"Studenti imaju pravo da zahtevaju da univerzitet odražava principe akademskog integriteta na svim svojim nivoima", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) američka teoretičarka Džudit Batler (Judith Butler), komentarišući situaciju na Univerzitetu u Beogradu, čiji je počasni doktorat dobila u sredu, 9. oktobra.
Renomirana filozofkinja i profesorica Univerziteta Berkli u Kaliforniji (SAD) govorila je o ulozi univerziteta danas u svetu, odnosu prema kritičkoj misli i uzletu autoritarnih režima, ali i o značaju titule počasnog doktora Beogradskog univerziteta koja joj je dodeljena za doprinos društvenoj teoriji, političkoj filozofiji i studijama roda.
Ističe da je upoznata sa dešavanjima na Univerzitetu u Beogradu i dvanaestodnevnom blokadom Rektorata od strane grupe studenata koji su zahtevali da se ta institucija odredi prema spornom doktoratu ministra finansija u Vladi Srbije, Siniše Malog.
"Ne želim da sudim o situaciji ovde, ali mislim da studenti moraju da veruju u integritet akademskih procesa. Kada napišu rad i predaju ga, to mora biti njihov rad, moraju citirati sve one čije su odlomke koristili. Ne možete ukrasti. Ne možete zaboraviti da navedete da je nešto citirano. Morate časno da predstavite svoj rad. Oni se ocenjuju i napreduju na osnovu akademskog profila koji ima integritet. I mi očekujemo taj integritet od fakulteta i od funkcionera. Veoma je važno da svoja dostignuća predstavljamo na istinit način i da ne ostavljamo prostor za laž, ili za izostanak akademske čestitosti", navodi američka teoretičarka.
"Ljudi greše, greše i veoma uvažavani članovi zajednice", dodaje Batler, "ali greške se moraju priznati, moramo se sa njima suočiti ispravno i direktno. Neke greške su toliko velike da zbog njih izgubite posao, neke nisu toliko strašne, ali morate naći način da se izvinite i ispravite situaciju. Ne možemo se ponašati drugačije."
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje: Džudit Batler
RSE: Na ceremoniji dodele počasnog doktorata rekli ste da to priznanje dobijate "u vremenu kada se univerziteti suočavaju sa istorijskom krizom". Šta smatrate glavnim razlogom za tu krizu, šta je glavna prepreka autonomiji univerziteta?
Batler: Mislim da je univerzitet pozvan da ponudi korisno, upotrebljivo znanje i načine razmišljanja o svetu, ili ona znanja koja ljudi smatraju potrebnim kako bi se zaposlili, ali i kako bi bili informisani ili uključeni u važne svetske promene.
Neki misle da je univerzitet nepotreban. Kažu, zašto studirati književnost, poeziju, umetnost? Ali, to su najvažnije kulturne tekovine ljudske vrste i moramo to predočiti javnosti koja, možda, nema razumevanje prema univerzitetima i njihovom radu. Zašto je važno izučavati književnost, filozofiju, umetnost, kritičku teoriju? Pretpostavljam da je moj odgovor na to pitanje – zato što otvaraju naš um, dozvoljavaju nam da tumačimo svet, da pravimo razliku između istine i laži, boljeg i lošijeg argumenta, onoga šta jeste i šta nije dokaz koji vodi do zaključka.
Džudit Batler (desno) prima počasni doktorat, Beograd
Zapravo, društvene nauke nam daju osnovne veštine koje treba da posedujemo kako bismo mogli da rasuđujemo kao građani, ne samo država, već čitavog sveta.
Pitali ste me o autonomiji univerziteta. Čini mi se, iako je univerzitet finansiran od strane države, kao što i treba da bude, da to ne znači da država može da kontroliše šta fakulteti misle, pišu, ili kako podučavaju.
Ono što fakulteti pišu, objavljuju i čemu uče studente je njihova akademska sloboda. Na toj slobodi su zasnovani i poseduju stručnost da sami odluče kako treba da izgledaju njihova predavanja, njihovi radovi. Uvek izaziva zabrinutost kada se država umeša, kako bi pokušala da kontroliše ono čemu fakulteti uče i kako obrazuju. Univerzitet je mesto gde su nam potrebne nove ideje, ne treba da se plašimo novih ideja.
Pročitajte i ovo: Rektorka Ivanka Popović: Uskoro istina o doktoratu Siniše MalogRSE: Takođe ste govorili i o "redefinisanju zidova univerziteta" i njihovom otvaranju ka javnosti. Mislite li da je akademska zajednica tiha, da se njihov glas ne čuje dovoljno? Ukoliko je to slučaj, da li su oni sami izabrali da se drže po strani, ili se suočavaju sa političkim pritiskom i političarima koji ih nadjačaju u medijima?
Batler: Zavisi o kom delu sveta pričamo. U nekim zemljama, recimo u Indiji ili Kini, akademska zajednica ne može otvoreno da govori o politici a da zbog toga ne istrpi vrlo ozbiljne posledice, kazne, čak i zatvorske. Vrlo često cenzura, otvorena cenzura, ali i njene prikrivene forme, mogu sprečiti profesore da javno istupe.
