Glasanje za novi saziv Evropskog parlamenta počinje zvanično 6. juna, a proces se završava u nedelju, 9 juna.

Upravo u poslednjem danu ove sedmice biće glasanje u najvećem broju država članica Evropske unije (EU).

Preliminarni izborni rezultati za glasanje širom EU biće poznati u nedelju 9. juna kasno uveče.

Gde se i kada se glasa

Proces glasanja za evropske zastupnika počinje u Holandiji, gde se izbori održavaju u četvrtak, 6. juna.

U petak, 7. juna, glasa se u Irskoj i Češkoj, s time što se u Češkoj izbori nastavljaju i dan kasnije.

U subotu, 8. juna, glasa se Letoniji, Malti, Slovačkoj i Italiji. Dan D je nedelja, 9. jun, gde se glasanje održava u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Litvaniji, Luksemburgu, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.

Oko 20 milion novih glasača na ovim izborima

Procenjuje se da u Evropskoj uniji ima oko 370 miliona birača sa pravom glasa.

Pročitajte i ovo: Izbori za Evropski parlament u vreme evropske demografske krize

Na ovim izborima će prvi put glasati oko 20 miliona građana. U tom smislu Nemačka vodi jer u ovoj zemlji pravo za glasanje imati nešto više od pet miliona novih glasača.

Izlaznost na evropskim izborima redovno je manja nego na nacionalni izborima.

Jedino u Belgiji i Luksemburgu je glasanje obavezno i, shodno s tim, u tim zemljama uvek bude najveći procenat izašlih na izbore.

Kako bi privukli što više glasača, pet zemalja EU je smanjilo prag starosti za glasanje na ispod 18 godina.

Belgija, Nemačka, Malta i Austrija su snizile prag starosti na 16 godina, a Grčka na 17 godina.

Razni kreatori politika redovno pozivaju ostale zemlje članice da slede primer i smanje prag starosti.

Za šta se glasa

Evropski građani sa pravom glasa biraju njihove zastupnike u Evropskom parlamentu. Poslanici su jedini predstavnici u EU institucijama koje direktno bira narod.

Bira se 720 novih evropskih zastupnika, koji dolaze is svih 27 država članica na osnovu broja stanovnika u svakoj zemlji.

Tako, Nemačka će u budućem sazivu Evropskog parlamenta imati najviše poslanika, njih 96 a najmanje će ih imati Kipar, Luksemburg i Malta, samo po šest.

Građani biraju zastupnika iz stranke za koje smatraju da će ih dosledno predstavljati u predstojećem petogodišnjem mandate.

Izabrani zastupnici potom se okupljaju oko evropskih političkih grupacija iz istog opredeljenja.

Da bi postojala politička grupacija, on mora imati najmanje 23 zastupnika iz najmanje sedam zemalja EU.

Takvih grupacija u odlazećem sazivu ima sedam. Ne isključuje se mogućnost da novi saziv Evropskog parlamenta broji vise takvih grupacija.

Kakve su prognoze?

Tradicionalno, najveća politička grupacija je Evropska narodna partija koja pripada desnom centru. Drugi na listi su socijaldemokrate s levog centra, a liberali drže treće mesto.

Sve ankete pokazuju da će tradicionalne partije i desnog i levog centra zadržati primat na izborima, doduše sa slabijim rezultatima.

Ankete takođe pokazuju vidljiv rast ekstremno desničarskih partija koje bez obzira na značaj rast, ipak neće uspeti da imaju većinu u Evropskom parlamentu.

• Dobri rezultati francuske i nemačke krajnje desnice u anketama pred evropske izbore
• Da li je 'uspon desničara' na izborima za Evropski parlament samo 'medijska histerija'?

Pravo takmičenje se u stvari vodi za treće i četvrto mesto, jer se očekuje da one grupacije koje sada imaju ta dva mesta, odnosno liberali i zeleni, doživeti značajan pad, a ekstremna desnica nastoji da zauzme upravo jedno od ta dva mesta.

Zašto su važni evropski izbori

Iako se glasa samo za zastupnike Evropskog parlamenta, rezultati izbora će se odraziti i na imenovanja čelnika institucija EU: Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Njih imenuju lideri članica EU, a imenovani čelnici institucija biće iz partija koje su dobile najviše glasova na evropskim izborima.

Odmah po završetku izbora za Evropski parlament, lideri zemalja članica EU će pokušati da se usaglase oko imenovanja nosioca ključnih institucija Unije: Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Šta će se desiti ako proruski populisti ostvare uspeh na izborima za Evropski parlament?

Idealni scenario bi bio da se svi ovi funkcioneri imenuju do kraja juna kada će biti održana dva susreta šefova država i vlada EU.

Ako se do kraja ovog meseca postigne saglasnost, to bi omogućilo Evropskom parlamentu da potvrdi imenovanja na julskom zasedanju.

Osim čelnika institucija, Evropski parlament potom potvrđuje i predloge za nove evropske komesare. Svi oni bi trebalo da preuzmu dužnost na jesen.

Ova godina se u briselskom narativu naziva "superizborna godina".

Osim izbora za institucije EU, u nekim državama članicama se ove godine održavaju ili su već održani nacionalni izbori, a 2024. je izborna godina i u Sjedinjenim Američkim Državama što je takođe važno za transatlantske odnose.

Pročitajte i ovo:

Evropski izbori: EU o tome kako Rusija širi dezinformacijeKako se trolovi spremaju za izbore za Evropski parlament?