Dve advokatske komore, Beograda i Srbije, odbile su da upišu Vladimira Vukčevića, bivšeg tužioca za ratne zločine, u registar advokata - sa obrazloženjem da nije dostojan.
Tužilac, koji je dizao optužnice za ratne zločine, je nedostojan, dok se Miloševićevi kadrovi vraćaju na visoke funkcije, a osuđenici za ratne zločine dočekuju kao heroji.
U Intervjuu nedelje, Vukčević govori o tome zašto nisu optuženi generali za zločine na Kosovu, zašto nije rešen slučaj Bitići, da li su u dogovoru sa političarima raspisivane crvene poternice za Ganićem, Haradinajem, Orićem... Zašto general Diković nije odgovarao za tajne grobnice u Srbiji, gde su skrivena tela pobijenih Albanaca i da li je u Srbiji praktično okončano gonjenje ratnih zločinaca.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju sa Vladimirom Vukčevićem
RSE: Posle Advokatske komore Beograda, Advokatska komora Srbije je, pre neki dan, rekla da Vi niste dostojni da budete upisani u spisak advokata. Da li to vezujete za današnju klimu, u kojoj se Miloševićevi kadrovi vraćaju na dosta značajna mesta, a Vas, koji ste sudili ratnim zločincima, smatraju nedostojnim?
Vukčević: To mi je u međuvremenu palo na pamet. Posle prve odluke Advokatske komore Beograda, gde su našli da nisam dostojan za upis zbog razloga koje su naveli, nije mi to padalo na pamet. Razlozi koje je navela Advokatska komora Srbije nisu bili politički, sem drugog razloga, gde mi je prebačeno da nisam bio dovoljno patriota.
Zapazio sam jednu manipulaciju sa tom zakonskom odrednicom o dostojnosti. To nema veze sa dostojnošću jer dostojnost podrazumeva, po zakonu, da nisam osuđivan, da se dolično ponašam. Nisam nikada osuđivan i nikada nijedan postupak nije vođen protiv mene. Bilo je nekih sitnih prekršaja, i to u zadnje vreme, zbog prekoračenja brzine. Nikada nisam ni prekršajno kažnjavan. Ispunjavam sve uslove. Mislim da je to manipulacija i da se kroz tu manipulaciju sa pojmom dostojnost, umešala politika.
RSE: Znači, Vi niste bili dovoljno patriota kada ste sudili onima koji su pravili ratne zločine, a srpskog su imena i prezimena?
Vukčević: Otprilike tako, samo što im nisam sudio, već sam ih krivično gonio.
RSE: Ovih dana su bili glavni čelnici Haškog tribunala u Srbiji. Tom prilikom je premijerka Ana Brnabić rekla da Haški tribunal nije doprineo pomirenju u regionu. Zamerila im je da je Tribunal neobjektivan jer je uglavnom nesrazmerno više sudio Srbima. Kakav je Vaš komentar na takvu ocenu Haškog tribunala?
Vukčević: Uvažavam instituciju premijera, ali bih preporučio premijerki da se drži svoga posla, a ne da se upušta u ocene u kojoj meri je Haški tribunal bio objektivan ili ne. Ona ima na to pravo, ali ne treba da iznosi tvrdnju da Tribunal nije doprineo pomirenju u regionu. Očito da ona ne razume koji je posao Tribunala ili pravosuđa u regionu.
Naš je posao da privodimo pravdi i da sudimo onima za koje smatramo da su izvršili krivično delo ratnih zločina, najtežeg krivičnog dela, a ne da se bavimo time da doprinosimo pomirenju u regionu. Ako doprinosimo pomirenju u regionu, to je dobro, ali to nije naš primarni posao.
Vladimir Vukčević: Premijerka očito ne razume koji je posao Tribunala ili pravosuđa u regionu
RSE: Da li mislite da je suđenje ratnim zločincima u Srbiji okončano? Da li mislite da danas postoji politička volja?