Pročitajte i ovo: Dok naučnici odlaze, ministri stiču lažne doktorateRSE: Da li vas brine uspon autoritarnih tendencija u svetu, uključujući i Evropu?
Batler: Naravno. Nije to slučaj samo sa Evropom, to se dešava u mnogim delovima sveta, dešava se i u Sjedinjenim Državama. Ovo je vreme u kojem moramo da razmišljamo o demokratskoj kulturi. Šta znači živeti u demokratskom društvu, šta znači borba za demokratiju. Ne možemo samo da podrazumevamo da živimo u demokratiji. Moramo se boriti za nju. To znači očuvanje slobode izražavanja, slobode kretanja, prihvatanje heterogenosti populacije. To podrazumeva jednaka prava za sve ljude, bez obzira na pol, okolnosti, rasu.
Pročitajte i ovo: Akter koruptivnih afera u borbi protiv korupcijeRSE: Šta je slično, šta povezuje današnje režime koji imaju elemente autoritarnosti, na primer, od Mađarske do Brazila?
Batler: Ne znam šta je slično, osim što se čini da postoji prezir prema društvenim pokretima koji žele ojačati manjine. Čini se da postoji prezir prema socijalizmu, idejama ekonomske pravde i jednakosti. Mislim da je izražen maskulinizam i autoritet izražen u muškoj formi koji ne haje za zakon. Oni žele da donose zakone, da odlučuju, ali ne i da podležu tim zakonima.
Pročitajte i ovo: Orbanizacija EvropeRSE: "Osećam da je bol ovog sveta kao strani jezik", stih je brazilske pesnikinje Sesilije Meireles (Cecília Meireles) koji ste citirali na dodeli počasnog doktorata. U današnjem društvu, da li smo postali imuni na patnju drugih? Pominjali ste porast militarizma, migrantsku krizu.
Batler: Što se tiče odnosa prema drugima, mislim da je teško razumeti tuđi jezik, drugačiji način života. Teško je razumeti drugu religiju. To zahteva strpljenje, učenje i znanje da bi se zapravo razumelo zašto ljudi veruju u ono u šta veruju, ili kako izgleda svet u njihovim umovima.
U početku, kada se susretnete sa stranim jezikom, vi se osećate dezorijentisano, to zvuči kao buka, možda se čak osećate i kao uljez u tom svetu. Ali kad naučimo taj strani jezik, mi na svet gledamo iz drugačije perspektive. I mislim da tako postajemo sposobniji da prihvatimo raznolikost kultura u ovom svetu.
RSE: Bili ste, delom, uključeni u kampanju #MeToo (kampanja u kojoj su poznate ličnosti objavljivale navode o seksualnom uznemiravanju, a koja je kasnije postala globalni pokret protiv diskriminacije žena). Koliko se razlikuje borba za prava žena na zapadu koji se smatra demokratskim i razvijenim, u odnosu na tradicionalne države. Koliko se u svetu razlikuju problemi sa kojima se suočavaju žene?
Batler: Zaista mislim da žene trpe nasilje, seksualno nasilje na radnom mestu u svakoj državi. U nekim državama je lakše to prijaviti, a u nekim državama to nije slučaj. Ali, jedan aspekata #MeToo pokreta je to što ga pokreću mediji i to je vrlo specifično.
Ljudi ne traže zaštitu samo u zakonu, već u medijima. Pišu o tome, daju intervjue ili samo objave na Tviteru, kao da su društvene mreže postale novi tribunal ili novi način suđenja ljudima.
Jedno pitanje koje se može postaviti je kako se osećaju žene u trenutku kada javno istupe, kada kažu da su na radnom mestu trpele uznemiravanje, pretnje, ili čak nasilje. Od tog momenta njihovi slučajevi postaju veoma javni, a ne žele svi da budu toliko izloženi javnosti. Ne žele da budu zlostavljani, ali ne žele da budu ni medijske zvezde.
Pročitajte i ovo: Stendart: U Srbiji učinjeni iskoraci po pitanju ravnopravnosti polovaKampanja #MeToo svaku optužbu pretvara u hipervidljivu medijsku optužbu. To ne funkcioniše u svim slučajevima. Možda neki žele da se na tiši način reši njihov problem.
Ali je #MeToo kampanja imala važnu ulogu u razotkrivanju koliko je seksualno maltretiranje rasprostranjeno u svetu. U Sjedinjenim Državama taj pokret ima tendencije individualizma. I njegov naziv je #MeToo - "i ja, takođe", a ne mi, svi mi. U Latinskoj Americi je to kolektivni pokret #NiUnaMenos (prevod: "nijedna (žena) više"). Taj pokret više govori o svim ženama koje zajedno izlaze na ulice, to je kolektivni pokret. Postoje razlike, zavisi od toga o kojem delu sveta pričamo.