Nekadašnji srpski šef diplomatije, bivši predsednik Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, Vuk Jeremić, objavio je u Beogradu da će se kandidovati za predsednika Srbije na predstojećim izborima 2017. godine.
Takvu odluku je, kako je rekao, doneo „jer voli Srbiju“ i „ne pristaje na njeno propadanje“.
Jeremić je u Mikser hausu u Beogradu, na skupu pod nazivom "Srbija u 2017.", održao govor u kojem je objavio kandidaturu i time počeo svoju kampanju za predsedničke izbore.
"Uveren sam da zajedno možemo promeniti ovaj nazadni sistem i stvoriti dostojanstvenu, suverenu i razvijenu državu, Srbiju čiji će građani biti slobodni, sigurni i samostalni. Zemlju u kojoj se ne šapuće već slobodno i glasno govori", rekao je Jeremić.
Jeremić je rekao i da će, ako bude izabran, biti predsednik svih građana, kao i da će se zalagati za ekonomski bolju Srbiju, povećanje izvoza i lične potrošnje.
Podršku Jeremiću u Mikser hausu svojim prisustvom su dali bivši demokrata Dušan Petrović, danas lider pokreta „Zajedno za Srbiju“, zatim bivša predsednica anti-EU Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić, nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i samostalni poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović.
Saša Janković
Uz aktuelnog Zaštitnika građana Sašu Jankovića koji je takođe odlučio da uđe u izbornu trku, i Jeremić je do sada bio često pominjan kao potencijalni zajednički kandidat opozicije. Analize inače pokazuje da bi udružene opozicione partije imale znatno veće šanse u odmeravanju snaga sa kandidatom vlajajućih naprednjaka (ko god to bio).
Sada kada je jasno da od takve mogućnosti nema ništa, otvara se prostor za raspravu da li će Jeremić više naškoditi kandidatu vladajuće stranke u Srbiji, ili upravo Jankoviću.
Iz kovitlaca regionalnih tenzija koje je svojevremeno sa pozicije šefa diplomatije Srbije svojom nediplomatskom retorikom izazivao, te ruske podrške bez koje je ostao u finalu glasanja za mesto generelanog sekretara UN-a, gde je poražen od Antonia Guteraša, Vuk Jeremić ipak nije izašao sa nedvosmislenim epitetom zadrtog anti-EU političara.
Njegovo manevrisanje može se smatrati i razlogom zbog kog ga je analitičar i novinar lista „Danas“ Božidar Andrejić svojevremeno nazvao „dokazanim centristom“.
„Sada je izvesno da će Jeremić kao predsednički kandidat pre svega zahvatati u onaj rezervoar glasača koji pripada desnici. Tu naravno svrstavam Srpsku naprednu stranku (SNS) Aleksandra Vučića i Srpsku radikalnu stranku (SRS) Vojislava Šešelja. Ne znam da li će Boško Obradović (lider pokreta „Dveri“) ostati predsednički kandidat, kao ni koliko će biti onih nameštinih kandidata. Ali pre svega mislim da će on iz tog korpusa uzimati glasove“.
No, Jeremić takođe nije bez šansi ni u redovima podržavalaca proevropske opozicije.
„Ovaj kandidat može da utiče da se broj glasova Saše Jankovića smanji. Da iz njegovog potencijalnog rezervoara uzima glasove“, objašnjava Andrejić.
Slično govore i nalazi istraživanja javnog mnjenja, što naglašava Srđan Bogosavljević iz „Ipsos stratedžik marketinga“. Jednostavo, Jeremić je negde više, negde manje, ali zapravo na mnogim stranama podjednako prihvatljiv i neprihvatljiv.
Bogosavljević: Jeremić jedan od fenomena srpske politike
„Jeremić je tradicionalno dobro ocenjen i to je jedan od fenomena srpske politike. Međutim, on uglavnom nigde nije najbolje ocenjen. On je redak primer nekoga koga u velikom broju stranaka veoma dobro procenjuju. Na primer, veoma dobro u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS)“, rekao je Bogosavljević.
Poslednji podatak bi mogao biti razumljiv ukoliko se prisetimo da je u vreme Miloševićeve vlasti Jeremić bio među mladim socijalistima, ali je upravo u periodu u kom je Srbija bila međunarodno izolovana diplomirao na Kembridžu (Velika Britanija), a tri godine po padu ovdašnje diktature stekao je i master diplomu na Harvardu (SAD).
