Azerbejdžan i Jermenija učestvovali su u ponedeljak na razgovorima u Iranu koji navodi da je sastanak prilika za uspostavljanje mira na jugu Kavkazu nakon što su azerbejdžanske snage prošlog meseca ponovo zauzele otcepljeni region Nagorno-Karabaha.
Prvi sastanak ministara spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije posle munjevite ofanzive Bakua održan je dok rastu tenzije na Bliskom istoku. Međutim, istog dana kada je održan sastanak, Azerbejdžan je najavio početak zajedničkih vojnih vežbi s Turskom u blizini granice sa Jermenijom.
"Istorijska prilika je dostupna svim zemljama u regionu. Rat na Južnom Kavkazu je završen i vreme je za mir i saradnju", rekao je iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan.
On je dodao da mešanje zemalja van regiona neće rešiti nikakve probleme, već "dodatno zakomplikovati situaciju".
Rusija sebe smatra garantom bezbednosti između Azerbejdžana i Jermenije – dve bivše sovjetske republike – ali je usled invazije na Ukrajinu oslabljen uticaj Moskve na Južnom Kavkazu.
Otkako je Moskva posredovala u prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine, Evropska unija i SAD su pojačale napore da posreduju u mirovnom sporazumu između dve strane, na nezadovoljstvo Rusije.
Pročitajte i ovo: Francuska, Njemačka i EU pružile 'čvrstu podršku' JermenijiRazgovori u Iranu se vide, kako navodi AFP, kao pokušaj Moskve da smanji rast zapadnog uticaja na Kavkazu, regionu koji je Rusija dugo smatrala svojim dvorištem.
Razgovorima u Teheranu prisustvovali su i ministri spoljnih poslova Rusije i Turske, bliskog saveznika Azerbejdžana. Prema prvobitnom planu Moskve, "format 3+3" trebalo je da obuhvati i Gruziju, ali je Tbilisi, koji teži da uđe u EU i NATO, odbio taj predlog.
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je u postu na mreži X da Ankara pozdravlja razgovore u Teheranu i da se nada da će oni "dati podsticaj normalizaciji i mirovnim procesima".
Posle akcije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu – koji je od raspada Sovjetskog Saveza bio pod kontrolom jermenskih separatista – došlo je do egzodusa većine od 120.000 etničkih Jermena. Jerevan je optužio Baku za etničko čišćenje, dok Azerbejdžan tvrdi da su Jermeni samovoljno otišli i da mogu da se vrate.
Izvori: AFP, Reuters