Bratislav Živković, je u "stanju pripravnosti", od oktobra prošle godine u vreme kada je Rusija počela da raspoređuje svoje snage duž granice sa Ukrajinom.
Na svom Facebook nalogu, koji prati oko 3.200 ljudi, takvu poruku je tada ostavio da bi se uskoro među komentarima našao i ovaj "Javi kada se kreće".
Živković je 2018. bio obuhvaćen istragom u Srbiji zbog osnova sumnje da je organizovao učešće drugih osoba na stranom ratištu. Uhapšen je u avgustu 2018, da bi tužilaštvo u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega. Tako da zbog učešća na stranim ratištima, što je u Srbiji krivično delo, nikada nije odgovarao.
Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao je sa njim dan uoči početka ruske intervencije na tlu nezavisne Ukrajine. Prema njegovim rečima, mnogi državljani Srbije koji su 2014. i 2015. godine otišli u Donjeck i Luganjsk da se bore, i trenutno su na licu mesta.
"Mnogi Srbi su se tamo već oženili, imaju svoju decu i porodice", kaže Živković.
U Srbiji, odakle je Živković, zvaničnici nisu osudili poteze Rusije, čime je ta zemlja postala jedina takva u Evropi.
Živković, koji je javnosti poznat od 2014, kada se dobrovoljno borio na strani separatista, nema dileme.
"Uopšte ne sumnjam da će i dobrovoljci iz Srbije normalno da dođu, iz Republike Srpske (bh. entitet), Crne Gore, iz Severne Makedonije da se priključe borbi protiv agresije ukrajinske armije", kaže Živković.
To se, prema njegovim saznanjima, još nije desilo.
Kakvi su zvanični podaci o odlascima u Ukrajinu?
Iz Srbije je, prema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz decembra 2018, više od 300 građana otišlo da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života.
Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi u Srbiji je krivično delo od početka primene izmena Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora.
Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji je doneto 32 osuđujuće presude. Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. februara priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast.
Obe regije graniče se sa Rusijom i od 2014. godine su pod kontrolom boraca koje podržava Rusija. Ovo rusko priznanje izazvalo je oštre reakcije i sankcije zapadnih zemalja.
Situacija drugačija u odnosu na 2014. i 2015. godinu
Aleksandar Radić, urednik Balkanske bezbednosne mreže i vojni analitičar iz Srbije, ocenjuje da je za očekivati da pojedinci iz Srbije ponovo odu na front u Ukrajinu.
"Imamo mi snažnu rusofiliju u srpskom narodu, ima tu onda ljudi koji potaknuti kombinacijom svoje emocije i avanturizma odluče da krenu negde", kaže Radić.
Međutim, ukazuje da je situacija sa dobrovoljcima sada drugačija u odnosu na onu 2014. i 2015. godine.
"Sad, kad je i formalno ruska vojska prisutna tamo, eventualni ratni scenario podrazumeva angažovanje ruskih regularnih vojnih snaga i u tom kontekstu mislim da se potencijalna uloga pridošlica sa strane marginalizuje, može čak i u usko stručnom pogledu da Rusima predstavlja smetnju", pojašnjava Radić.
Dodaje da to može predstavljati smetnju i u političkom smislu.
"Bilo kojoj zemlji iz koje dođu ti borci to može da predstavlja političko opterećenje".
Poruke iz Donbasa na društvenim mrežama
Dešavanja u Donbasu na društvenim mrežama aktivno komentariše još jedan srpski dobrovoljac, Dejan Berić.
Berić je srpski državljanin, koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista u Donjecku, a učesnik je i ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
"Rat je počeo", naveo je Berić u videu, koji je 21. februara objavio na svom Jutjub kanalu.
On u videu ne navodi eksplicitno da se nalazi u Donjecku, ali izražava spremnost za borbu.
"U principu, mi smo spremni ne samo da se branimo, nego i da krenemo napred ako treba", kaže Berić.
Takođe, na svom nalogu na ruskoj društvenoj mreži Telegram Berić proteklih dana aktivno objavljuje snimke za koje navodi da su sa prve linije fronta, čiju autentičnost RSE nije mogao da potvrdi.
Berić uz video snimke daje svoja tumačenja dešavanja na istoku Ukrajine.
