Skupština Kosova je u ponedeljak usvojila kompletno zakonodavstvo potrebno za formiranje Specijalnog suda - najpre ustavne amandane, a potom, ubrzanom procedurom i zakone - Zakon o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu i Zakon o pravnoj i finansijskoj podršci mogućim optuženima pred Specijalnim sudom.
Za ustavne amandmane je glasalo 82 poslanika, pet ih je bilo protiv a jedan uzdržan. Pojedini poslanici iz opozicije nisu uzeli učešće u glasanju.
Odlučujući glasovi bili su oni iz Demokratske partije Kosova, iz koje je njih 13 na prošloj sednici po istom pitanju glasalo protiv, bilo uzdržano ili uopšte nije glasalo.
Šta piše u Zakonu o Specijalnom sudu?
U nacrtu "Zakona o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu“ u koji je RSE imao uvid, stoji, izmedju ostalog, da će se Specijalizovana veća osnovati pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu: Osnovni sud u Prištini, Apelacioni sud, Vrhovni i Ustavni sud. Veće će raditi u skladu sa Ustavom Kosova, ovim zakonom, drugim odredbama zakona na Kosovu, međunarodnim običajnim pravom, koje ima primat nad domaćim zakonima, i međunarodnim pravom ljudskih prava, uključujući Evropsku konvenciju o ljudski pravama i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. OPŠRINIJE...
Predsednica Republike Kosova Atifete Jahjaga pozdravila je usvajanje amandmana o osnivanju Specijalnog suda, kao ispunjenje jedne od međunarodnih obaveza države.
Predsednica Jahjaga smatra da osnivanje Specijalnog suda, zasnovanog na zakonu, svedoči o posvećenosti Kosova principu pravde za sve.
Predsednica Jahjaga je naglasila da će Specijalni sud tretirati optužbe koje su podignute u izveštaju Saveta Evrope.
U zajedničkom saopštenju Ambasade/Kancelarije EU, specijalnog predstavnika EU na Kosovu/Kancelarije Evropske unije i Ambasade Sjedinjenih Država na Kosovu usvajanje ustavnih amandmana i pratećih zakona ocijenjeno je "važnim korakom Kosova na evroatlantskom putu".
"Ovom odlukom su Vlada i Skupština Kosova demonstrirale svoju predanost za vladavinu prava i poštovanje međunarodnih sporazuma. Specijalizovana veća su instrument od suštinskog značaja za postizanje pravde o navodnim ratnim zločinima počinjenim tokom sukoba na Kosovu. Osnivanje istih će ojačati načelo vladavine prava na Kosovu i naše zemlje će nastaviti da podržavaju napore Kosova u ovom oblasti. Suočavanjem sa prošlošću i obezbeđujući pravdu za žrtve, Kosovo može doći do pomirenja i izgraditi bolju budućnost", navedeno je u saopštenju.
Glasanje o ustavnim amandmanima u Slupštini je usledilo nakon oštre rasprave i međusobnih optuživanja pozicije i opozicije, a sednica je počela kritikama opozicije da su, prilikom ponovnog slanja vladinih amandmana Skupštini u petak, prekršene procedure zato što ti isti amandmani nisu prošli Ustavni sud i skupštinski Odbor za zakonodavstvo.
Premijer Kosova Isa Mustafa kazao je da u ovom slučaju nisu prekršne procedure, te da je razlog ponovnog slanja amandmana Skupštini obaveza koja proizilazi iz Zakona o ratifikaciji pisama predsednice Kosova Atifete Jahjage i baronice Catherine Ashton, a koji predviđa formiranje Specijalnog suda sa sedištem van Kosova. On je ponovio da je osnivanje suda eksplicitan zahtev strateških partnera, posebno SAD-a i EU.
"I na Kosovu, i van Kosova, jasno nam je poručeno da Vlada i Skupština moraju da preuzmu ovu odgovornost i formiraju sud koji će služiti rasvetljavanju sumnji", kazao je on.
"Odluka Skupštine očuvaće suverenitet Kosova, jer su institucije odgovorne za takvu odluku. Bilo bi štetno da se o tome odučuje na osnovu UN Rezolucije 1244... Svesan sam da ovo nije lako pitanje za sve nas, ali u situacijama kada se donose teške odluke moramo biti ujedinjeni", poručio je on, dodajući da pravda nema granica i da svaki poslanik treba da podrži ovo pitanje.
Naglasio je da Kosovo ne može da nastavi da se gradi izolovano od prijateljskih država, te da je podrška partnera za evrointegracije, za članstvo u međunarodnim organizacijama, za nova priznanja i za ekonomski razvoj, neophodna.
Parlamentarne grupe iz redova pozicije podržale su promene, dok je opozicija bila protiv, navodeći da sud treba da se formira na Kosovu, a ne van njega.
Iz pokreta Samoopredeljenje su rekli da je neverovatno da se traži suđenje za borbu OVK-a, a ne za "genocid Srbije na Kosovu".
Prethodno je opozicija Skupštini predala predlog za razmatranje rezolucije u vezi zločina Srbije na Kosovu tokom 1998-1999, koji nije usvojen. Predstavnici pozicije su rekli da prilikom procesuiranja nisu ispoštovane procedure, ali i da se ovo pitanje ne treba mešati sa pitanjem ustavnih amandmana za Specijalni sud.
Skupština Kosova u ponedeljak je po drugi put glasala za Specijalni sud, pošto vladajuća koalicija 26. juna nije uspela da obezbedi dovoljan broj glasova.
Nakon pritiska međunarodne zajednice, ali i međunarodnih obaveza za koje je Kosovo dalo obećanje da će ispuniti, Vlada je u petak ponovo procesuirala ustavne amandmane Skupštini na usvajanje, i pored protivljenja opozicije uz obrazloženje da to nije u skladu za pravilnikom o radu ove institucije.
Specijalni sud za ratne zločine treba da se bavi istragom navoda iz izveštaja Dika Martija o trgovini organa srpskih civila od strane bivših pripadnika OVK-a od 1998. do 2000.