Srbija je, u izveštaju EK o napretku, slabo napredovala u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije. Pozvana je i da uloži veće napore u pronalaženju haških begunaca.
Beograd je pohvaljen zbog najavljenog dijaloga sa Prištinom i saradnje sa susedima, kao i napretka u borbi protiv organizovanog kriminala. Zvanični Beograd izveštaj vidi kao smernicu za nastavak reformi. Analitičari ocenjuju da su ocene EK dovoljne za prihvatanje kandidature Srbije.
Red kritika, red pohvala u izveštaju EK o napretku Srbije za Milicu Delević, direktorku kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije pokazuje da je bilo napretka ali i da Beograd čeka dosta posla.
„Meni se čini da sve ono što je navedeno kao prepreka možemo da se ostvari. U tom smislu ne mogu da izdvojim nešto. Sve ono što ne rešavate ostaje kao problem. Tako da je za nas ovaj izveštaj svojevrsna mapa puta čije preporuke treba usvojiti da bi mišljenje o zahtevu za članstvo bilo pozitivno. I u tome šta god da ne budemo uradili pokazaće se kao nešto što može da nas zaustavi“, kaže Delevićeva na naše pitanje šta je ono što najviše može da zabrinjava u izveštaju EK o napretku Srbije.
"Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Komisija je ocenila da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.
Primedbe kao stimulans
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je na Pravosudnoj akademiji, da će reforma srpskog pravosuđa biti dovršena po standardima Evropske unije.
“Mi na kraju ovog puta želimo da budemo u EU. To nije diktat to je naša volja zbog toga što na taj način želimo da doprinesemo ne samo našem pravosudnom sistemu, sigurnosti našeg društva, vladavini prava već i boljitku za naše građane”, poručio je Tadić.
Ministarka pravde Snežana Malović zahvalila je Evropskoj komisiji na pozitivnim ocenama ali i pozdravila primedbe, koje će, kako je rekla, biti stimulans da problemi budu rešeni na adekvatan način.
“Sarađivaćemo sa Evropom u svakom pojedinom segmentu i presretati probleme koji proističu iz korenite promene našeg sudskog sistema”, obećala je ministarka pravde.
Upravo su reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne oblasti u procesu pridruživanja EU. Koliko kritike u ovim oblastima mogu u ovom trenutku, kada Beograd očekuje upitnik EK, da budu ozbiljna prepreka.
Milica Delević kaže da nije razočarana komentarima, već da je za nju to jasna preporuka kojim putem dalje.
„U pogledu borbe protiv korupcije ono što se očekuje je unapređenje pravnog okvira, primena pravnog okvira, i da se osim hapšenja vide i istražni postupci i presude. U pogledu pravosuđa to je takođe nešto što izveštaj tretira kao otvoren proces, znači pitanje dovršavanja ovog procesa u skladu sa preporukama koje nam daje EK. Meni se čini da je ovaj izveštaj u sklopu izveštaja za region, rekla bih, jedan od boljih. Ali što više zakona donosite više dajete prostora Komisiji da gleda kako se ti zakoni primenjuju, i što ste bliži EU posmatraju vas pod oštrijom lupom“, kaže Delevićeva.
Veliki značaj u izveštaju pridaje se odluci vlasti u Beogradu da pokrenu dijalog sa Prištinom. Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim tribunalom i konstruktivniji pristup po pitanju učešća Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji. Pitali smo Milicu Delević kako čita preporuke koje se tiču Kosova i Haškog tribunala.
“Ocene koje se tiču Kosova sagledavam pod pretpostavkom dijaloga koji će uskoro početi između Beograda i Prištine, i očekujem da će taj dijalog moći da se pozabavi i nekim stvarima navedenim u izveštaju. A kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom mislim da nam je svima jasno šta je obaveza. Tako da ni jedna ni druga ocena ne predstavljaju iznenađenje”, kaže Delevićeva.
Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose kaže za RSE da je izveštaj EK u ovom trenutku pozitivan za Srbiju, ali da će se pri svakom narednom koraku na putu ka članstvu otvarati pitanja na kojima Beograd još treba da radi.
“Ovo je dovoljno za prihvatanje kandidature, odnosno za donošenje upitnika. Naravno pri svakom sledećem koraku otvara se pitanje određenih problema i stepenica koje Srbija mora da preskoči. Pretpostavljam da je ono što je sada urađeno dovoljno za saradnju u narednih godinu dana”, zaključuje Joksimovićeva.
