Svi pričaju o izborima, niko ne govori o izbornim uslovima, a blaćenje mogućih predsedničkih nezavisnih ili kandidata dela opozicije, uveliko se događa.
Tako bi se najkraće mogla opisati trenutna politička atmosfera u Srbiji. Barem dva događaja ukazuju da će redovni predsednički izbori u 2017. godini, a možda i vanredni parlamentarni o kojima kao o mogućnosti koju ne bi trebalo isključivati javno govore i predstavnici vladajuće koalicije, proteći u uslovima žestoke kampanje protiv mogućih opozicionih kandidata.
Potezanje pitanja plate zaštitnika građana Saše Jankovića i poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, te uloge bivšeg šefa diplomatije i nekadašnjeg savetnika predsednika Srbije Vuka Jermića u nerasvetljenoj smrti dvojice mladih gardista u kasarani na Topčideru 2004. godine, ne može se posmatrati izolovano od predizborne groznice koja ponovo trese Srbiju. I Janković i Jeremić figuriraju kao mogući opozicioni predsednički kandidati.
S tom razlikom što su medijski napadi na Jankovića već duže vremena uobičajeni, dok se Jeremić našao u žiži samo što se vratio u Beograd nakon četiri godine provedene u Njujorku i neuspele kampanje za izbor na mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Jeremić je u međuvremenu saslušan u centrali Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, nakon čega je bivši šef diplomatije rekao da je iskaz trajao 15-ak minuta i da je njegov doprinos istrazi mali, ali je i da to smatra pritiskom zbog najavljenog angažovanja na političkoj sceni Srbije. Još pre šest meseci je tužilac zatražio njegovu izjavu, pa zašto se to događa baš danas, upitao se Jeremić.
Zbog politizacije tragedije u Topčideru oglasio se i Saša Janković, dovodeći to u vezu sa nagađanjima o mogućoj kandidaturi Jeremića na prolećnim predsedničkim izborima. Ministar policije Nebojša Stefanović je gostujući na RTS-u negirao rečima: ”Vuk Jeremić brutalno izmišlja da je bilo ko hteo da ga privede.”
„Mi nemamo situaciju u kojoj se pojavi predstavnik vladajućeg bloka na televiziji ili na radiju i govori sam sat vremena – bilo premijer ili neko drugi - pa da potom medij učini sledeći korak. Da, na primer, pozovu nekog iz opozicije da govori toliko dugo. To bi bilo možda politički fer, ali to još ne bi značilo da bismo imali slobodne medije“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koji nema ni najmanju dilemu o tome postoje li fer medijski uslovi za predstavnike svih političkih opcija:
„Fer uslovi medijski ne postoje“.
S tim je saglasan i Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), koji za RSE kaže da je u medijskoj realnosti Srbije „neravnopravnost zastupljenosti raznih političkih opcija i njihovih političkih ideja zastrašujuće velika“.
To, kaže on, „nije nešto što je ova vlada izmislila, što je premijer Aleksandar Vučić izmislio, ali jeste nešto što je doveo do prilično nesnosnog nivoa“.
Opozicija i vlastima poslušni mediji
Predizborna kampanja je, dakle, iako izbori nisu raspisani, faktički uveliko u toku.
Poslednji talas udara na Jankovića pokrenuo je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović koji je sazvao pres konferenciju da obavesti građane Srbije da je njegov poslanički klub predložio da se Saši Jankoviću i Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja, smanje plate.
To je njegov šef Aleksandar Vučić, doduše, odbacio, ali je Martinović osvojio medijski poen, doduše sve do trenutka kada je Šabić obavestio javnost da je njegova plata dva puta manja nego što je to rečeno u Parlamentu, da je zakonom određena u visini od 194 hiljade dinara, koliko imaju i sudije Ustavnog suda.
„Ja kao narodni poslanik imam pravo da obavestim građane Srbije da je plata Saše Jankovića skoro...400.000 dinara i da taj čovek za 400.000 dinara mesečno po ceo božji dan tvituje, šeta kučiće, pa je malo jedan dan predsednički kandidat, pa drugi dan nije predsednički kandidat, pa se treći dan u svom stanu sastaje sa nekim drugim predsedničkim kandidatom, koji je u vreme kada je bio ministar inostranih poslova uzeo samo na ime dnevnica 60.000 evra...“, rekao je Martinović, ukazujući očigledno i na Vuka Jeremića.