Vukčević: To, i da hoće, ne može da se okonča. I dan danas se pronalaze ratni zločinci iz Drugog svetskog rata. Moj poslednji slučaj Kepiro je bio u Budimpešti, gde smo Kepira priveli pravdi, ali smo slučaj ustupili Mađarima. To je primer da to ne može tako lako da se okonča. Možda je sada druga klima. U svakom slučaju, dosta je relativizovano, ali nije okončano.
- Zbog Srebrenice u zatvoru samo jedan osuđenik u Srbiji
-
Tužilaštvo BiH: Izručenje Orića Srbiji bi ugrozilo domaći proces
RSE: Vama ne zameraju samo oni koji smatraju nepatriotskim suđenja zločincima srpske nacionalnosti. Zameraju Vam i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i koji pomažu Tužilaštvu za ratne zločine. Kažu da ste se zaustavljali kod komandne odgovornosti, da nema osuđenih generala, kada je u pitanju, na primer, Kosovo, da ste štitili državu u slučaju genocida u Srebrenici.
Vukčević: Mi nikada i nigde nismo bili pod nekim pritiskom, da odlučimo nešto što ne bi bilo ispravno. Za nas je dokaz svetinja. Nema nijednog predmeta gde smo mi uradili drugačije od onoga kako činjenično stanje nalaže da se uradi.
Slučaj, Škorpioni, na primer, ubijanje muslimana pred kamerama. Mi smo odmah nakon toga pohapsili svih tih šest koji su to učinili i posle im sudili. Naš odnos prema Srebrenici i tom zločinu se najbolje vidi iz optužnice koja je podignuta na kraju mog mandata, kao i za slučaj Štrpci. Nema nijednog slučaja da nama može da se zameri da smo mi uradili onako, kako nije trebalo da se uradi.
RSE: Da li je politika imala upliva u tome što ste insistirali na poternicama za ljudima iz regiona i uvijek gubili? Reč je o generalu Divjaku iz Bosne, o Haradinaju, Ejupu Ganiću, Naseru Oriću i tako dalje.
Vukčević: Nismo mi to gubili. To je određena procedura, te crvene poternice. Donosi se rešenje o sprovođenju istrage na naš zahtev. Pošto ne možemo da saslušamo lice, koje je osumnjičeno za te zločine, određuje mu se pritvor i raspisuje poternica. Na osnovu poternice se raspisuje zahtev za ekstradiciju, kada se liši lice slobode u nekoj državi.
Na primer, Ejup Ganić. On je lišen slobode u Londonu, na osnovu naše poternice. Postupak se sprovodio. Lično sam išao u London. Proces je tekao bez problema do pred kraj dok se politika nije umešala.
RSE: Ja ne sumnjam da je to pravno utemeljeno ali postavlja se pitanje: toliko ljudi, optuženih za teške ratne zločine, šeta po Srbiji, a Tužilaštvo ganja ljude van Srbije.
Vukčević: Ganjamo sve ljude, ne samo one van Srbije. Nismo znali gde ćemo ih uhapsiti. Mogli smo ih uhapsiti i u Srbiji.
RSE: Ali oni nisu državljani Srbije.
Vukčević: Nema veze da li je neko državljanin Srbije ili ne, ako je vršio zločine. Isto važi i za Amerikance, Francuze, Engleze ili Fince, to je univerzalna nadležnost za one koji su izvršili krivična dela. Mi možemo da gonimo i one koji nisu naši državljani.
RSE: Da li ste imali konsultacije sa političarima u tim slučajevima?
Vukčević: Nisam imao nikakve konsultacije sa političarima.
Samo da završim o slučaju Ganić. Znači, nije bilo upliva, ali je bilo štete koje su nam naneli sa svojim mešetarenjem. Primer je Ejup Ganić. Kada je taj proces došao do kraja, četvrti uslov za izručenje je da nema političke motivacije, da nije politički motivisano krivično gonjenje. Na kraju se pojavljuje tadašnji savetnik za spoljne poslove tadašnjeg predsednika Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića, Arnaut, koji pokazuje sudu SMS prepisku sa jednim visokim našim funkcionerom.
