I posle Obraza - Obraz: Delovanje uprkos zabrani

Konferencija za novinare na kojoj je učestvovao Mladen Obradović

Iako je desničarska organizacija „Obraz“ zabranjena odlukom Ustavnog suda 2012. godine zbog širenja mržnje, iako je njen vođa osuđen na osam meseci zatvora zbog diskriminacije uoči zabranjene Parade ponosa 2009. godine, ništa se nije promenilo.

„Obraz“ i dalje deluje, što je posebno bilo vidljivo uoči ovogodišnje, takođe, zabranjene Parade ponosa, Mladen Obradović i dalje javno promoviše svoje stavove na pres konferencijama. Organizacioni odbor ovogidišnje Parade ponosa zatražio je da državni organi reaguju. Ima li za to osnova?

Organizacioni odbor Parade ponosa zatražio je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Republičkog javnog tužilaštva da zabrane vođi pokreta "Obraz" Mladenu Obradoviću učešće na konferenciji za novinare pod naslovom“ Ko i zašto promoviše pedofiliju i homoseksualizam u novim školskim udžbenicima“. Podsećamo, nakon zabrane "Obraza" zbog protivustavnog širenja mržnje, Mladen Obradović i drugi „obrazovci“ su formirali novu organizaciju pod nazivom „Srbski obraz“.

Mladen Obradović na konferenciji za novinare


„Formalno to jeste nova organizacija, međutim, članovi te organizacije, lider te organizacije i ono što oni zastupaju je potpuno isto. Zbog toga mislim da je obaveza prema odluci Ustavnog suda da se državni organi prema njoj tako odnose i da se ova organizacija potpuno zabrani“, smatra član Organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić.

Pitali smo Obradovića kakva je razlika između zabranjene i nove organizacije:

„Mi smo iskoristili zakonom dozvoljene mogućnosti, osnovali smo novu organizaciju koja se zove Srbski obraz i nastavićemo da se borimo za duhovnu i državotvornu obnovu srpstva na temelju svetosavlja. Ako oni misle da treba i dalje da nas zabranjuju, neka samo izvole. Ne mogu oni toliko puta da nas zabrane, koliko mi možemo da delujemo i da istrajemo u onome šta činimo. Sa nama je Bog!“

Ismevanje ustavnog poretka

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) smatra da ima prostora za reakciju države:

Milan Antonijević, foto: Medija centar Vojvodine


„Ako je ovakvim manevrima moguće onemogućiti državu da pojedine organizacije zabrani, to jeste alarm i mora država napraviti ozbiljnu strategiju. Ja poziviam i na jedno javno slušanje u parlamentu koje bi se bavilo organizacijama koje pormovišu nasilje, zabranjenim organizacijama, da se vidi kako da se izađe iz ove krize ustavnosti, da se spreči promovisanje mržnje i svega onoga što šteti interesima Srbije.“

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“ Bogoljub Milosavljević objašnjava da se odluka Ustavnog suda o zabrani Obraza ne odnosi i na slične novoosnovane ogranizacije, iako je godinu dana ranije, 2011. godine prilikom zabrane Nacionalnog stroja, takvu mogućnost Sud predvideo.

„Tada je Ustavni sud još nešto bitno rekao, a to je da se zabranjuje upis u odgovarajući registar udruženja, odnosno političke stranke sa programskim ciljevima ili nazivom organizacije Nacionalni stroj. Kod Obraza Ustavni sud to u svojoj odluci nije rekao, tako da se ne može smatrati da je i ova preimenovana organizacija zabranjena. To je na neki način propust, mogao je Ustavni sud da uvede i tu odredbu, kako bi izbegao da možda još jednom odlučuje o istom pitanju“, kaže Milosavljević ali i dodaje da su nadležni mogli doneti odluku da ne dozovle registraciju Srbskog obraza.

Ovogodišnja zabrana Parade ponosa zbog, kako je vlast obrazložila bezbedonosnih razloga, pokazala je svu frustriranost srpskog društva i na žalost, nemoć ili nedostatak volje države da nešto promeni. U pravu su oni koji kažu da se netrpeljivost prema drugačijem, netolerantnost prema manjinama, neosetljivost na ugrožavanje prava pojedinaca i grupa, da se atmosfera u društvu ne menja isključivo ili pretežno policijskim akcijama i zabranama. U državi u kojoj sa vrha vlasti stižu homofobične poruke, u kojoj oni koji treba da predvode proces emancipacije šalju dvosmislene poruke, u kojoj se ne zna šta je dozvoljeno a šta društveno neprihvatljivo, u kome je briga za ostvarivanje ljudskih prava ostavljena često stigmatizovanom nevladinom sektoru, teško da se može efikasno zaštititi oni koji su ugoženi. Teško i da se može sačuvati ugled institucija, kakav je na primer Ustavni sud koji bi morao biti neprikosnoven. Milan Antonijević nema dileme kakve su poruke poslate poslednjih dana:

„Ovo jeste ismevanje i ustavnog poretka ove zemlje i Ustavnog suda kao i svih onih koji bi trebalo da sprovode odluke Ustavnog suda, a to su državni organi.“