Medijska izborna kampanja će u suštini biti definisana odnosom vlasti i njoj poslušnih medija prema opozicionim kandidatima, anticipira Snježana Milivojević, ekspertkinja za medije i profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
A taj odnos, navodi ona, već nagoveštava koja će se vrsta agresivne, diskriminišuće i militantne retorike u kampanji usmeriti prema kandidatima ili kandidatu opozicije, odnosno, onima koji se od strane vlasti budu doživljavali kao oponenti.
Oni će, navodi Milivojević, najverovatnije „biti izloženi najstrašnijem medijskom diskreditovanju, što su zaista nenormalne okolnosti i kada je reč o kandidatima koji odluče da uđu u izbornu trku i u smislu krajnjeg nepoštovanja prema javnosti i glasačima.“
„I prvi nagoveštaji i dvadesetogodišnja istorija višestranačja ovde nagoveštavaju da idemo u susret jednoj kampanji koja ponovo neće servisirati građane i koja će se baviti obesmišljavanjem političkih alternativa, ali koja će, čini mi se, prema onome što sada vidimo, biti u tom smislu intenzivnija nego sve prethodne“, kaže Milivojevićeva.
Moguće je, sugeriše naša sagovornica, da su nedavni eksterni događaji, kao što su uspeh Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima i rast desnih populističkih snaga i agresivne, diskriminišuće retorike u svetu, osokolili domaće političke aktere, ali oni, dodaje, su i inače imali takvu tendenciju.
Politička kontrola medija
Premijer Aleksandar Vučić je, međutim, tokom prošlonedeljne posete evropskog komesara Johanesa Hana Beogradu odbacio primedbe Evropske komisije zbog nedovoljne slobode medija u Srbiji.
„Vi imate apsolutnu slobodu, radite šta hoćete, kako hoćete, u meri u kojoj hoćete, dolazite svuda, svako pitanje imate pravo da postavite i svaki put dobijete odgovor.“
Opozicija se ne bi baš sa Vučićevim medijskim nalazima saglasila.
Dijaloga i sučeljavanja različitih mišljenja u medijima nema, konstatovao je nedavno Miroslav Aleksić, poslanik i predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije (NPS), koji je na vanrednim parlamentarnim izborima aprila ove godine nastupio na listi „Boris Tadić, Čedomir Jovanović - Savez za bolju Srbiju“.
„Većina medija se svela na informativni servis premijera Aleksandra Vučića. Oni koji se usude da ukažu na bilo koji problem u Srbiji bivaju optuženi da ruše vlast“, istakao je Aleksić na sajtu NPS.
Pre nešto manje od mesec dana njegov pokret se pridružio zahtevu petnaest opozicionih stranaka koji je predat Javnom servisu Radio-televiziji Srbije (RTS) u kome se traži da javnost izveštava objektivno i nepristrasno, uz ravopravnu zastupljenost opozicije.
“Pitanje za RTS je“, kako je naveo, „da li građani plaćaju monolog premijera Vučića i njegove polemike sa voditeljima programa ili plaćaju da čuju mišljenje dve i više strana.“
A kad je reč o karakteru političke komunikacije u predizbornoj medijskoj kampanji, profesorka Snježana Milivojević nema ni najmanju dilemu o tome ko će joj određivati ton.
„Mislim da je tu u poslednje dve godine rađeno temeljno restrukturiranje medijske scene, pošto su pre svega tabloidni mediji, i štampani i elektronski, dobili naklonost i proglašeni za medije od najvećeg društvenog značaja i uticaja, oni će diktirati ton. Oni su i do sada pokazali da je njihova glavna funkcija sluđivanje javnosti, sprečavanje komunikacije i glorifikacija vlasti i mislim da će upravo to raditi u predstojećoj medijskoj predizbornoj kampanji“, očekuje Milivojevićeva, i uz to navodi i dodatne teške okolnosti koje neće raditi za slobodan javni i medijski diskurs.
"U poslednje dve godine paralelno su blokirane ili diskreditovane sve nezavisne institucije, sve građanske inicijative, tako da je to stvorilo kontekst u kome će tim poljem bez konkurencije odzvanjati ta agresivna, primitivna, glasna, poruka vlasti da sve treba da ostane isto“, podseća naša sagovornica.
Čitava priča o medijskoj kampanji vraća se, na kraju dana, na sagu o medijima u Srbiji. Umesto da mediji kontrolišu vlast, vlast politički kontroliše medije, kako je to odavno ustanovio Savet za borbu protiv korupcije. Kontroliše ih i često i ucenjuje preko novca za usluge oglašavanja i marketinga, koji im uvek može izmaći ukoliko su kritički nastrojeni prema njoj.
Facebook Forum