Galeoti za RSE: Lukašenka će zbaciti njegovi saradnici

Većina Belorusa je protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, kaže za RSE dr Mark Galeoti (Galeotti) iz Kraljevskog instituta u Londonu (Royal United Services Institute).

"U suštini, Lukašenko više ne uživa nigde podršku osim svog bezbednosnog aparata. Stoga, nema načina da režim opstane", ocenjuje Galeoti.

On smatra da će Lukašenko otići na pritisak iz njegovog okruženja.

"Ljudi koji su napredovali u tom sistemu su nemilosrdno pragmatični. Njih interesuje samo njihova pozicija, a ne ideologija ili Lukašenko. Kada uvide da je opasnije podržavati Lukašenka nego mu oponirati, to će biti prelomna tačka kada će on biti oboren, uhapšen ili ohrabren da avionom ode u Severnu Koreju ili bilo gde", smatra Galeoti.

Mark Galeoti

Prema njegovim rečima nema dokaza da je da je Rusija entuzijastična za intervenciju u Belorusiji.

"Ona nema veliko poverenje u Lukašenka. Putinova geostrateška kalkulacija je da se ne može dozvoliti Belorusiji okretanje ka Evropi, tačnije da postane članica EU, NATO-a ili bilo šta slično. Međutim, beloruska opozicija ni na koji način u ovom trenutku ne zagovara takav zaokret. Njen jedini cilj je obaranje Lukašenka i održavanje novih izbora", ističe Galeoti.

Većina Belorusa protiv Lukašenka

Galeoti za RSE: Lukašenka će zbaciti njegovi saradnici

RSE: Najpre o skupovima vlasti i opozicije u nedelju u Minsku. Na mitingu opozicije okupilo se, prema različitim procenama, između 100 i 200 hiljada njenih pristalica. Prethodno je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko govorio na skupu na kome je, prema zvaničnim podacima, bilo 65 hiljada njegovih simpatizera, od kojih su neki dovoženi autobusima, dok je prema nezavisnim izvorima bilo mnogo manje ljudi. Da li ove brojke sugerišu da je većina građana Belorusije za promene i da je situacija dostigla tačku sa koje nema povratka u smislu dugo očekivanih reformi?

Galeoti: U velikoj meri, mada mislim da nema nikakve sumnje da je većina Belorusa protiv Lukašenka. Izborni rezultati su potpuna farsa. To pokazuje i činjenica da je vlast morala da dovozi ljude da bi organizovala skup podrške Lukašenku. To pokazuje koliko je sada slaba društvena osnova ovog režima. Lukašenko je takođe posetio (u ponedeljak) veliku fabriku za proizvodnju traktora.

Ovo i slična mesta su u prošlosti su bili baza odakle je crpeo podršku. Međutim, sada su ga i tamo radnici izviždali. Čak i odabrani radnici u publici su bili veoma neprijateljski nastrojeni prema njemu. U suštini, Lukašenko više ne uživa nigde podršku osim svog bezbednosnog aparata.

Pročitajte i ovo: Lukašenko izviždan na demonstracijama, Tihanovskaja 'spremna postati liderica nacije'

RSE: Lukašenko je izjavio u ponedeljak da je spreman da deli vlast i promeni ustav, ali ne i da to učini pod pritiskom demonstranata. Kako iščitavate njegovu izjavu? Kao pokušaj da kupi vreme u cilju razvodnjavanja protesta, ili uviđanje realnosti i pripremu prostora za nagodbu, uključujući i garanciju imuniteta?

Galeoti: Njegova taktika je, čini se, iščekivanje poteza opozicije, obećavajući nove izbore nakon referenduma o ustavnim promenama, jer zna da to može da razvlači koliko god želi. Nada se će revolucionarni zanos splasnuti – ali Tihanovskaja i ostatak opozicije ne nasedaju na njegovu taktiku i stoga iz faze protesta žele da pređu u sledeću, a to je stvaranje rivalske političke strukture.

RSE: Očigledno je da je većina građana za promene, ali u prošlosti nisu bili spremni da masovno izađu na ulice jer su se bojali represije. Sada izgleda da je došlo do prekretnice i ljudi se ne boje uprkos brutalnog obračuna policije sa demonstrantima prvih dana nakon izbora.

