Posle osam neradnih dana, koliko ih je spojila većina građana Srbije, novogodišnje i božićno praznovanje i gošćenje zameniće svođenje računa da li im je i koliko novca ostalo do kraja meseca. Uprkos tome što većina stanovništva na konto pozajmica bankama već duguje najmanje jednu platu, većina njih nije žalila novca za bogate praznične trpeze.
Meze, supe, sarme, ruske i druge salate, prase, jagnje i razna alkoholna i bezalkoholna pića su se, uprkos krizi kojoj se ne nazire kraj, našli na trpezama početkom meseca, koji se zbog prazničnih troškova, često naziva najdužim mesecom u godini.
Bez obzira na to što će praznična dugovanja otplatiti uz velike poteškoće, većini građana sa kojima smo razgovarali ipak je važnije šta se sve našlo na prazničnoj trpezi od računa koji će uskoro stići na naplatu.
S obzirom na to da praznična trpeza i nešto kupljenih poklona često premašuju polovinu prosečnih primanja, građani, osim pozajmica koje ne tako retko prerastaju u nedozvoljene minuse za šta se plaćaju visoke kamate, čekova i raznoraznih kartica – čak podižu i gotovinske kredite.
Taj put kojim većina građana kreće zarad proslave praznika, završava se otplaćivanjem suma koje su često i do 30 odsto veće nego plaćene, upozorava ekonomista Saša Đogović.
„Novčanici su ispražnjeni, a i minusi će ostati veliki na tekućim računima tako da više nema prostora za neke nove nabavke, nego će se usredsrediti čisto na one najegzistencijalnije proizvode čekajući da dođe do nekih sledećih prihoda. Moram da naglasim da bismo mi morali nešto da povučemo od zapadnog mentaliteta u smislu da budemo odgovorni prema novcu, a to znači da budemo odgovorni prema najbližima, jer zadužujući sami sebe – zadužujete svoju porodicu. Gledajući u opštim okvirima to ima posledica i na samu državu“, ističe Đogović.
Uz povećanje prometa u trgovinama i kupaca uoči praznika, u novogodišnjoj noći Srbija je postavila i nezvanični balkanski rekord u broju poslatih novogodišnjih SMS poruka.
U momentu kada većina građana duguje najmanje jednu platu zbog korišćenja dozvoljenog minusa, postavlja se pitanje zašto se praznična kupovina često pretvara u neumesno trpanje u korpu nepotrebnih proizvoda, dok se u slavlju, jelu i piću preteruje do krajnjih granica.
Teoretičarka kulture Jelena Đorđević uzrok vidi u težnji da se istakne jasna razlika između praznika i manje bitnih događaja.
„Zlatno pravilo svetkovine je da se preteruje, jer taj dan mora biti drugačiji od svih ostalih dana. Dakle, mora da se preteruje u ljubavi, u suzama, u tuzi, u jelu, u piću, u seksu, ako hoćete i u nasilju. U ovoj civilizaciji, jedan od mogućih znakova preterivanja je potrošnja. Ići preko svojih moći, ići preko svoje mere u svim aspektima života – pa naravno i u potrošnji. Nezavisno od toga što smo mi i siromašni i što je to sve iracionalno – to ima svoj dubok sociopsihološki smisao“, kaže Đorđević.
Do Uskrsa, koji će nesumnjivo propratiti bogate trpeze i neumereno slavlje, polupraznog novčanika treba pregurati proslavu srpske Nove godine, po Julijanskom kalendaru, koja se u Srbiji ove godine prvi put obeležava neradno.
Meze, supe, sarme, ruske i druge salate, prase, jagnje i razna alkoholna i bezalkoholna pića su se, uprkos krizi kojoj se ne nazire kraj, našli na trpezama početkom meseca, koji se zbog prazničnih troškova, često naziva najdužim mesecom u godini.
Bez obzira na to što će praznična dugovanja otplatiti uz velike poteškoće, većini građana sa kojima smo razgovarali ipak je važnije šta se sve našlo na prazničnoj trpezi od računa koji će uskoro stići na naplatu.
S obzirom na to da praznična trpeza i nešto kupljenih poklona često premašuju polovinu prosečnih primanja, građani, osim pozajmica koje ne tako retko prerastaju u nedozvoljene minuse za šta se plaćaju visoke kamate, čekova i raznoraznih kartica – čak podižu i gotovinske kredite.
Taj put kojim većina građana kreće zarad proslave praznika, završava se otplaćivanjem suma koje su često i do 30 odsto veće nego plaćene, upozorava ekonomista Saša Đogović.
„Novčanici su ispražnjeni, a i minusi će ostati veliki na tekućim računima tako da više nema prostora za neke nove nabavke, nego će se usredsrediti čisto na one najegzistencijalnije proizvode čekajući da dođe do nekih sledećih prihoda. Moram da naglasim da bismo mi morali nešto da povučemo od zapadnog mentaliteta u smislu da budemo odgovorni prema novcu, a to znači da budemo odgovorni prema najbližima, jer zadužujući sami sebe – zadužujete svoju porodicu. Gledajući u opštim okvirima to ima posledica i na samu državu“, ističe Đogović.
Uz povećanje prometa u trgovinama i kupaca uoči praznika, u novogodišnjoj noći Srbija je postavila i nezvanični balkanski rekord u broju poslatih novogodišnjih SMS poruka.
Ilustracija
U momentu kada većina građana duguje najmanje jednu platu zbog korišćenja dozvoljenog minusa, postavlja se pitanje zašto se praznična kupovina često pretvara u neumesno trpanje u korpu nepotrebnih proizvoda, dok se u slavlju, jelu i piću preteruje do krajnjih granica.
Teoretičarka kulture Jelena Đorđević uzrok vidi u težnji da se istakne jasna razlika između praznika i manje bitnih događaja.
„Zlatno pravilo svetkovine je da se preteruje, jer taj dan mora biti drugačiji od svih ostalih dana. Dakle, mora da se preteruje u ljubavi, u suzama, u tuzi, u jelu, u piću, u seksu, ako hoćete i u nasilju. U ovoj civilizaciji, jedan od mogućih znakova preterivanja je potrošnja. Ići preko svojih moći, ići preko svoje mere u svim aspektima života – pa naravno i u potrošnji. Nezavisno od toga što smo mi i siromašni i što je to sve iracionalno – to ima svoj dubok sociopsihološki smisao“, kaže Đorđević.
Do Uskrsa, koji će nesumnjivo propratiti bogate trpeze i neumereno slavlje, polupraznog novčanika treba pregurati proslavu srpske Nove godine, po Julijanskom kalendaru, koja se u Srbiji ove godine prvi put obeležava neradno.