Visoki komesar Evropske unije za proširenje, Johanes Han, poručuje da Turska neće imati povlašćeniji tretman za liberalizaciju viznog režima u odnosu na Ukrajinu, Gruziju i Kosovo.
U eskluzivnom intervjuu koji je dao za RSE, Han je odbacio tvrdnje da će Turska brže i lakše doći do viza u odnosu na pomenute tri zemlje.
Liberalizacija viznog režima za Tursku bila bi deo kompenzacije za to što je zvanična Ankara prihvatila da pomogne u smanjivanju priliva migranata i izbeglica u Evropu.
"Mi, kako bih rekao, sve tretiramo jednako. To znači da imamo isti pristup i prema Ukrajini, i prema Gruziji i prema Kosovu. Isto važi i za Tursku", precizirao je Han.
On je, međutim, dodao da vizna liberalizacija zavisi od toga koliko brzo će "partnerske zemlje", kako ih je nazvao, "krenuti napred i ispuniti postavljene zahteve".
"U tom smislu nema popuštanja. Turska, dakle, ništa neće dobiti 'jeftinije' od ostalih, zato što se određeni standardi moraju poštovati", konstatovao je Han.
Johanes Han je ovo izjavio dan pre nego što bi, kako se očekuje, Evropska Komisija trebalo da objavi da je Turska ispunila većinu kriterijuma za dobijanje bezviznog režima sa Evropskom unijom, uprkos tome što nije ispunila sve zahteve EU.
EK preporučila viznu liberalizaciju za Kosovo i Tursku
EK preporučila viznu liberalizaciju za Kosovo i Tursku
Evropska komisija je zvanično preporučila da Kosovo i Turska dobiju viznu liberalizaciju za područje “Šengen zone”.
Evropski komesar za pitanja migracije i unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos izjavio je za RSE da je Kosovo ispunilo sve kriterijume iz Vodiča za liberalizaciju viza, te izrazio nadu da će Evropski parlament i Savet Evropske unije usvojiti predlog komisije za ukidanje viznog režima Kosovu.
"Ovo je rezultat velikog rada i uspešnih napora kosovskih vlasti u postizanju teških i sveobuhvatnih reformi u oblasti pravosuđa i unutrašnjih pitanja, uključujući i vladavinu reda i zakona. Trebamo čestitati Kosovu na ovom napretku“, kazao je on.
On je naveo da Evropska komisija u današnjem Izveštaju o napretku potvrđuje da je Kosovo ispunilo sve zahteve za liberalizaciju viza, uzimajući u obzir da do usvajanja ovog predloga u Evropskom parlamentu i Savetu Kosovo treba da ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i da ojača borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Bezvizni režim takođe je uslovljen i za Tursku, a on je dio sporazuma koji su postigli zvanični Brisel i Ankara, u okviru kojeg je Turska pristala da primi natrag migrante koji su prešli Egejsko more i dospjeli u Grčku.
Naime, Brisel je u martu uputio kontroverzni dogovor sa Ankarom, nakon što je Turska obećala da će pojačati napore da spreči migrante koji su došli u Tursku da nastave put ka EU i da će primiti migrante koji su preko Egejskog mora prešli u Grčku.
U zamenu za to, Turska bi trebalo od EU da dobije finansijsku nadoknadu i mogućnost da turski državljani uživaju liberalizovani vizni režim od kraja juna.
Ovakav potez stavio je Ukrajinu i Gruziju u poziciju da gledaju kako ih Turska praktično "preskače" u redu za dobijanje viznih povlastica.
U Evropskoj komisiji je u decembru 2015. rečeno da su Ukrajina i Gruzija ispunile sve uslove kako bi osigurale bezvizno putovanje. To znači da su načinile korak napred u borbi sa korupcijom i da su obe zemlje dobile pozitivne preporuke tokom proleća ove godine. U tom trenutku Turska i Kosovo su po pitanju ispunjavanja uslova bile daleko u odnosu na ove dve bivše sovjetske države, baš kao i po pitanju bez viznog putovanja kroz Evropsku uniju.
Iako su, dakle, Tbilisi i Kijev dobili pozitivne proporuke u martu i aprilu, sada se čini da će Turska do ovog cilja stići brže od njih. Kosovo bi u međuvremenu trebalo da dobije pozitivnu preporuku 4. maja.
Han kaže da se nada da će građani Gruzije, Ukrajine i Kosova moći da putuju kroz EU tokom 2016. godine zato što su, kako je rekao, uradili svoj deo posla.
"Naravno, na kraju uvek ostaje politička procena, ali u ovim uslovima da tako kažem, u pogledu standarda, oni su uradili ono što je neophodno", rekao je Han.
Sada je na Savetu Evrope i Evropskom parlamentu da odobre bezvizni režim za sve četiri zemlje.
Verujem, rekao je Han, da bi zajednički tretman trebalo da važi makar za tri od ovih zemalja, a možda i za Tursku.Na pitanje da li bi, zbog promene raspoloženja i stavova među zemljama članicama, proces proširenja mogao biti odložen do kraja naredne decenije, Han je rekao da trenutna izbeglička kriza utiče i na zemlje koje su članice Unije, ali i na one koje bi joj pristupile.
"Niko ne veruje da će biti proširenja u naredne dve ili tri godine, zato što zemlje kandidati nisu, da tako kažem, dovoljno zrele za proširenje. Ali trenutna izbeglička kriza je, rekao bih, otkrila i neke kulturološke razlike koje još postoje među zemljama Evropske unije, i to je nešto što čime se moramo pozabaviti", precizirao je Han.
Han je još dodao da je Evropa izgrađena na solidarnosti, a to znači da bi zemlje trebalo da sarađuju, a ne da se međusobno isključuju: "To znači da u budućnosti, nadam se, nema granica ali to isto tako znači posvećenost svih zajedničkom doprinosu po pitanju solidarnosti. Mislim da je to veoma važno, i ako to povratimo, onda možemo napraviti sledeći korak a to je daljnje proširenje", objasnio je visoki komesar uz zaključak da je "sada važno posvetiti se trenutnim problemima sa kojima se suočavamo, a oni su dovoljno veliki."