Evropska komisija je u utorak objavila izveštaj o napretku zemalja Jugoistočne Evrope u procesu integracije u Evropsku uniju, koji je predstavio komesar za proširenje Štefan File.
File je rekao da je Komisija preporučila da Crna Gora dobije status kandidata za šlanstvo u Evropskoj uniji.
Evropska komisije je ocenila da su sve zemlje u regije slabo napredovale u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije.
Crna Gora
Crna Gora bi mogla da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali se početak pristupnih pregovora uslovljava dodatnim naporima koje vlasti u Podgorici treba da ostvare u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, proizlazi iz Mišljenja Evropske komisije o aplikaciji Crne Gore za članstvo u EU.
Evropska komsija je ocenila da je ustavni i zakonski okvir zemlje u skladu sa evropskim standardima, ali konstatuje da postoje manjkavosti u funkcionisanju institucija i primeni zakona.
Ukazano je da je parlamentarni nadzor vlade ograničen, da se podela vlasti, u slučaju pravosuđa, ne poštuje u potpunosti i da je javna uprava "i dalje slaba i veoma ispolitizovana".
U mišljenju Evropske komisije o aplikaciji Crne Gore za članstvo u EU navodi se da je Crna Gora poslednjih godina "ojačala" pravni i institucionalni okvir vladavine prava, ali i navodi da su "glavni
problemi vezani za politizaciju sudstva i nedostatke u funkcionisanju institucija za primenu zakona, pogotovo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije".
Razmatrajući zahtev Crne Gore za članstvo, Evropska komisija je u svom mišljenju ukazala da su korupcija i organizovani kriminal i dalje "veoma ozbiljni problemi".
Ocenjeno je da je korupcija "i dalje rasprostranjena pojava", da se antikorupcijski zakoni ne sprovode dosledno i u tom smislu ukazano na nedostatke zakona o sprečavanju konflikta interesa te finansiranju
političkih partija i izbornih kampanja.
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina (BiH) je ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformskim procesima, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU).
U izveštaju koji obuhvata razdoblje od septembra 2009. do septembra 2010. podseća se da je BiH potencijalni kandidat za članstvo u EU, da je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008, ali da je napredak u reformama vezanim za pristup EU ograničen.
Takođe, navodi se da je BIH vrlo malo napredovala i u ispunjavanju uslova za zatvaranje Ureda visokog predstavnika (OHR).
Zabeležen je i nizak konsenzus domaćih vlasti o glavnim reformskim prioritetima, nakon oktobarskih izbora, kao što je usklađivanje Ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora.
U izveštaju se dodaje da su potrebne zajedničke vizije kako bi bila stvorena funkcionalna i efikasna državna struktura, te da je potrebno učiniti dodatni napor kako bi "jedan glas govorio u ime BiH" kada je u pitanju obraćanje EU i međunarodnim institucijama".
Srbija
Evropska komisija je danas objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije u evropskim reformama iz kojeg proizlazi da je Srbija u određenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast domaćeg bruto proizvoda.
Evropska komisija traži i bitna poboljšanja u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, a hvali srpske vlasti za vidljive uspehe u bitki protiv organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima,
posebno sa Hrvatskom i Bosnom.
"Vlada je ostala stabilna i nastavlja da ispoljava visok stepen saglasnosti o uključivanju u Evropsku uniju kao strateškom prioritetu", podvlači EK u analizi pridruživanja Srbije evropskim
strukturama.
Srpska vlada, kako dodaje, i dalje primenjuje odredbe trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "mada priprema i primena novih zakona moraju biti znatno delotvorniji".
Prema ovom izveštaju i Strategiji proširivanja Evropske komisije, za dalji obostrano željeni brži napredak Srbije ka članstvu EU ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.
Ta saradnja zajedno s dobrim delovanjem pravosuđa i suzbijanjem organizovanog kriminala i korupcije, predstavlja takođe ključne stavke za odluku Saveta ministara EU o davanju Srbiji statusa
kandidata za članstvo u Uniji o čemu EK priprema "mišljenje".
Hrvatska
Hrvatska postojano napreduje u posljednjim pripremama za ulazak u Uniju.
Politički su kriteriji ispunjeni, gospodarstvo tržišno funkcionira, domaće je zakonodavstvo u visokom stupnju usklađenosti s pravilima unutar europske 27-orice.
U samoj završnici pregovora hrvatske vlasti trebaju dokazati učinkovitost i protočnost cijelog sustava borbe protiv korupcije. Bruxelles očekuje uvjerljive dokaze o depolitizaciji sudstva i presude u slučajevima korupcije na visokoj, političkoj razini.
Kosovo
Evropska komisija ocenila je da je Kosovo ostvarilo "politički napredak", ali da velika zabrinutost postoji po pitanju vladavine zakona, piše u danas objavljenom godišnjem izveštaju o napretku Kosova u sprovođenju evropskih reformi.
