„Sa stanovišta srpsko-albanskih odnosa, osnivanje Specijalnog suda na Kosovu može samo biti lekovito. On može pomoći u osvešćivanju obe strane o tome šta se dešavalo u međusobnim odnosima. Kad se sazna istina, onda se lakše ide dalje.“ Ovako analitičar Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, ocenjuje dugoočekivano donošenje paketa zakona i ustavnih promena u kosovskom parlamentu, čime je otvoren put za formiranje međunarodnog suda za ratne zločine na Kosovu.
U razgovoru za RSE, Janjić kaže da će osnivanje Specijalnog suda omogućiti saradnju Srbije i Kosova.
„Bez tog suda nije bila moguća saradnja. Propušten je period, kad je Srbija u pitanju, da traži razmenu slučajeva. Sad je moguće uspostaviti saradnju u razmeni podataka, pa ako treba i slučajeva kojima će se suditi“, objašnjava naš sagovornik.
Osim toga, dodaje Janjić, Specijalni sud biće značajan korak koji će pomoći da se učvrste pravosudne institucije Kosova, ali i da se smiri politička situacija.
„To je pre svega važno za samo Kosovo koje time završava ’institucionalnu zgradu’ unutar pravosuđa, jer Specijalni sud za ratne zločine, a kasnije i za organizovani kriminal je deo pravosudnog sistema Kosova i svake zemlje koja je prošla kroz konflikte. Mislim da je očekivano to bio težak posao, pogotovo na Kosovu, jer su ljudi koji su učestvovali u oružanim sukobima – neki od njih su osumnjičeni za ratne zločine i organizovani kriminal – u svesti javnosti viđeni kao borci za slobodu i stvaraoci Kosova. Dakle, nije to lak posao ni psihološki ni politički. Dovoljno je setiti se kako je bilo u Srbiji kad su počela prva suđenja ili kad je trebalo isporučiti Miloševića Hagu. To govori da i Kosovo polako kreće ka suočavanju sa lošim stvarima u svojoj prošlosti, što na duži rok može samo da pomogne“, konstatuje Janjić.
Glasanje u Skupštini Kosova 3. avgusta pratio je protest ratnih veterana koji su, kako javljaju mediji, zapretili da će svakoga ko bude glasao za paket zakona koji omogućava formiranje Specijalnog suda smatrati izdajnikom. Dušan Janjić smatra da će sličnih protesta biti i kada sud počne sa radom.
„Biće još protesta, biće još turbulencija kod pojedinih suđenja. Još uvek ima u vladajućoj koaliciji, a i u opoziciji, dosta ljudi koji ne žele da se uspostavi vladavina prava i ne žele da oni sami ili njihovi bliski saradnici odgovaraju. Što se tiče veterana, među njima postoji ona grupa koja smatra da su ideali za koje su se oni borili ovom vrstom suda narušeni. Sa njima je potreban politički rad i konkretna suđenja. I kad se bude videlo da se sudi pojedinačnim počiniocima za konkretna dela, onda će i ta vrsta strahova otpasti i njihovim nezadovoljstvom neće biti tako lako manipulisati.“
Janjić podseća da, osim albanskih, na Kosovu živi oko 6.000 srpskih vojnih veterana. Pojedinci među njima bi takođe mogli biti predmet rada Specijalnog suda, što može biti okidač za nove tenzije, upozorava Janjić.
„Oni su potpuno marginalizovani, socijalna briga Vulinovog ministarstva je minimalna, kosovske vlasti ništa nisu uradile da ih integrišu i to je nova tenzija, jer biće i njihovih komandanata koji će biti pozvani na suđenje. Pri tom, srpski veterani nisu ni po čemu zaštićeni. Oni su samoorganizovani, ali su bez finansijskih, materijalnih i diplomatskih kontakata. Dobro je što se među njima javlja trend političkog organizovanja, zajedno sa istaknutim profesorima, polsovnim ljudima... Shvatili su da ostaju na Kosovu, a da im oni koji su ih iz Beograda vodili u ratove polako okreću leđa.“