Galeoti: Apsolutno. Stvara se kritična masa. Autoritarne vlasti žele da se njihovi protivni osećaju izolovanima i da su u ogromnoj manjini. Međutim, u trenutku kada protesti dostignu ove razmere, ljudi shvate da su u većini. Inače, osim protesta u nedelju u Minsku, građani demonstriraju širom zemlje. Stoga, nema načina da režim opstane.

Bjelorusija: Nema povratka

Nelagoda u policiji

RSE: Kažete da osim bezbednosnog aparata, Lukašenko ne uživa podršku drugih delova društva. Međutim, videli smo vesti da su pojedini pripadnici policije iskazali solidarnost sa demonstrantima. Da li se uskoro mogu očekivati veće pukotine unutar režima. Recimo, obaveštajne službe najpre imaju sve raspoložive informacije o trenutnom stanju i šta se može očekivati, pa se često dešava da otkažu podršku lideru i promene stranu kada vide da je status kvo neodrživ. Tako je beloruski ambasador u Slovačkoj za vikend javno podržao demonstrante. Dakle, mogu li se uskoro očekivati takve pukotine u visokim ešalonima režima?

Galeoti: Iskreno rečeno, veoma je teško predvideti šta će se tačno dešavati kada se situacija ovako brzo menja. Ali, iz dva razloga treba posmatrati šta se dešava sa snagama bezbednosti na koje se Lukašenko oslanja. Prvo, ako među njima dođe do otkazivanja poslušnosti i prebega na opozicionu stranu, to može biti odlučujuće. Drugo, u ovakvim situacijama je važan trenutak, odnosno zamah koji može biti presudan. Mnogi pripadnici bezbednosnog aparata verovatno se ne osećaju ugodno zbog ove situacije. Ne žele učestvuju u tome i da lome lobanje deci svojih komšija i ostalih.

S druge strane, boje se posledica ako odbiju naređenja. Sličnu situaciju smo videli tokom puča u Sovjetskom Savezu u avgustu 1991. Kada je počeo da raste broj onih koji su dezertirali i ostali su im se pridružili. U takvim situacijama, ljudi se osećaju sigurnije i smatraju da napuštaju stranu koja gubi. U ovom slučaju, ako prebezi dostignu određeni broj, onda se situacija može veoma brzo promeniti, jer je Lukašenko izgubio taj oslonac.

Ruske snage nisu u Belorusiji

RSE: Dobitnica Nobelove nagrade za književnost Svetlana Aleksijevič izjavila je prošle sedmice za RSE da je Lukašenko možda doveo u Minsk pripadnike ruske policije za razbijanje demonstracija – OMON – kako bi ugušio proteste, ističući da ne veruje da bi "beloruski momci" iz sastava istoimene domaće jedinice bili u stanju da na taj način biju sopstvene majke i sestre. Mislite li da su pripadnici ruskih snaga bezbednosti već u Belorusiji?

Galeoti: Ne, apsolutno ne. Iz nekoliko razloga. OMON je veoma specijalizovana jedinica i obučavana je da bude jurišni odred režima. Bilo je takvih primera i u drugim zemljama. Na primer, poljska ZOMO policija u vreme sindikata Solidarnost 1980-ih. Dakle, postoji nekoliko hiljada okorelih pripadnika ovakvih jedinica koji su spremni na brutalan obračun u ime režima.

Što se tiče uloge Rusije, ona nema nikakve koriste od slanja takve policijske jedinice u Belorusiju. To se ne bi moglo sakriti. U ovom trenutku, protesti nisu antiruski orijentisani. Kada bi ruske snage bezbednosti bile razmeštene u Belorusiji, onda bi demonstracije bile veoma brzo usmerene protiv Rusije.

Deo režima ne želi da ga Lukašenko povuče sa sobom

RSE: Ubrzo ćemo razgovarati o ulozi Rusije i međunarodnom okruženju, pre toga još nekoliko pitanja o unutrašnjoj političkoj dinamici. Vidimo da se šire protesti. Nakon početnog izlaska ispred fabričkih hala, radnici najavljuju štrajkove, pojedini novinari državnih medija takođe se solidarišu sa opozicijom. Istovremeno, policija ne reaguje nasilno kao u prvim danima nakon izbora. To trenutno liči na politički vakum. Šta će biti sledeći korak. Da li će možda demonstranti pokušati da zauzmu vladine zgrade. S druge strane, Lukašenko je izjavio tokom vikenda da se neće ni po koju cenu povući.