U izveštaju se ukazuje da je sposobnost kosovske javne administracije i dalje slaba, a da pravosuđe nije delotvorno. Međutim, navodi se da je "Kosovo ostvarilo napredak s političkog stanovišta".
Kosovo je "ojačalo posvećenost reformama u evropskom programu i politici i uspostavilo Ministarstvo za evropske integracije".
"Vlada je obezbedila uspešno sprovođenje dijaloga s EU u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja", dodaje se u izveštaju.
Vlasti sada treba da pospeše tok reformi, sposobnost javne uprave je i dalje slaba i pravosuđe ne radi delotvorno. Prema nalazu EK, na Kosovu je "vladavina zakona i dalje ozbiljan predmet brige" isto kao i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
"Saradnja s misijom EU za vladavinu zakona Euleks je poboljšana i vlasti su, uz podršku Euleksa, pokrenule niz operacija za suzbijanje korupcije", ocenjuje EK.
U izveštaju se ukazuje da je "nužno da se ti napori nastave i obuhvate organizovani kriminal, droge i 'pranje novca'".
"Kosovo je ostvarilo priličan napredak u decentralizaciji - četiri nove opštine su ustanovljene i sada deluju", dodaje EK.
Makedonija
Makedonija je ostvarila napredak u ispunjavanju političkih kriterijuma u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU), ali zaostaje u sprovođenju reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, ocenjuje se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Kada je reč o demokratiji i vladavini zakona u izveštaju se ocenjuje da je ostvaren određeni napredak u reformi javne uprave, ali da su potrebni značjani dodatni napori kako bi se osigurala
transparentnost, preofesionalnost i nezavisnost javne uprave.
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog političkih pritiska na nezavisnost sudstva i mešanja izvršne vlasti u odluke sudova za šta se navodi više konkretnih primera.
Posebna zabrinutost izražava se i zbog toga što "veliki sudski procesi" ostaju nezavršeni.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, Komisija smatra da su odnosi sa Srbijom dobri, ali i dodaje da se Srbija nije saglasila sa dogovorom o demarkaciji granice Makedonije ka Kosovu koje ne priznaje, kao i da još nije rešen spor srpske i makedonske pravoslavne crkve.
Kada je reč o Kosovu, EK navodi da je završena demarkacija granice, da su uspostavljeni diplomatski odnosi i potpisano nekoliko sporazuma.
U odnosima sa Grčkom, EK Makedoniji preporučuje da izbegava postupke i izjave koje bi negativno uticali na spor zbog imena sa tom zemljom
File je rekao da je Komisija preporučila da Crna Gora dobije status kandidata za šlanstvo u Evropskoj uniji.
Evropska komisije je ocenila da su sve zemlje u regije slabo napredovale u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije.
Crna Gora
Crna Gora bi mogla da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali se početak pristupnih pregovora uslovljava dodatnim naporima koje vlasti u Podgorici treba da ostvare u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, proizlazi iz Mišljenja Evropske komisije o aplikaciji Crne Gore za članstvo u EU.
Evropska komsija je ocenila da je ustavni i zakonski okvir zemlje u skladu sa evropskim standardima, ali konstatuje da postoje manjkavosti u funkcionisanju institucija i primeni zakona.
Ukazano je da je parlamentarni nadzor vlade ograničen, da se podela vlasti, u slučaju pravosuđa, ne poštuje u potpunosti i da je javna uprava "i dalje slaba i veoma ispolitizovana".
U mišljenju Evropske komisije o aplikaciji Crne Gore za članstvo u EU navodi se da je Crna Gora poslednjih godina "ojačala" pravni i institucionalni okvir vladavine prava, ali i navodi da su "glavni
problemi vezani za politizaciju sudstva i nedostatke u funkcionisanju institucija za primenu zakona, pogotovo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije".
Razmatrajući zahtev Crne Gore za članstvo, Evropska komisija je u svom mišljenju ukazala da su korupcija i organizovani kriminal i dalje "veoma ozbiljni problemi".
Ocenjeno je da je korupcija "i dalje rasprostranjena pojava", da se antikorupcijski zakoni ne sprovode dosledno i u tom smislu ukazano na nedostatke zakona o sprečavanju konflikta interesa te finansiranju
političkih partija i izbornih kampanja.
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina (BiH) je ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformskim procesima, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU).
U izveštaju koji obuhvata razdoblje od septembra 2009. do septembra 2010. podseća se da je BiH potencijalni kandidat za članstvo u EU, da je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008, ali da je napredak u reformama vezanim za pristup EU ograničen.
Takođe, navodi se da je BIH vrlo malo napredovala i u ispunjavanju uslova za zatvaranje Ureda visokog predstavnika (OHR).
Zabeležen je i nizak konsenzus domaćih vlasti o glavnim reformskim prioritetima, nakon oktobarskih izbora, kao što je usklađivanje Ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora.