U Srbiji se protiv Berića pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi.
Kako se navodi u pisanom odgovoru tog tužilaštva za RSE, Berić se tereti zbog učestvovanja u ratu u stranoj državi, ali on nije dostupan nadležnim organima u Srbiji.
O profilu boraca
Šta državljane Srbije motiviše da idu na ratište u Ukrajinu i o kakvom je profilu ljudi reč, za RSE objašnjava Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS).
"Jedan motiv je da idete patriotski iz tog nekog ličnog ubeđenja, ljubavi prema toj zemlji i tom narodu i smatrate svojom moralnom obavezom da se pridružite u odbrani njihovih interesa i nekakvih nacionalnih ciljeva. A drugi motiv može da bude da ste 'pas rata' i da idete da ratujete po svetu za novac."
Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose, koje su zvaničnici dveju zemalja često nazivali "bratskim". Ruske zastave i zahvalnost narodu Rusije česte su poruke javnih dešavanja u Srbiji.
Prema istraživanju beogradske organizacije Institut za evropske poslove, objavljenom 2021, odnos Srbije i Rusije najvišom ocenom ocenilo je oko 36 odsto anketiranih. Najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije.
U prijateljstvo sa Rusijom, pokazalo je istraživanje, najviše veruju mladi do 30 godina i stariji od 60.
Novica Antić kaže da je među onima koji su ratovali Ukrajini malo veterana iz ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
Veći korpus, pojašnjava on, čine mlađe osobe, koje nisu učestvovale u ratovima devedesetih.
"Očigledno se radi o licima koja su još u nekoj adolescentskoj dobi, verovatno pod uticajem određenog vaspitanja ili možda propagande kojoj su bili izloženi, nekog fundamentalizma, došli u poziciju da imaju neke svoje ideale, ideologiju zbog koje se javljaju da učestvuju u takvim operacijama u svetu", kaže Antić.
Pozivi za regrutaciju iz Donbasa
Savez dobrovoljaca Donbasa je 18. februara je na ruskoj društvenoj mreži Telegram objavio poziv dobrovoljcima da se jave kako bi se formirao rezervni odred u Donbasu.
Ta organizacija objedinjuje ruske i dobrovoljce iz Srbije i drugih država.
Istog dana, separatistički lideri u Luganjsku i Donjecku izdali su naredbu o opštoj mobilizaciji muškaraca od 18 do 45 godina i zabranili muškarcima tih godina da napuštaju teritorije.
Predstavnici Saveza dobrovoljaca Donbasa boravili su u Srbiji u novembru 2015. u jeku borbi na istoku Ukrajine. U Beogradu su tada organizovali konferenciju za medije, na kojoj su, kako je saopšteno predstavili svoju organizaciju.
Na konferenciji su se obraćali lideri proruskih separatističkih snaga iz Donjecka i Luganjska.
Kako su naveli na konferenciji, u Beograd su došli i da bi "sklopili ugovore sa bratskim organizacijama iz Srbije i (Republike) Srpske".
Ta organizacija nije odgovorila na upit RSE da li su se na najnoviji poziv odazvali i dobrovoljci iz Srbije i država Zapadnog Balkana.
Veze srpskih desničara sa separatistima u Ukrajini
Desno orijentisane organizacije u Srbiji neskriveno podržavaju proruske separatiste na istoku Ukrajine.
Predstavnici Srpske lige i Srpski narodni pokret 1389 (SNP 1389) su Beogradu i Novom Sadu 2016. i 2017. oslikali murale posvećene stradalim borcima proruskih snaga u Donjecku.
Prvo je u novembru 2016. na Novom Beogradu nastao mural posvećen komandantu proruskih snaga u Donjecku Arsenu Pavlovu, poznatom kao Motorola, koji je stradao na istoku Ukrajinu u oktobru te godine.
U novosadskom naselju Detelinara iste organizacije su oslikale mural komandantu donjecke vojske Mihailu Tolstihu Giviju, takođe stradalom u borbama u Ukrajini.
Tada je predsednik Srpske lige bio Aleksandar Đurđev, danas poslanik u Skupštini Vojvodine sa liste vladajuće Srpske napredne stranke, dok je desničarski pokret SNP 1389 tada predvodio Miša Vacić, danas predsednik političke stranke Srpska desnica.