Iz teksta se vidi da naš funkcioner traži od Arnauta da se podrži rezolucija, koja je doneta u našem Parlamentu o Srebrenici, a zauzvrat će oni da izvrše pritisak na mene da se složim oko toga da se Ejup Ganić brani sa slobode, da se pusti iz Engleske. Kada je to sudija video, odmah je u tome prepoznao političku motivaciju. Tako smo izgubili taj predmet. To je to grubo mešanje. Ne kažem da je tu bilo zle namere, ali bilo je štete po nas.
RSE: Da li je pred Tribunalom odgovaralo najviše Srba, zato što su tako hteli svetski moćnici, kako kažu domaće „patriote“, ili su razlozi bili objektivni?
Vukčević: Odgovaralo je najviše Srba, to je očigledno. To nije posledica toga što su tako hteli svetski moćnici, nego je to posledica toga što su Srbi dali značajan doprinos u ovome ratu. Doduše, to su srpski državljani. Moj posao je bio u tome da utvrđivanjem individualne odgovornosti, Srba koji su činili ratne zločine u naše ime, skinem ljagu sa srpskog imena. Rekao bih da je najviše zločinaca koji potiču iz Srbije.
"Najveće ogorčenje bilo kada je Ante Gotovina oslobođen jer nije bilo dovoljno dokaza"
RSE: U Srbiji se digla velika prašina zbog oslobađanja hrvatskog generala Gotovine, bosanskog komandanta Nasera Orića, albanskog Ramuša Haradinaja. Kakvo je Vaše mišljenje o tim slučajevima? Da li su oni oslobođeni jer nije bilo dokaza, ili su u pitanju neki drugi, vansudski, razlozi?
Vukčević: Uvek je bilo to da nije bilo dovoljno dokaza. Pitanje je, zbog čega nije bilo dovoljno dokaza. Najveće ogorčenje mi je bilo kada je Ante Gotovina oslobođen jer nije bilo dovoljno dokaza. Suštinski dokazi protiv njega su bili u takozvanim Topničkim dnevnicima. Mislim da je to spaslo Gotovinu. Ti Topnički dnevnici nikada nisu dostavljeni.
RSE: Da li je odgovor da su ova trojica, koje sam pomenula, oslobođeni zato što nije bilo dokaza?
Vukčević: Za Haradinaja nije bilo dokaza. Za Nasera Orića neću da govorim mnogo, zato što smo mi to radili, a postupak je i dalje u toku.
RSE: Odbrana Ratka Mladića tražila je da se odgodi izricanje presude 22. novembra, da bi se procenilo njegovo zdravstveno stanje. Tužilaštvo je predložilo sudu da to ne prihvati. Šta mislite da će se dogoditi?
Vukčević: Ne znam kakvo je njegovo zdravstveno stanje sada. Kada smo njega uhapsili, mislim da smo mu spasili život. Mislim da ne bi još dugo izdržao, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje tada. Kasnije se njegovo zdravstveno stanje znatno popravilo. Kako je sada, ne znam. Moje je uverenje da Tužilaštvo koje se protivilo zna i da ima u vidu njegovo zdravstveno stanje. Mislim da se oni ne bi ogrešili da je on zaista tako bolestan. Mislim da se presuda neće odgoditi.
RSE: Da li je moguće da dobije neku drugu kaznu Ratko Mladić, osim doživotne robije?
Vukčević: Teško.
"Kada smo Mladića uhapsili, mislim da smo mu spasili život"
RSE: Sva trojica regionalnih lidera, potpisnika Dejtonskog sporazuma, više nisu živi. Samo jedan od njih je prethodno dospeo u Hag, Slobodan Milošević. Da li je bilo reči o tome da se pred sud izvedu i Alija Izetbegović i Franjo Tuđman?
