Crnogorski građani smatraju da je u ovoj godini u sudstvu i biznis sektoru bilo više korupcije nego u prošloj godini ali realno stanje stvari pokazuje da je zapravo situacija u tim oblastima nešto bolja u odnosu na lani. To je jedan od ključnih nalaza u najnovijem istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava prema kojem davanje i primanje mita nijesu ključni problemi kada je korupcija u pitanju već su to potezanje ličnih veza i intervencije.
Po mišljenju crnogorskih građana sudstvo, odnosno pravosudni sistem nalazi se na vrhu liste najkorumpiranijih državnih institucija, u društvu sa zdravstvom, javnom i lokalnim upravama. Razlozi za prisustvo u državnim institucijama su neefikasno procesuiranje korupcije za šta u najvećem procentu građani odgovornom smatraju policiju, zatim tu su manjkavo zakonodavstvo, nedostatak političke volje i neefikasno sudstvo.
Crnogorski građani uglavnom imaju negativan i u startu rezervisan stav o sudstvu - šest odsto ispitanika smatra da je ono efikasno, 43 da uglavnom jeste, a 36 da uglavnom nije.
Metodolog CEDEM-a Miloš Bešić kaže da je na osnovu rezultata ovogodišnjeg istraživanja uočena disproporcija u rezultatima kada građani daju uopšteno mišljenje o efikasnosti sudova od onoga što su njihova lična iskustva.
"Kada imaju lična iskustva sa sudom, iskustva u smislu efikasnosti su mnogo bolja nego kada procenjuju opšte stanje u sudstvu. To je nešto što je indikativno i uslovno rečeno ide u odbranu samih procedura i napretka koji se događa u stvarnosti, za razliku od same percepcije", ističe Bešić.
Kao ključni razlozi zbog kojih sudije ne rade po Zakonu ispitanici navode politiku i političke pritiske, nepotizam i mito i korupciju.
Kada govore o korupciji u sudstvu građani navode da su imali jako malo ličnih iskustava ali, kako kaže Bešić kada je prisutna korupcija u sudstvu je na neki način drugačija u odnosu na to kako se korupcija događa u drugim oblastima javne uprave.
"Kad je o sudstvu reč, nije problem novac. Novac se vrlo retko daje. Dakle, ne dešava se ono – evo ti pare pa ovako presudi. To se ne dešava. Ključni problem su intervencije - pozove ga telefonom, čak i ne nudi mito niti bilo kakav koruptivni ustupak ili zahtjev. Samo ga pozove da izađu napolje, da popiju kafu. Tako mreža funkcioniše", navodi on.
Nezavisnost i volja
Interesantno je i da građani kada govore o korupciji primjećuju i nešto što nije korupcija, ali utiče na pravednost i pravičnost presuda. To je autocenzura kod sudija i prisutna je kada se u sudnici kao učesnik u sporu pojavljuje neko ko se nalazi na nekoj značajnoj poziciji u društvu.
"Znači kada sudija sudi i sedne on ima mehanizme autocenzure koji direktno zavise od statusa koji u mreži ima osoba koja sedi ispred njega. Onda se dešavaju banalne stvari - njemu niko ništa nije rekao da mora da uradi, nemate korupciju, nemate podmićivanje, čak nemate ni intervenciju. Ali sudija zna da je taj čovek kome sudi mnogo važan u ovoj mreži i zna da ne bi bilo dobro i da ima zakonski razlog i način, da ga osudi i on to neće uraditi upravo iz tih razloga", pojašnjava Bešić.
Građani koji su imali iskustvo sa korupcijom kazali su da su to ostvarili vezama i poznanstvima - 4,8 odsto, poklonima i novcem 1,1 odsto, a odgovor da ni oni ni neko njima blizak nije imao takvo iskustvo kazalo je 66,5 odsto, što pokazuje da relativno mali broj ljudi ima iskustvo sa korupcijom uopšte.
Metodologa CEDEM-a zamolili smo za komentar prijedloga Venecijanske komisije prema kojem bi budući članove sudskog i tužilačkog savjeta bili birani dvotrećinskom većinom. Da li bi takvo rješenje ljekovito djelovalo na suzbijanje korupcije u pravosuđu?
"Ako mera koju predlaže Venecijanska komisija doprinosi povećanju stepena nezavisnosti sudstva moje je mišljenje da je to dobra stvar. Ali imate jedan generalni problem – vama ovde neće rešiti problem ni MMF, ni Svjetska banka ni Venecijanska komisija. Kao što Svetska banka ne može da vam reši ekonomske probleme, tako Venecijanska komisija ne može da vam reši pravne probleme. Moramo to sami da uradimo. Da bismo rešavali te probleme postoji nekoliko uslova. Prvo, moramo da znamo šta je problem, jedan od problema je nezavisnost sudova. Drugo, moramo da imamo političku volju da rešimo problem i treće – moramo da znamo kako da rešimo problem", nabraja Bešić.