U izveštaju se dodaje da su potrebne zajedničke vizije kako bi bila stvorena funkcionalna i efikasna državna struktura, te da je potrebno učiniti dodatni napor kako bi "jedan glas govorio u ime BiH" kada je u pitanju obraćanje EU i međunarodnim institucijama".
Srbija
Evropska komisija je danas objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije u evropskim reformama iz kojeg proizlazi da je Srbija u određenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast domaćeg bruto proizvoda.
Evropska komisija traži i bitna poboljšanja u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, a hvali srpske vlasti za vidljive uspehe u bitki protiv organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima,
posebno sa Hrvatskom i Bosnom.
"Vlada je ostala stabilna i nastavlja da ispoljava visok stepen saglasnosti o uključivanju u Evropsku uniju kao strateškom prioritetu", podvlači EK u analizi pridruživanja Srbije evropskim
strukturama.
Srpska vlada, kako dodaje, i dalje primenjuje odredbe trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "mada priprema i primena novih zakona moraju biti znatno delotvorniji".
Prema ovom izveštaju i Strategiji proširivanja Evropske komisije, za dalji obostrano željeni brži napredak Srbije ka članstvu EU ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.
Ta saradnja zajedno s dobrim delovanjem pravosuđa i suzbijanjem organizovanog kriminala i korupcije, predstavlja takođe ključne stavke za odluku Saveta ministara EU o davanju Srbiji statusa
kandidata za članstvo u Uniji o čemu EK priprema "mišljenje".
Hrvatska
Hrvatska postojano napreduje u posljednjim pripremama za ulazak u Uniju.
Politički su kriteriji ispunjeni, gospodarstvo tržišno funkcionira, domaće je zakonodavstvo u visokom stupnju usklađenosti s pravilima unutar europske 27-orice.
U samoj završnici pregovora hrvatske vlasti trebaju dokazati učinkovitost i protočnost cijelog sustava borbe protiv korupcije. Bruxelles očekuje uvjerljive dokaze o depolitizaciji sudstva i presude u slučajevima korupcije na visokoj, političkoj razini.
Kosovo
Evropska komisija ocenila je da je Kosovo ostvarilo "politički napredak", ali da velika zabrinutost postoji po pitanju vladavine zakona, piše u danas objavljenom godišnjem izveštaju o napretku Kosova u sprovođenju evropskih reformi.
U izveštaju se ukazuje da je sposobnost kosovske javne administracije i dalje slaba, a da pravosuđe nije delotvorno. Međutim, navodi se da je "Kosovo ostvarilo napredak s političkog stanovišta".
Kosovo je "ojačalo posvećenost reformama u evropskom programu i politici i uspostavilo Ministarstvo za evropske integracije".
"Vlada je obezbedila uspešno sprovođenje dijaloga s EU u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja", dodaje se u izveštaju.
Vlasti sada treba da pospeše tok reformi, sposobnost javne uprave je i dalje slaba i pravosuđe ne radi delotvorno. Prema nalazu EK, na Kosovu je "vladavina zakona i dalje ozbiljan predmet brige" isto kao i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
"Saradnja s misijom EU za vladavinu zakona Euleks je poboljšana i vlasti su, uz podršku Euleksa, pokrenule niz operacija za suzbijanje korupcije", ocenjuje EK.
U izveštaju se ukazuje da je "nužno da se ti napori nastave i obuhvate organizovani kriminal, droge i 'pranje novca'".
"Kosovo je ostvarilo priličan napredak u decentralizaciji - četiri nove opštine su ustanovljene i sada deluju", dodaje EK.
Makedonija
Makedonija je ostvarila napredak u ispunjavanju političkih kriterijuma u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU), ali zaostaje u sprovođenju reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, ocenjuje se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Kada je reč o demokratiji i vladavini zakona u izveštaju se ocenjuje da je ostvaren određeni napredak u reformi javne uprave, ali da su potrebni značjani dodatni napori kako bi se osigurala
transparentnost, preofesionalnost i nezavisnost javne uprave.
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog političkih pritiska na nezavisnost sudstva i mešanja izvršne vlasti u odluke sudova za šta se navodi više konkretnih primera.
Posebna zabrinutost izražava se i zbog toga što "veliki sudski procesi" ostaju nezavršeni.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, Komisija smatra da su odnosi sa Srbijom dobri, ali i dodaje da se Srbija nije saglasila sa dogovorom o demarkaciji granice Makedonije ka Kosovu koje ne priznaje, kao i da još nije rešen spor srpske i makedonske pravoslavne crkve.
Kada je reč o Kosovu, EK navodi da je završena demarkacija granice, da su uspostavljeni diplomatski odnosi i potpisano nekoliko sporazuma.
U odnosima sa Grčkom, EK Makedoniji preporučuje da izbegava postupke i izjave koje bi negativno uticali na spor zbog imena sa tom zemljom