Vukčević: Mislim da je bilo pitanje dana kada će da se podigne optužnica protiv Tuđmana. Potvrdila mi je to i Karla del Ponte. Imali su nameru da podignu optužnice, ne samo protiv Tuđmana, već i protiv Gojka Šuška, pa i načelnika Stožera ili Generalštaba, Janka Bobetka. Oni su hteli hrvatski vrh da izvedu pred Sud, po ugledu na srpski. Za Aliju slabije znam jer nismo imali tako dobre odnose sa Bosnom u to vreme.
RSE: Da li je tačno da je suđenje Miloševiću zapelo u ćorsokak i da je Sud odahnuo kada je on preminuo u zatvoru?
Vukčević: Upravo je suprotno. Niko nije bio nesretniji od Karle del Ponte kada je on umro, zbog toga što su oni bili sigurni da će biti osuđen i da će dobiti doživotnu robiju. To bi bio njihov uspeh.
RSE: Šta je najveći uspeh Tužilaštva za ratne zločine dok ste Vi bili na njegovom čelu?
Vukčević: Počeli smo sa Ovčarom, poštujući najstrožije međunarodne standarde, pa do Štrpca i Srebrenice. Mi smo uspeli da podignemo optužnice koje su potvrđene. Optužili smo više ljudi nego Hag.
RSE: Da li je iko u zatvoru danas od optuženih ili procesiranih za zločine Ovčara, Trnovo, Lovas, Ćuška?
Vukčević: Nemam uvida u to ko je sada u zatvoru. U moje vreme su bili svi u zatvoru.
RSE: Šta koči rešavanje slučaja braće Bitići (američkih državljana koji su uhapšeni pa ubijeni 1999. godine), koji inače remeti odnose SAD-a i Srbije? Da li su u pravu oni koji tvrde da vlast štiti Gorana Radosavljevića Gurija, tadašnjeg zamenika komandanta za obuku specijalnih jedinica policije, a sadašnjeg visokog funkcionera SNS-a, veoma moćnog čoveka?
Vukčević: Bili smo na pragu rešenja i nismo ga rešili, ne našom krivicom. Krivica je na drugoj strani. To znaju svi oni, to sam im rekao u lice, koji su krivi za to.
RSE: Ko može da bude kriv?
Vukčević: To je predmet na kojem se i dalje radi.
RSE: Da li Vi govorite o uticaju vlasti na Tužilaštvo?
Vukčević: Ne. Kada se izmenila vlast, od Vučića sam dobio vrlo snažnu podršku. Imao sam sa njim saradnju određeno vreme. Posle se više nismo ni čuli.
RSE: Kome bi moglo da bude u interesu da se ne reši slučaj Bitići?
Vukčević: Nije nikome u interesu da se ne reši taj slučaj. On se nije rešio, ne zahvaljujući nama, nego nekim drugim što nisu izvršili ono što su trebali da izvrše.
RSE: Govorite o nekim domaćim adresama?
Vukčević: Nije bitno, te adrese to znaju. Ne može javnost da zna o predmetu koji je tako delikatan i koji je i dalje u toku.
Slučaj Bitići: "Nije nikome u interesu da se ne reši taj slučaj"
RSE: Nadam se da ćete Vi pisati memoare i da ćemo iz njih nešto saznati.
Vukčević: Ovo je jasno svima onima, koji ovo budu slušali ili čitali, na koga se ovo odnosi.
RSE: Šta se može očekivati od Specijalnog suda za ratne zločine OVK na Kosovu? Kakvu dokumentaciju je Srbija ustupila Sudu? Ima li ozbiljnih dokaza za počinjene zločine, pre svega trgovinom organima? Koje ličnosti iz visoke politike Kosova mislite da mogu doći pred Sud?
Vukčević: Taj Sud je osnovan nakon našeg istraživanja oko trgovine organima. Ne mogu da pominjem imena, ali Amerikanci koji su mi dali podršku u smislu logistike da odem u Albaniju, bili su iznenađeni kada su videli koja se tu imena spominju.
RSE: Kada je reč o zločinima koji su činjeni na Kosovu nad Albancima, da li je ijedan general osuđen? Da li je iko osuđen za takozvanu asanaciju terena, prebacivanje tela ubijenih Albanaca u tajne grobnice po Srbiji? Za to je odgovornost na generalu Dikoviću? Zašto on nije procesiran?