Đurđev je u februaru 2017. po oslikavanju murala komandantu proruskih snaga u Donjecku izjavio da su se Srpska liga i SNP 1389 na taj čin odlučili "u znak solidarnosti sa ruskim narodom u Donjecku koji trpi veliku nepravdu i trpi teror ukrajinskih nacista".
Pet godina kasnije, Đurđev i dalje ima iste stavove.
U objavi na Instagramu od 22. februara, dan nakon što je Rusija priznala nezavisnost Donjecka i Luganjska, Đurđev je postavio fotografiju sa, kako je naveo, "ministarkom spoljnih poslova Donjecke Narodne Republike" Natalijom Nikonorovom.
RSE nije mogao da potvrdi kada je fotografija nastala.
Đurđev je u telefonskom razgovoru odbio da da izjavu za RSE.
Pojedini mediji u Srbiji su izvestili da 28. oktobra u Beograd u zvaničnu posetu dolazi prvi obaveštajac Kremlja i blizak saradnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev.
Prema tim navodima, koji su dospeli i u međunarodne medije, na agendi će biti tvrdnje da iz Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova "plaćenici" odlaze da se bore u Ukrajinu protiv ruske strane.
To je u javnost plasirao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Zvaničnici Albanije, Kosova i Bosne i Hercegovine odbacili su navode Lavrova kao neistinite. Sastanak Vučića i Patruševa nije zvanično potvrđen.
Na istoku Ukrajine konflikt traje od 2014. godine, a u borbama državne vojske Ukrajine i proruskih separatista život je do danas izgubilo najmanje 14.000 ljudi.
Ukrajinska kriza i Zapadni Balkan
Zvaničnici država Zapadnog Balkana nisu jedinstveni u svom stavu prema krizi.
Beograd se zalaže za diplomatsko rešavanje krize između Rusije i Ukrajine. Međutim, Srbija i Rusija održavaju bliske bilateralne odnose na najvišem nivou.
"Srbija je uvek podržavala integritet Ukrajine i tu nije bilo promena", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 22. februara za televiziju Pink tokom posete Kneževini Monako.
Međutim, rekao je i da će rusko priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine osuditi kada predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na televiziji osudi NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.
Vučić je tako reagovao na izjavu ambasadora Ukrajine u Srbiji Oleksandra Aleksandroviča za televiziju N1 istog dana da Ukrajina i ukrajinski narod očekuju da Srbija osudi potez Rusije o priznavanju nezavisnosti Donjecka i Luganska na istoku Ukrajine.
Članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine odvojeno su reagovali na događanja u Ukrajini.
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BIH), Željko Komšić, najoštrije je osudio rusko priznanje separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine.
Prema Komšiću, radi se o "napadu Rusije na teritoriju Ukrajine".
Sličnog stava je i njegov kolega iz Predsedništva BiH, Šefik Džaferović.
"Bosna i Hercegovina poštuje i podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Osuđujem odluku Ruske Federacije da prizna dve ukrajinske regije kao države, čime je izvršena flagrantna povreda međunarodnog prava", istakao je Džaferović putem društvenih mreža.
Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske (jednog od dva bh. entiteta) nije osudio ruske aktivnosti, ali je poručio da sa zabrinutošću prati dešavanja na istoku Ukrajine, kao i da se nada smanjenju tenzija i povratku dijalogu.
"Nedvosmisleno svjedočimo novim geopolitičkim realnostima koje raslojavaju ne samo političku i bezbjednosnu strukturu, već neminovno donose zaoštravanje i dodatne pritiske u bilateralnim i multilateralnim odnosima", rekao je Dodik za agenciju SRNA.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović osudio je rusko priznanje separatističkih oblasti u Ukrajini.
"Osuđujemo sve akte o priznanju oblasti Donjecka i Luganjska kao nezavisnih entiteta, kojima se krši međunarodno pravo i međunarodni poredak zasnovan na pravu", naveo je Đukanović na Tviteru.
Podršku Ukrajini ranije su uputili Kosovo i Severna Makedonija, koja je inače članica NATO-a.