Građani su ove godine ocijenili da ima više korupcije i u biznis sektoru nego što je bilo prošle godine. I u najnovijem istraživanju CEDEM-a za polje u kojem se najčešće događa korupcija građani smatraju tenderske procedure, netransparetnost i uticaj politike prilikom dobijanja tih poslova.
Po mišljenju crnogorskih građana sudstvo, odnosno pravosudni sistem nalazi se na vrhu liste najkorumpiranijih državnih institucija, u društvu sa zdravstvom, javnom i lokalnim upravama. Razlozi za prisustvo u državnim institucijama su neefikasno procesuiranje korupcije za šta u najvećem procentu građani odgovornom smatraju policiju, zatim tu su manjkavo zakonodavstvo, nedostatak političke volje i neefikasno sudstvo.
Crnogorski građani uglavnom imaju negativan i u startu rezervisan stav o sudstvu - šest odsto ispitanika smatra da je ono efikasno, 43 da uglavnom jeste, a 36 da uglavnom nije.
Metodolog CEDEM-a Miloš Bešić kaže da je na osnovu rezultata ovogodišnjeg istraživanja uočena disproporcija u rezultatima kada građani daju uopšteno mišljenje o efikasnosti sudova od onoga što su njihova lična iskustva.
"Kada imaju lična iskustva sa sudom, iskustva u smislu efikasnosti su mnogo bolja nego kada procenjuju opšte stanje u sudstvu. To je nešto što je indikativno i uslovno rečeno ide u odbranu samih procedura i napretka koji se događa u stvarnosti, za razliku od same percepcije", ističe Bešić.
Kao ključni razlozi zbog kojih sudije ne rade po Zakonu ispitanici navode politiku i političke pritiske, nepotizam i mito i korupciju.
Kada govore o korupciji u sudstvu građani navode da su imali jako malo ličnih iskustava ali, kako kaže Bešić kada je prisutna korupcija u sudstvu je na neki način drugačija u odnosu na to kako se korupcija događa u drugim oblastima javne uprave.
"Kad je o sudstvu reč, nije problem novac. Novac se vrlo retko daje. Dakle, ne dešava se ono – evo ti pare pa ovako presudi. To se ne dešava. Ključni problem su intervencije - pozove ga telefonom, čak i ne nudi mito niti bilo kakav koruptivni ustupak ili zahtjev. Samo ga pozove da izađu napolje, da popiju kafu. Tako mreža funkcioniše", navodi on.
Nezavisnost i volja
Interesantno je i da građani kada govore o korupciji primjećuju i nešto što nije korupcija, ali utiče na pravednost i pravičnost presuda. To je autocenzura kod sudija i prisutna je kada se u sudnici kao učesnik u sporu pojavljuje neko ko se nalazi na nekoj značajnoj poziciji u društvu.
Miloš Bešić
"Znači kada sudija sudi i sedne on ima mehanizme autocenzure koji direktno zavise od statusa koji u mreži ima osoba koja sedi ispred njega. Onda se dešavaju banalne stvari - njemu niko ništa nije rekao da mora da uradi, nemate korupciju, nemate podmićivanje, čak nemate ni intervenciju. Ali sudija zna da je taj čovek kome sudi mnogo važan u ovoj mreži i zna da ne bi bilo dobro i da ima zakonski razlog i način, da ga osudi i on to neće uraditi upravo iz tih razloga", pojašnjava Bešić.
Građani koji su imali iskustvo sa korupcijom kazali su da su to ostvarili vezama i poznanstvima - 4,8 odsto, poklonima i novcem 1,1 odsto, a odgovor da ni oni ni neko njima blizak nije imao takvo iskustvo kazalo je 66,5 odsto, što pokazuje da relativno mali broj ljudi ima iskustvo sa korupcijom uopšte.
Metodologa CEDEM-a zamolili smo za komentar prijedloga Venecijanske komisije prema kojem bi budući članove sudskog i tužilačkog savjeta bili birani dvotrećinskom većinom. Da li bi takvo rješenje ljekovito djelovalo na suzbijanje korupcije u pravosuđu?
"Ako mera koju predlaže Venecijanska komisija doprinosi povećanju stepena nezavisnosti sudstva moje je mišljenje da je to dobra stvar. Ali imate jedan generalni problem – vama ovde neće rešiti problem ni MMF, ni Svjetska banka ni Venecijanska komisija. Kao što Svetska banka ne može da vam reši ekonomske probleme, tako Venecijanska komisija ne može da vam reši pravne probleme. Moramo to sami da uradimo. Da bismo rešavali te probleme postoji nekoliko uslova. Prvo, moramo da znamo šta je problem, jedan od problema je nezavisnost sudova. Drugo, moramo da imamo političku volju da rešimo problem i treće – moramo da znamo kako da rešimo problem", nabraja Bešić.
Građani su ove godine ocijenili da ima više korupcije i u biznis sektoru nego što je bilo prošle godine. I u najnovijem istraživanju CEDEM-a za polje u kojem se najčešće događa korupcija građani smatraju tenderske procedure, netransparetnost i uticaj politike prilikom dobijanja tih poslova.