Gradska izborna komisija proglasila je do sada 16 lista za predstojeće beogradske izbore. Uz vladajuće i stranke opozicije (koje na izbore izlaze u više kolona i saveza), za mesta u gradskoj skupštini boriće se i građanske inicijative i pokreti koji su u proteklom periodu na različite načine mobilisali veliki broj ljudi.
Trend sve manje naklonjenosti dela građana profesionalnim političarima prisutan je u Evropi, a najpoznatiji primer je Barselona, gde je građanska platforma "Barcelona en Comú" (Zajedno za Barselonu) pobedila na gradskim izborima 2015. godine i dala gradonačelnicu Adu Kolau.
"Od klasičnih političkih stranaka smo do sada već videli sve što su nam mogli ponuditi. Osim toga, ujedinjuju se na jedan način koji je prilično upitan, posebno po pitanju vrednosti", kaže Beograđanka Tamara Cvetković.
Odgovor na pitanje da li i koji broj građana sve manje veruje političarima koje gledaju godinama i koji se smenjuju na političkoj sceni, stigao je na prošlogodišnjim predsedničkim izborima kada je nekadašnji Zaštitnik građana Saša Janković ispred grupe građana osvojio drugo mesto, sa preko 16 odsto glasova birača.
Za njim, na trećem mestu sa deset posto osvojenih glasova, kao najveće iznenađenje izbora bio je Ljubiša Preletačević Beli, fiktivni, satirični lik bezdušnog i korumpiranog političara, kog je predstavljao momak iz Mladenovca Luka Maksimović.
"Pokret slobodnih građana" Saše Jankovića se uoči beogradskih izbora priključio listi na čelu sa bivšim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.
"Od početka, nakon predsedničkih izbora kada je konstituisan Pokret, on je i po načinu i po hijerarhiji organizovan po principu stranke. I oni pokreti koji su ga podržavali tokom predsedničke kampanje, manje više nisu tu tako da, osim što se tako zove, teško da možemo govoriti da to zaista jeste pokret", ocenjuje Đorđe Pavićević sa Fakulteta političkih nauka.
Luka Maksimović se uoči beogradskih izbora razišao sa "starom ekipom" iz pokreta "Beli - Samo jako", koji su prethodno na lokalnim izborima u Mladenovcu osvojili 20 posto glasova, odmah iza vladajućih Naprednjaka. Sada na izbore Maksimović izlazi sa novom listom.
"Ljudi su tu, ljudi koji su bolji od mene, moje kolege sa fakulteta, ljudi koje ne poznajem, a koji imaju divne ideje i koji su skoro svi muzičari, čoveče. Cilj je da se dovode novi ljudi, a plan za Beograd je da se pokrene učmala omladina, a ovo nam je samo jedna šansa da dobijemo neku vrstu legitimiteta. Nije pitanje da li je Beli ostao uz mene, ja sam ostao uz Belog. On je jači od mene tako da ja moram da idem za njim", rekao je Maksimović.
(RSE/Video, april 2016.)
Razlaz je bio rezultat Maksimovićeve jednostrane odluke, a pokret "Samo jako", koji je režiju satiričnih nastupa zaštitnog lica pratio ozbiljnim radom u Skupštini Mladenovca, u nastavku je iz svog imena izbacio ime "Beli". Oni na izbore neće.
"Mislimo da treba ponuditi dugoročnija rešenja, a ne samo ismevanje situacije. Dve godine smo jedina prava opozicija u mladenovačkom parlamentu i dosta je bilo stvari kojima smo se bavili - raskid ugovora sa Metroparkingom, rezultati testiranja kvaliteta vode, problemi sa budžetom, vrlo netransparentni projekti. To su sve stvari kojima se bavimo i koje pokušavamo da približimo ljudima", kaže odbornik pokreta "Samo jako" Branislav Sjeran.
Što se Belog tiče, priča je prema oceni Đorđa Pavićevića, "izgubljena, makar u formi u kojoj je postojala na predsedničkim izborima".
"Dok je u Mladenovcu to bilo dosta ukorenjeno i znalo se dosta o tome, sada nemamo neku jasnu predstavu. Drugo, teško je očekivati da ćete dva puta na isti fazon uspeti da dobijete biračko telo, a da ga u međuvremenu niste na neki način učvrstili. Koliko mi se čini, dogodilo se upravo suprotno", navodi Pavićević.
Podršku građana po prvi put će na beogradskim izborima 4. marta proveravati "Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd". Šira javnost za njih i žutu patku, simbol po kom su postali prepoznatljivi, čula je 2016. godine nakon rušenja objekata u Savamali, kada su organizovali masovne proteste u Beogradu.
