu.
Wagner grupa zaustavila pobunu protiv ruskih vojnih vlasti
Odvojeno, kolona Vagnerovih trupa je krenula ka Moskvi. Ona se, kako navodi ekspert za vojna pitanja Sebastijen (Sebastien) Roblin na specijalizovanom vebsajtu Popular Mechanics sastojala od preko 100 vozila - uglavnom vojnih i civilnih kamiona, ali i nekoliko vozila MRAPS (oklopno vozilo za zaštitu od mina i balističkih udara), tenkova T-72 i T-80.
Protivvazdušna odbrana je uključivala najmanje dva sistema kratkog dometa Pancir-S1 postavljena na kamionima, naoružana i raketama i topovima od 30 milimetara, kao i najmanje jedno oklopno PVO vozilo Strela-10, navodi Roblin.
Prema ruskim medijima i Telegram kanalima, vagnerovci su tokom pobune oborili komandni avion Il-22M i šest helikoptera ruske vojske, ubivši 13 do 20 pilota i ostalog osoblja.
Prigožin je navodno ponudio 50 miliona rubalja - odnosno 600 hiljada dolara - porodicama posade Il-22M, prenosi Forbs.
Rusija raspolaže sa 30 aviona Il-22M.
Istovremeno, Roblin navodi da je ruska avijacija uništila najmanje pet lakih Vagnerovih vozila: dva kamiona 6k6, MRAP, dva kamioneta naoružana mitraljezom i vozilo MRAP otpornog na mine.
Vaš browser nepodržava HTML5
Koliko je Putin oslabljen?
Nabavke oružja iz Severne Koreje, Malija
Vagner je optuživan za pokušaj trgovine oružjem, kao što su dronovi, radari i protivbaterijski sistemi iz Malija za upotrebu u Ukrajini.
Prema izveštajima, zvaničnici iz Malija su planirali da nabave oružje od Turske u ime Vagnera. Predstavnici Vagnera bi davali lažna dokumenta za transakcije kako bi prikrili poreklo i odredište oružja, navodi Africa Defense Forum.
Takođe, sa više strana je sugerisano da je Vagner dobio pošiljku oružja iz Severne Koreje krajem 2022.
"Možemo da potvrdimo da je Severna Koreja završila početnu isporuku oružja Vagneru, koji je platio tu opremu. Severna Koreja je prošlog meseca isporučila pešadijske rakete i projektile u Rusiju na korišćenje Vagneru", rekao je početkom decembra prošle godine Džon Kirbi, portparol Saveta Bele kuće za nacionalnu bezbednost.
Prigožin je demantovao tu tvrdnju kao "tračeve i spekulacije", prenosi Rojters.
Krajem 2022. kompanija Broker Expert je kupio 20 hiljada šlemova za Vagner od manje kineske kompanije Hangzhou Shinerain Import And Export Co, navodi Fajnenšel tajms.
Kineska kompanija je negirala bilo kakvo saznanje o povezanosti Broker Experta sa Vagnerom, tretirajući to kao redovnu prodaju. Kao entitet sa sedištem u Kini, kompanija nema obavezu da sledi sankcije Zapada.
Pročitajte i ovo: Prijetnja plaćenika Wagnera oživjela strahovanja za nuklearnu sigurnostVagnerovo teško naoružanje
Vagner grupa ima na raspolaganju teško naoružanje, kao što su sistemi za protivvazdušnu odbranu, uključujući borbena vozila SA-22, prema podacima američkog Ministarstva odbrane.
Ostalo oružje koje je Vagneru ranije isporučila Rusija uključuje borbene avione i rakete kratkog dometa.
Vagner grupa takođe ima nekoliko tenkova i drugih vojnih vozila koja mogu da koriste u borbi, prenosi Dejli mejl.
Prema sporazumu o okončanju pobune, Vagner mora da preda Ministarstvu odbrane Rusije teško naoružanje do kraja juna.
Pročitajte i ovo: Šta se zna o mogućem kampu za plaćenike Wagnera u Bjelorusiji?