"Ukrupnjavanje građanskih pokreta u Srbiji i njihovo uvezivanje u Građaski front predstavlja logički sled događaja, s obzirom na to da nezadovoljstvo građana raste", kaže Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju u Nišu.
"Političke partije već dugi niz godina pogrešno građanima prikazuju politiku kao nešto što je u interesu partija zakamuflirano pod javnim interesom. Svi ovi građanski pokreti su nastali vezano za određene lokalne probleme koji su u suštini prava politika i zato su opstali", tvrdi Dašić i zaključuje da Građanski front vidi kao "respektabilnu snagu na novom političkom miljeu Srbije".
Pročitajte i ovo: Građanskim organizovanjem protiv stranakaGrađanski front formiralo je dvanaest lokalnih organizacija i pokreta, ne političkih partija, na skupu održanom u Beogradu 17. aprila, kada su potpisali zajedničku platformu zamišljenu kao prvi korak udruživanja, posle čega će "zajednički definisati statut i programske principe".
Okupljanje oko istih vrednosti
Građanski front su inicirali Pokret slobodnih stanara iz Niša, Lokalni front iz Kraljeva i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd.
"Prilikom pristupanja pokreti potpisuju povelju koja opisuje način njihovog delovanja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radomir Lazović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.
Ova Inicijativa osnovana je 2015. godine, inicirana događajima u glavnom gradu Srbije vezanim za izgradnju novog naselja "Beograd na vodi". Reč je o projektu koji realizuje kompanija "Igl hils" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je i vlasnik 68 odsto "Beograda na vodi", a Vlada Srbije sa 32 procenta. Projekt je od starta praćen nizom kontroverzi, ali radovi ni jednog trenutka nisu dovedeni u pitanje.
Nisu ga uzdrmali ni protesti održavani tokom 2016. i 2017. godine u organizaciji "Ne da(vi)mo Beograd", a nakon bespravnog rušenja objekata u Savamali za potrebe projekta "Beograd na vodi".
Vaš browser nepodržava HTML5
Godišnjica Savamale: Spomenici čelnicima Beograda
Ova Inicijativa je 2018. godine učestvovala i na beogradskim izborima, ali sa osvojenih 3,44 odsto glasova nisu prešli izborni cenzus za ulazak u gradski parlament.
"Mislimo da je okupljanje oko ideja solidarnosti, jednakosti i socijalne sigurnosti, tolerancije za sve naše građane, nešto na čemu bi trebalo graditi jednu takvu nacionalnu organizaciju", reči su Lazovića povodom odluke da se "Ne da(vi)mo Beograd" priključi Građanskom frontu.
On dodaje da treba imati na umu "da se u ovom trenutku radi o asocijaciji različitih organizacija koje će u narednom periodu graditi mrežu za podršku i solidarnost ovih grupa".
Uvećavanje moći građanskih pokreta
Pokreti vide dodatnu snagu u uvezivanju, rekao je za RSE izjavio Đokica Jovanović iz Pokreta slobodnih stanara iz Niša, najvećeg grada jugoistočne Srbije. On veruje da to može doprineti većem uticaju na donošenje odluka u interesu građana.
"Sva lokalna dešavanja i sve naše lokalne akcije između ostalog imaju jedan opšti karakter. To povezivanje treba da nas na osnovu solidarnosti učini otpornim na udare političkih partija", smatra Jovanović.
Pročitajte i ovo: Nišlije protestuju protiv poklanjanja aerodroma"Pokret slobodnih stanara" u Nišu formiran je marta 2015. godine nakon povećanja cena grejanja u Nišu. Organizovali su protestne šetnje koje su iz nedelje u nedelju bile sve masovnije, tako da su u nekim trenucima okupljale i do pet hiljada nezadovoljnih građana.
Nakon godinu dana pritiska na gradsku vlast i rukovodstvo toplane, uspeli su da smanje cene grejanja za trećinu i da omoguće privremeno isključenje sa grejne mreže onim građanima koji su to tražili, što do tada nije bilo moguće. Nisu učestvovali na lokalnim izborima, ali su obezbedili učešće stalnog člana u nadzornom odboru Gradske toplane u Nišu.
Teme kojima su se pokreti bavili u dosadašnjem periodu ostaće i dalje njihovo polje delovanja.
"Pokreti neće odustati od lokalnih problema kojima su se i do sada bavili i zbog kojih su nastajali", ističe Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta u Kraljevu.