Beograd je pohvaljen zbog najavljenog dijaloga sa Prištinom i saradnje sa susedima, kao i napretka u borbi protiv organizovanog kriminala. Zvanični Beograd izveštaj vidi kao smernicu za nastavak reformi. Analitičari ocenjuju da su ocene EK dovoljne za prihvatanje kandidature Srbije.
Red kritika, red pohvala u izveštaju EK o napretku Srbije za Milicu Delević, direktorku kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije pokazuje da je bilo napretka ali i da Beograd čeka dosta posla.
„Meni se čini da sve ono što je navedeno kao prepreka možemo da se ostvari. U tom smislu ne mogu da izdvojim nešto. Sve ono što ne rešavate ostaje kao problem. Tako da je za nas ovaj izveštaj svojevrsna mapa puta čije preporuke treba usvojiti da bi mišljenje o zahtevu za članstvo bilo pozitivno. I u tome šta god da ne budemo uradili pokazaće se kao nešto što može da nas zaustavi“, kaže Delevićeva na naše pitanje šta je ono što najviše može da zabrinjava u izveštaju EK o napretku Srbije.
"Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Komisija je ocenila da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.
Primedbe kao stimulans
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je na Pravosudnoj akademiji, da će reforma srpskog pravosuđa biti dovršena po standardima Evropske unije.
“Mi na kraju ovog puta želimo da budemo u EU. To nije diktat to je naša volja zbog toga što na taj način želimo da doprinesemo ne samo našem pravosudnom sistemu, sigurnosti našeg društva, vladavini prava već i boljitku za naše građane”, poručio je Tadić.
Ministarka pravde Snežana Malović zahvalila je Evropskoj komisiji na pozitivnim ocenama ali i pozdravila primedbe, koje će, kako je rekla, biti stimulans da problemi budu rešeni na adekvatan način.
“Sarađivaćemo sa Evropom u svakom pojedinom segmentu i presretati probleme koji proističu iz korenite promene našeg sudskog sistema”, obećala je ministarka pravde.
Upravo su reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne oblasti u procesu pridruživanja EU. Koliko kritike u ovim oblastima mogu u ovom trenutku, kada Beograd očekuje upitnik EK, da budu ozbiljna prepreka.
Milica Delević kaže da nije razočarana komentarima, već da je za nju to jasna preporuka kojim putem dalje.
„U pogledu borbe protiv korupcije ono što se očekuje je unapređenje pravnog okvira, primena pravnog okvira, i da se osim hapšenja vide i istražni postupci i presude. U pogledu pravosuđa to je takođe nešto što izveštaj tretira kao otvoren proces, znači pitanje dovršavanja ovog procesa u skladu sa preporukama koje nam daje EK. Meni se čini da je ovaj izveštaj u sklopu izveštaja za region, rekla bih, jedan od boljih. Ali što više zakona donosite više dajete prostora Komisiji da gleda kako se ti zakoni primenjuju, i što ste bliži EU posmatraju vas pod oštrijom lupom“, kaže Delevićeva.
Veliki značaj u izveštaju pridaje se odluci vlasti u Beogradu da pokrenu dijalog sa Prištinom. Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim tribunalom i konstruktivniji pristup po pitanju učešća Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji. Pitali smo Milicu Delević kako čita preporuke koje se tiču Kosova i Haškog tribunala.
“Ocene koje se tiču Kosova sagledavam pod pretpostavkom dijaloga koji će uskoro početi između Beograda i Prištine, i očekujem da će taj dijalog moći da se pozabavi i nekim stvarima navedenim u izveštaju. A kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom mislim da nam je svima jasno šta je obaveza. Tako da ni jedna ni druga ocena ne predstavljaju iznenađenje”, kaže Delevićeva.
Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose kaže za RSE da je izveštaj EK u ovom trenutku pozitivan za Srbiju, ali da će se pri svakom narednom koraku na putu ka članstvu otvarati pitanja na kojima Beograd još treba da radi.
“Ovo je dovoljno za prihvatanje kandidature, odnosno za donošenje upitnika. Naravno pri svakom sledećem koraku otvara se pitanje određenih problema i stepenica koje Srbija mora da preskoči. Pretpostavljam da je ono što je sada urađeno dovoljno za saradnju u narednih godinu dana”, zaključuje Joksimovićeva.