Inače, Jeremićev otac Mihajlo, bio je dirktor naftne komapnije Jugopetrol, samim tim u krugu biznismena bliskih vlasti. Deca mnogih od njih, u najgorim godinama za Srbiju, školavala su se na prestižnim svetskim univerzitetima.
Kada je 2007. godine dospeo na mesto ministra inostranih poslova, kao otkriće svog političkog mentora, tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića, teško da je iko očekivao da će Jeremića isti taj Tadić u jednom intervjuu osam godina kasnije nazvati nacionalistom i šovinistom.
Juna 2012. godine je postao predsednik Generalne skupštine UN-a, da bi ga februara naredne godine Demokratska stranka izbacila iz članstva. Možda je takav potez usledio i kasno, pošto je efekat Jeremićevog rada u jednom trenutku toliko narastao, da je, po mišljenju mnogih posmatrača, u javnosti preovladao utisak da se ova proevropska partija i članica Socijalističke internacionale okrenula ka desnici, što ju je vodilo ka izbornom porazu 2012. godine.
Jeremić kao kandidat biografije ispunjene ambicijom i paradoksima, sada zapravo ulazi u borbu za ulazak u drugi izborni krug, koji će se dogoditi ukoliko ni jedan od kandidata u prvom krugu ne osvoji natpolovični broj glasova. Praktično će u prvom krugu odmeriti snage sa drugim vodećim opozicionim kandidatima – govorimo osim o Jankoviću, kog je već podržala Demokratska stranka, i o Vojislavu Šešelju, kao kandidatu ekstremne desnice.
Uzimajući u obzir ove relacije Božidar Andrejić podcrtava visoku neizvesnost.
„S obzirom da je u ovakvoj Srbiji sve moguće nije isključeno da se svašta može dogoditi. Čak u šali kažem, da nije isključeno da Vučić odluči da Šešelj bude njegov kandidat, ako on sam ne bude kandidat za predsednika“.
Vučićeve protivnike čeka žestoka anti kampanja
Iščekujući Vučićevu odluku, dok se uvećava broj njegovih partijskih saradnika koji ga po medijima uveravaju da su mu šanse za pobedu u pravom krugu veće od onih koje ima aktuelni predsednik Tomislav Nikolić, izvesno je jedino da će oni koji se nađu na drugoj strani biti suočeni sa žestokom anti kampanjom. Naime, vlast svoje političke protivnike konstantno izvrgava najtežim optužbama, što u verbalnim razračunavanjima, što u natpisima po naklonjenim joj medijima.
Neočekivano saslušavanje Jeremića, odmah pošto se vratio iz Njujorka, a o misteriji smrti dvojice gardista oktobra 2004. godine u beogradskoj kasarni na Topčideru, sasvim sigurno već utiče na to kako ga javnost doživljava. U to vreme Jeremić je bio savetnik za spoljnu politiku u kabinetu Borisa Tadića.
Prljavu i žestoku kampanju tek treba očekivati, uveren je Andrejić. Pre svega na udaru će biti Janković i Jeremić:
„Verujem da se već sada pripremaju razne podmetačine iz biografija jednog i drugog. Mada opet mislim da će žestina napada više biti usmerena ka Jeremiću, s obzirom da ljudi iz vladajuće stranke znaju da on većim delom zahvata iz njihovog glasačkog rezervoara. Međutim, to u krajnjem slučaju neće previše uticati na one koji svesno budu glasali za Jeremića. Zato što za 25 odsto biračkog tela, a možda i manje, koliko od prilike glasa za SNS možemo reći da su to `čitaoci tabloida` – da ih tako nazovemo. Oni će svejedno glasati za naprednjake. Ali ne može kampanja protiv Jeremića da znatno poveća broj `čitača tabloida`.“
Noseći izazov za Jankovića i Jeremića ostaje kako obzebediti širu opozicionu podršku, a po mišljenju Srđana Bogosavljevića, na tome će se i odmeriti njihove izborne šanse.
„Tako da je veliko pitanje da li će on nekome glasove oduzimati ili će njegova startna pozicija da se kvari tokom kampanje, kako stranke budu objavljivale koga podržavaju“.
Uz podrške koje je Jeremić već dobio iščekuje se stav pokreta „Dosta je bilo“ Saše Radulovića, a svakako najzanimljivije ostaje da se vidi za koga će se odlučiti Socijaldemokratska stranka, bivšeg lidera demokrata, onog kome Jeremić duguje zahvalnost za politički uspon, Borisa Tadića.