Vukčević: Za asanaciju je odgovarao Vlastimir Đorđević u Hagu i on je osuđen. Između pravosuđa u regionu i Haga je bio takav raspored, da su oni sudili lica visokog i srednjeg ranga, a mi smo najnižeg. Zbog toga se dešava to da mi nemamo generale i lica na višim položajima jer to radi Hag. Mi radimo egzekutora.
Primer za to je Ovčara. Tamo imate suđenje Vukovarskoj trojci – Šljivančaninu, Mrkšiću i Radiću. Mi smo radili na slučajevima dvadesetak egzekutora. To je bilo do određenog momenta. Kada se to ukida, mi odmah krećemo na posao i odmah stavljamo pod istragu generala Živadinovića. Mi smo tada krenuli da ispitujemo i imali smo nekoliko generala u vidu, čije smo aktivnosti proučavali. Hteli smo sa tim da nastavimo, ali sam otišao u penziju i oni su odahnuli. Otišao sam u penziju i vidim da tu ništa dalje nije rađeno.
RSE: Sada se i Šljivančanin i Lazarević (haški osuđenici) tretiraju kao heroji. Ministar odbrane ih smatra patriotima na koje treba da se ugledaju mlade generacije. Kako to doživljavate?
Vukčević: Meni je to uvredljivo. Mislim da Srbi nisu zaslužili da se vojni ministar Vulin tako ponaša. Mislim da je to bruka. Čudi me da to toleriše predsednik države.
Nikolić: Tužilac Vukčević da razmisli šta kopa po Srbiji
RSE: Jednom ste rekli da nema tog Dikovića (Na dužnost načelnika Generalštaba postavljen je 2011.. godine. Fond za humanitarno pravo ga je optužio da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu, kao i za prebacivanje tela pobijenih Albanaca u tajne grobnice u Srbiji prim red.) koji je iznad zakona. Bio je to odgovor bivšem predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji Vam je jako zamerio što dirate po Dikoviću. Ne znam da li bih baš verovala da u Srbiji nema nedodirljivih, ni tada, ni sada.
Vukčević: To je bilo u tom vremenu, kada sam tako reagovao. To je slika mog integriteta, odnosno integriteta Tužilaštva. Nema tog Dikovića, niti bilo koga, koji može da bude iznad zakona.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srbija predala Kosovu deo tela iz masovne grobnice Rudnica
RSE: Da li je iko odgovarao za premeštanje tela Albanaca u tajne masovne grobnice po Srbiji?
Vukčević: Kod nas niko nije odgovarao, osim Đorđevića, a mi smo bili na putu da to otkrijemo.
RSE: Sve zajedno kada pogledate, danas su ratni zločinci heroji u Srbiji. Nije mnogo različito ni u drugim državama EX YU. Retko ko je u zatvoru, ako izuzmemo one koje je Hag osudio, a osuđeni se već polako vraćaju i bivaju dočekivani kao heroji. Kako se Vi osećate?
Vukčević: Teško mi je da Vam sada kažem kako se osećam. U svakom slučaju se ne osećam srećnim. Pri tom i nijedan pripadnik Srpske dobrovoljačke garde nije procesiran. I na tome smo dosta radili, ali ne verujem da će da se nastavi.
RSE: Govorili ste o tome da Vam država nije pružila uslove da odradite posao kako treba ali Vam je pomagao civilni sektor, posebno Fond za humanitarno pravo.
Vukčević: Imali smo i to jaku podršku. Ja ne mogu da osporim ulogu Nataše Kandić, ona je zaista tu dosta doprinela. Meni spočitavaju sada da sam joj prepustio rukovođenje, što, naravno, nije tačno. Sa Natašom je u jednom trenutku došlo do nesporazuma zato što ona ne shvata suštinu šta je to dokaz.
RSE: Ali, dosta materijala ste od njih dobili.
Vukčević: Kako da ne. Bilo bi nečasno kad to ne bih priznao.