Vaš browser nepodržava HTML5
‘Ibarski marš’ aktivista iz Kraljeva
"Lokalni front" u Kraljevu, u centralnoj Srbiji oko 250 kilometara od Beograda, počeo je sa radom 2013. godine kao neformalna grupa ljudi koja je artikulisala neku vrstu bunta protiv "opšte nepravde u društvu". Organizovali su proteste na ulici kao vrstu pritiska na vlast. Tako su funkcionisali do 2016. godine kada su se i formalno organizovali, i učešćem na izborima osvojili šest posto glasova i pet odborničkih mesta u lokalnom parlamentu u čijem radu i dalje učestvuju.
On naglašava da "okupljanje u Građanski front ne vidi kao prenos interesovanja sa lokalnog na nacionalni nivo, nego kao prenos mogućnosti jednih na druge i udruživanje kao novu snagu".
"Tako bismo te iste teme kojima smo se do danas bavili mogli zajedno da radimo značajnije, sa većim uticajem na one koji donose odluke", navodi Voštinić.
Sjeran: Ne želimo da postanemo politička partija
Građaski front nije formiran sa idejom da preraste u političku partiju, ali kako je rekao Branislav Sjeran iz "Samo jako" iz Mladenovca, jedne od 17 beogradskih opština, nije isključeno da takva "opasnost" postoji.
"To jeste opasnost, mada iz svih razgovora koje smo imali, ne vidim da će se to i desiti jer svima je fokus upravo na životnim temama. Ostale teme su tu nametnute kao takve i nisu stvar izbora. Životne, lokalne teme su primarni fokus svake od grupa sa kojima smo razgovarali", rekao je Sjeran.
"Samo jako" je organizacija koje na javnu scenu u Srbiji stupila 2016. godine kada je pod nazivom "Beli – Samo jako" učestvovala na lokalnim izborima i osvojila 20 odsto glasova i 12 odborničkih mesta beogradskoj opštini Mladenovac. U ovoj opštini osvojili su mandata koliko i Socijalistička partija Srbije i Demokratska stranka zajedno, a od njega je "jača" bila samo Srpska napredna stranka (SNS), predsednika države Aleksandra Vučića.
Pročitajte i ovo: Ljubiša Preletačević Beli: Od satire do predsedničke kandidatureUtisak koji je ovaj pokret ostavio na javnost ismevajući političare prevazišao je okvire mladenovačke opštine u toj meri da je njihov kandidat na izborima za predsednika Srbije 2. aprila 2017. godine Luka Maksimović zauzeo treće mesto sa osvojenih 9,42 odsto glasova. Maksimović je u javnosti ostao upamćen pod imenom Lubiša Preletačević Beli, osmišljenim kao poigravanje sa činjenicom spremnosti nekih političara da olako prelaze iz jedne stranke u drugu, zarad lukrativnih razloga.
Međutim, u januaru 2018. godine obelodanjen je i rascep u ovom pokretu, a Maksimović kao njegovo najpoznatije lice je napustio odborničku grupu "Beli – Samo jako" u Mladenovcu.
Politička avangarda
Politikolog i član Lokalnog fronta u Kraljevu Vladimir Marović kaže da pokreti u osnovi, po samoj strukturi, predstavlaju organizacije koje su suprotne organizovanju političkih partija.
"Tradicionalna politička udruženja u vidu političkih partija su strukturirana strogo hijerarhijski, po principu - autoritet odozgo, a poverenje odozdo. Sa druge strane Građanski front se bazira u samom društvu, što će reći da autoritet kreće odozdo. To je ono što je specifična razlika u odnosu na sve ostale, a samim tim i autentičnost u dejstvu Građanskog fronta koji po mom sudu nije samo alternativa postojećoj vlasti ili opoziciji, već u postojećim uslovima nastupa kao politička avangarda", navodi Marović.
Pročitajte i ovo: Građanski front: Nešto novo u zemlji SrbijiPokreti koji participiraju u lokalnim parlamentima, kao što je slučaj u Kraljevu, trenutno imaju veoma slab uticaj na donošenje odluka.
"Nismo imali priliku da učestvujemo u parlamentarnom životu onako kako taj pojam podrazumeva, ali nismo imali ni grubo gaženje zakona i poslovnika u toku našeg parlamentarnog rada. Bili smo prilično u poziciji jalove opozicije", rekao je Predrag Voštinić, jedan od pet odbornika iz "Lokalnog fronta" u Skupštini Kraljeva koja broji ukupno sedamdeset odbornika.
Do sada je trinaest lokalnih organizacija iz cele Srbije pristupilo Građanskom frontu. Predstavnici lokalnih pokreta potpisivanjem zajedničke platforme pristupili su, kako su kazali, prelaznom periodu tokom kojeg će zajednički definisati statut i programske principe.