Ellis: Neophodna kolektivna akcija samoodbrane u Ukrajini

Izvršni direktor Međunarodne advokatske komore (International Bar Association) Mark Elis (Ellis) založio se za "ideju o jednoj vrsti kolektivne akcije" koja bi zapravo predstavljala kolektivnu vojnu odbranu Ukrajine.

Elis je ocenio da bi to bio "akt samoodbrane, dozvoljen u međunarodnom pravu". "Međutim, kao što smo videli, međunarodna zajednica odlučila je da odbrani Ukrajine ne pomaže vojno. Mislim da je to greška", rekao je Elis.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) je kazao da je pitanje kolektivne odbrane Ukrajine odvojeno od NATO-a. Kako je precizirao, NATO priznaje svoje parametre i ima svoju strukturu, ali to ne sprečava druge države da se pridruže u odbrani Ukrajine.

"Čini mi se, ipak, da do toga neće doći. Međunarodna zajednica sada je fokusirana na vrlo oštre sankcije i mislim da je to prikladno. Moraćemo da sačekamo da vidimo da li će to na bilo koji način odvratiti Rusiju", kazao je Elis.

On je izrazio zabrinutost da bi rat mogao potrajati, kao i da bi se mogla očekivati potencijalna nestabilnost u drugim delovima Evrope, pre svega u blizini Ukrajine i zemljama s kojima se ona graniči.

RSE: Rusija je rano jutros (24. februar) započela napade na Ukrajinu. Koje je vaše mišljenje o tome?

Elis: Nažalost, ovo nije bilo iznenađenje. Mislim da je to u očima Rusije bilo neizbežno. Oni su sada preduzeli te akcije i to je direktno, neosporno kršenje međunarodnog prava. Napad nema osnova ni u kom slučaju.

Jedan od osnovnih principa međunarodnog prava jeste zaštita teritorijalnog integriteta i nezavisnosti države. Činjenica da je Rusija sada narušila teritorijalni integritet Ukrajine verovatno je jedno od najozbiljnijih kršenja međunarodnog prava koje postoji.

Ovo je, očigledno, veoma mračan dan za Ukrajinu, ali i veoma mračan dan za međunarodnu zajednicu.

Ukrajina u slikama prvog dana ruske invazije

RSE: Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da ne želi da okupira, već da demilitarizuje Ukrajinu. Da li mu verujete?

Elis: To je apsolutno apsurdna izjava. Ovo je direktna vojna akcija. Putin je već pokazao svoje karte u vezi sa akcijama protiv Krima, takođe i u Gruziji, kao i u prethodnim akcijama u istočnom delu Ukrajine.

Ovo nije ništa drugo do okupacija. To nije miran događaj, to svi znaju i svi vide. Sada moramo da utvrdimo kako da se na najbolji način suprotstavimo ovom neviđenom činu Putina i države Rusije.

RSE: Evropska unija je objavila da planira "najjači, najoštriji paket" sankcija koji je ikad razmatrala, međutim, vi kažete da sumnjate u ishod. Šta po vama može zaustaviti Putina?

Elis: Mislim da je ovo jedna nesrećna situacija. Najveće odvraćanje, kao što sam rekao, bilo bi da je predsedniku Putinu rečeno da će doći do kolektivne vojne akcije samoodbrane.

To se još uvek može dogoditi. Ako situacija nastavi da se pogoršava i vidite hiljade civila, ranjenih i ubijenih, ako vidite masovna kršenja humanitarnog prava, kako Rusija ulazi u Ukrajinu, još uvek bismo mogli doći u poziciju u kojoj međunarodna zajednice kaže “dosta je bilo, mi ćemo se sada vojno angažovati” i Rusija je kreirala taj scenario.

To je tužno, ali možda je jedini način da se suprotstavite ovim agresivnim akcijama Rusije. Sankcije će možda uspeti, moraćemo da sačekamo i vidimo, ali da bi funkcionisale, te sankcije moraju da budu na najvišem nivou. Opet, ja sumnjam u to.

RSE: Kako komentarišete to što se još jedan rat događa sada, u 21. veku?

Elis: To je dobro pitanje, jer vam se obraćam iz zemlje i regiona koji su doživeli sopstvenu krizu. Prvi put, u bivšoj Jugoslaviji, da je Evropa doživela i videla ovakvu vrstu sukoba, a mislili smo da će biti i poslednji. Bilo je zapanjujuće da se to dešavalo, u to vreme, u bivšoj Jugoslaviji.

Sada to ponovo gledamo i postavlja se pitanje da li je međunarodna struktura koja je stvorena nakon Drugog svetskog rata još uvek pogodna za svoju svrhu. Jer, gledati kako se ovo odvija danas, gde imate u Evropi invaziju iz susedne zemlje, meni je to sasvim zapanjujuće.

Dakle, mislim da se ovde nameće pitanje o stabilnosti Evrope, bez obzira da li je međunarodno pravo više relevantno u očima zemalja poput Rusije.