Galeoti: Svetlana Tihanovskaja, opoziciona liderka i verovatno istinski izabrana predsednica države, sada govori o formiranju neke vrste vlade u egzilu. Upečatljivo je da protesti nisu nasilni i ne mislim da će preći u tu fazu. Umesto toga, verovatno ćemo biti svedoci pokušaja da se stvore političke strukture koje bi bile u opoziciji prema Lukašenku, a onda bi usledio pokušaj da se približe određenim ličnostima u vlasti.

Da ponovim, ključno će biti da se ohrabre članove vladajuće elite da kažu Lukašenku da je vreme da ode. On je možda spreman da se bori do kraja, ali ima mnogo pripadnika režima koji ne žele da ih on povuče sa sobom. Dakle, otprilike naredne sedmice mogu se očekivati razgovori iza scene u cilju podsticanja pojedinih pripadnika vlasti da je napuste.​

Pročitajte i ovo: Tihanovskaja ostaje simbol protesta uprkos odlasku iz Belorusije

RSE: Dakle, umesto rumunskog scenarija sa nasilnim zbacivanjem Čaušeskua, očekujete mirnu tranziciju. Tihanovskaja je izjavila da pripadnici vlasti koji na vreme promene stranu neće biti suočeni sa odgovornošću.

Galeoti: Tačno, to je strategija. Ako ona ne bude funkcionisala, onda će opozicija morati da pronađe drugi način. Ali će u svakom slučaju pokušati sa ovom opcijom otprilike sledeće sedmice.

I ambasadori otkazuju podršku Lukašenki

RSE: Pominjete zamah. Za Minsk koji ima oko dva miliona stanovnika, 200 hiljada demonstranata u nedelju verovatno nije kritična masa. Znam na primeru Srbije kada se na skupovima opozicije u Beogradu 1990-ih okupljalo i više od 100 hiljada pristalica, ali to nije bilo dovoljno da se sruši Miloševićev režim sve dok 5. oktobra 2000. na ulice nije izašlo najmanje 500 hiljada, a po nekim procenama i milion stanovnika. To je bila kritična masa koja je dovela do pucanja unutar samog režima.

Galeoti: Očigledno je različita situacija u različitim zemljama. Prema nekim studijama ako na demonstracije izađe 3,5 odsto od ukupnog broja stanovnika, takav politički pokret uglavnom pobeđuje. Naravno, nema garancija.

Međutim, sama činjenica da građani demonstriraju na ulicama, da se protesti šire na fabrike, škole, medije, čak i ambasadore, kao što ste pomenuli – pokazuje da nema sumnje gde se nalazi većina. Pitanje je samo koliko je daleko je spremna da ide i da brzo deluje. Da li je spremna da se direktno suprostavi režimu i koliko vlasti mogu da računaju na podršku snaga bezbednosti.

Bjelorusija: Najveći protesti opozicije

Rusija nema poverenja u Lukašenka

RSE: Da pređemo na ulogu važnih međunarodnih aktera, pre svega Rusije i EU, a delimično i Kine. Lukašenko je pokušavao poslednjih godina da balansira između Moskve i Brisela. Možemo analizirati i hapšenje 33 pripadnika ruske paravojne formacije Vagner uoči izbora u Belorusiji. U svakom slučaju, Vladimir Putin je ponudio pomoć Lukašenku, uključujući i vojnu, ali verovatno uz uslove. Koliko će Rusija ići daleko u podršci Lukašenku. Da li je spremna da interveniše ponavljajući scenario iz 2008. u Gruziji i 2014. u Ukrajini, jer nema sumnje da je Belorusija od velikog geostrateškog značaja za Moskvu?