Izbori su, prema rečima jednog od kandidata na njihovoj listi Marka Aksentijevića, "prirodan nastavak onoga čime su se bavili i do sada". Podršku su im dale organizacije poput "Lokalnog fronta" iz Kraljeva i "Udruženog pokreta slobodnih stanara" iz Niša, ali i više građanskih pokreta i organizacija iz Evrope, od platforme "Barcelona en Comú" gradonačelnice Barselone, do "Diem 25" Janisa Varufakisa.
"Beograd na vodi i Hercegovačka su bile samo najvidljivija manifestacija, ono na čemu smo uzeli da artikulišemo šta je to što sve ne valja sa ovim društvom i kako to treba da rešavamo. I od kada su se završili veliki protesti, tako i za vreme njih, bavili smo se raznim lokalnim problemima, kako na Novom Beogradu sa Savskim nasipom, izgradnjom pumpi, raznim urbanističkim planovima koji su tamo rađeni bez da je iko pitao građane. Sa druge strane smo se sa velikim brojem drugih organizacija kroz združenu akciju Krov nad glavom, bavili iseljenjima, da niko ko biva iseljen ne završi na ulici", kaže Aksentijević.
Da nisu "mala pretnja" vlastima pokazuju napadi i zastrašivanja koji su se, uz podršku prorežimskih tabloida, pojačavali kako za vreme velikih protesta u Beogradu, tako i sada, uoči izbora.
"Svaki put kada bi njihovo delovanje dalo neki rezultat, pritisak bi se povećavao. Taj prolazak kroz toplog zeca je nešto što su doživeli mnogi čim njihova politička težina počne da raste. Janković je to prolazio, oni su prolazili i mnogi drugi. Tu se onda priključuju i svi oni sateliti, mediji koji deluju na takav način, optužbe za plaćeništvo, prekršajne prijave, pretnje preko društvenih mreža i tako dalje", navodi Pavićević.
Dodaje da je "Ne da(vi)mo Beograd" jedina autentična građanska inicijativa koja ima značajniju političku težinu, te da ljude, pre svega mlade, privlače doslednošću i istrajnošću na onome što rade.
"Prosto, imaju tu vrstu integriteta koji malo ko ima na političkoj sceni i to je veliki kapital. Da li će ga i kako iskoristiti je drugo pitanje", kaže Pavićević.
On smatra da, iako nedovoljno vidljivi u medijima, pokreti i građanske inicijative imaju veću mobilizacijsku snagu od stranaka jer je to i u prirodi njihove aktivnosti, koje su usmerene ka problemima građana.
Ovo je i jedan od razloga iz kog se Beograđanka Maša Živojinović pre okreće njima, nego političarima i partijama.
"Imamo vrlo konkretna pitanja i probleme koji nisu u potpunosti zastupljeni. Takođe, političke partije i u kampanjama i van kampanja previše vremena troše na neke lične i političke obračune. Mi, nažalost, više za to nemamo vremena i vrlo je važno da imamo što više takmičara na izbornim utakmicama, bez obzira da li su to građanske inicijative ili bilo kakvi drugi načini organizovanja", kaže Maša Živojinović.
Samoorganizovanje građana
Uspešnih primera ima, i to u prvom komšiluku, gde je platforma "Zagreb je NAŠ!", koja je takođe podržala "Ne da(vi)mo Beograd", na lokalnim izborima u glavnom gradu Hrvatske osvojila osam odsto glasova.
Teodor Celakoski, dugogodišnji aktivista za javna dobra kaže da su poverenje dobili baveći se problemima ljudi u kvartovima, ali ne izuzimajući ni šire političke teme.
"Zaista se događa jedan trend u kojem su, pre svega, inicijative građana koje se protive ovakvom tipu vladanja političkih kasta, počele biti spremne samoorganizirati se. To se događa širom Evrope, Barcelona je najzanimljiviji primer jer je tamo i gradonačelnica iz tih redova. Unosi se nova politička energija u javni život zbog toga što se veliki broj građana politizira, ali ne na klijentelistički način kako to rade postojeće, osobito velike stranke, nego na jedan način koji je zapravo emancipacijski i koji hoće zaista vratiti grad ljudima", navodi Celakoski.
Te nove političke opcije dolaze odozdo, a tamo gde su stvorile svoj prostor vidljivosti, imaju i prostor poverenja. Pred njima je izazov kako da svoje aktivnosti uspešno prevedu na polje politike.
Facebook Forum