A ako nije, onda idemo u nepoznato i vraćamo se u vreme u kojem nema pravne osnove i zemlje jednostavno same donose odluke. Postupci poput ruskih danas jesu ono što ćemo gledati i to je veoma zastrašujuće.

Odgovornost za zločine

RSE: S obzirom na vojni balans između dve zemlje, kakav rat očekujete?

Elis: Vojna prednost Rusije je ogromna. Da se vratim na moju poentu, bilo bi bolje da smo imali neku vrstu kolektivne samoodbrane, jer ne mislim da Ukrajina može vojno da se odupre ruskoj vojsci. Kada pogledate brojke, gotovo je nemoguće predvideti da će se tako nešto desiti.

Dakle, ne bih očekivao ništa osim uspešne vojne akcije Rusije. Ali, nažalost, to znači mnogo, mnogo žrtava, posebno za civile, posebno u Ukrajini. Ovo je zaista prelomni trenutak u današnjem vremenu. Tako da je prilično neobično.

Ono što sada treba da se uradi jeste fokusiranje na akcije Rusije, sada kada je već izvršila invaziju. Jer sada gledate kako će se ovaj sukob odigrati i kako računate na akcije Rusije, sada kada su napale Ukrajinu unutar samog sukoba.

Ovde mislim da međunarodna zajednica mora da bude veoma snažna kada kaže da će oni koji počine zločine, sada kada je došlo do invazije, po univerzalnoj jurisdikciji biti izvedeni pred lice pravde. Mislim da je to važna poruka koju bi trebalo poslati Rusiji.

Zato što će biti kršenja međunarodnog humanitarnog prava i biće značajnih žrtava među civilima.

U srcu međunarodnog humanitarnog prava jeste da se osigura da su civili zaštićeni i da pojedinci koji počine zločine moraju biti izvedeni pred lice pravde.

'Nemamo više gdje da živimo': Domovi uništeni granatiranjem na istoku Ukrajine

RSE: Može li i na koji način Putin odgovarati za ono što u ovom trenutku čini?

Elis: Međunarodni krivični sud neće biti toliko relevantan jer Rusija nije potpisnica Rimskog statuta, ali Ukrajina jeste prošla kroz proces prihvatanja jurisdikcije MKS.

To je način da, barem iz perspektive međunarodnih krivičnih sudova, može da se sagleda potencijalno preduzimanje radnji protiv pojedinaca koji su počinili zločine na teritoriji Ukrajine.

Dakle, to je jedan pristup koji će se dogoditi. Drugi se odnosi na univerzalnu jurisdikciju koja omogućuje da pojedinci, uključujući tu i Putina, nemaju gde da izađu van Rusije, jer ako to učine, biće uhapšeni na osnovu univerzalne jurisdikcije.

Posledice po Zapadni Balkan

RSE: Nacionalizam, političke i društvene tenzije koje delimično podržava Rusija, čine da je Zapadni Balkan stalno u stanju napetosti. Kako će po vama ovaj rat uticati na Zapadni Balkan?

Elis: Ovo jeste velika briga. Uspon nacionalizma, koji smo videli u Rusiji, ali i na Balkanu, u Srbiji, drugde u regionu, stvarno me brine. Ono što nacionalizam radi, on potpuno ignoriše stvarnost i jednostavno kreira svoj sopstveni narativ. I to je ono što Putin radi - stvara narativ, sugerirajući da on vrši invaziju jer pokušava da zaustavi genocid nad Rusima koji žive u Ukrajini. To je apsolutno apsurdno.

Ali to su tipovi nacionalističkih osećanja koja se ogledaju i u drugim delovima sveta, uključujući Balkan. Dakle, mislim da je to zabrinjavajuće i mislim da postoji mogućnost da ono što se dešava između Rusije i Ukrajine svakako može biti katalizator drugim nacionalistima, posebno na Balkanu, da kažu: 'Vreme je da i mi preduzmemo akcije', tako da jesam zabrinut.

Videli smo porast nacionalizma na Balkanu, videli smo pokušaj prekrajanja istorije na Balkanu, pokušaj da se ignoriše ono što se desilo u Bosni, na Kosovu, vidimo da se to i sada dešava velikom brzinom.

Dakle, taj scenario se već ostvaruje, nije mu bio potreban ruski nacionalistički pokret u Ukrajini da promeni ono što se dešava na Balkanu.

Pročitajte i ovo:

Međutim, mislim da ono što se dešava s porastom nacionalizma jeste da će Rusija imati uticaja i ubrzaće ista ona osećanja koja smo videli da se sada ponovo pojavljuju na Balkanu.

Užasna je situacija u kojoj se nalazimo. Ljudi u međunarodnoj zajednici morali bi da shvate da smo jutros (četvrtak, 24. februar) prešli granicu i da smo u nepoznatim vodama.

Međunarodnoj zajednici će biti potrebna velika snaga i rešenost da podrži vladavinu prava i zaštiti integritet zemalja poput Ukrajine.

* Intervju preveo i priredio Danijel Apro