Galeoti: Nema dokaza da je Rusija entuzijastična za intervenciju u Belorusiji. Ona nema veliko poverenje u Lukašenku. Putinova geostrateška kalkulacija je da se ne može dozvoliti Belorusiji okretanje ka Evropi, tačnije da postane članica EU, NATO-a ili bilo šta slično. Međutim, beloruska opozicija ni na koji način u ovom trenutku ne zagovara takav zaokret. Njen jedini cilj je obaranje Lukašenka i održavanje novih izbora.

Ako Putin smatra da postoji rizik od promene strateške orijentacije Belorusije, u tom slučaju bi mogao da zaključi da nema druge alternative nego da vojno interveniše. Međutim, poenta je u tome da u Rusiji ne postoji grupacija birača koja bi želela takvu intervenciju. Isto tako ne postoji ni u Belorusiji, tačnije u njoj nema ekvivalenta Krimu, Donbasu, ili Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Pročitajte i ovo: Putin preneo Lukašenku da je spreman da obezbedi vojnu pomoć Belorusiji

Dakle, ne postoji region u Belorusiji u koji bi ruske trupe ušle i „oslobodile ga“. Činjenica je da bi se Belorusi suprotstavili takvoj intervenciji. To znači da bi to bila veoma rizična strategija za Moskvu, iako nije nemoguća, ali je skoro poslednja opcija za koju bi se odlučila. Jedino u slučaju ako bi postajala bojazan da će Rusija izgubiti Belorusiju njenim okretanjem ka Zapadu.

Ali, kao što sam rekao, to sada nije tema. Naravno, neko može reći da prema Ugovoru o kolektivnoj bezbednosti (čiji su članovi Rusija i Belorusija), Rusija ima obavezu da štiti Belorusiju, ali, u striktno pravnom smislu, to se može primeniti u slučaju spoljašnje agresije na Belorusiju.

Rizici po Rusiju u slučaju intervencije

RSE: Međutim, Rusija može da interveniše koristeći izgovor da su NATO snage veoma blizu granice Belorusije te da ugrožavaju njen suverenitet, kao što je i Lukašenko upozorio na prisustvo snaga Severnoatlantske Alijanse.

Galeoti: Rusija uvek može da pronađe izgovor, ali je suština da Belorusi ne bi želeli dolazak njenih trupa. To bi bio ozbiljan rizik po Moskvu jer bi se beloruska armija suprotstavila. Takođe, Rusija ne želi da preuzme odgovornost za Belorusiju, jer je ona siromašna zemlja. Njen bruto društveni proizvod po glavni stanovnika iznosi tek polovinu ruskog. Stoga bi se u slučaju intervencije u Belorusiji, Rusija suočila sa oružanim sukobom, ekonomskim gubicima i nevoljama na međunarodnoj sceni. Dakle, Moskva to može učiniti ali će radije izbeći.

RSE: U tom kontekstu, kako tumačite slučaj hapšenja 33 pripadnika paravojne ruske formacije Vagner uoči izbora u Belorusiji. Lukašenko je podigao veliku prašinu oko toga tvrdeći da su došli da destabilizuju političku situaciju u zemlji. U međuvremenu su pušteni iz zatvora i niko više to ne pominje. Šta je u pozadini? Da li pokušaj Lukašenka da pridobije simpatije Zapada kao „žrtva“ Rusije, kako bi kasnije mogao bez mnogo kritika sa strane da se obračuna sa demonstrantima?

Galeoti: Ne mislim da je Lukašenkova reakcija bila toliko upućena Zapadu koliko sopstvenim građanima. Naime, on je želeo da stvori imidž branitelja beloruskog suvereniteta od stranaca i verovatno je smatrao da je lakše kriviti Moskvu (dok ju je ispod žita uveravao da je sve to samo predstava) nego Zapad.

Opozicija izbegava izjašnjavanje o međunarodnoj orijentaciji

RSE: Kakav je stav Tihanovskaje i ostalih čelnika opozicije kada je reč o međunarodnoj poziciji zemlje. Da li više naginju ka EU ili nastoje da balansiraju između Brisela i Moskve? Da li su prozapadno orijentisani kao aktuelne ukrajinske vlasti?

Galeoti: Oni igraju veoma mudru igru izbegavajući da zauzmu stav kada je reč o međunarodnoj poziciji Belorusije. Nisu davali nikakva obećanja u smislu da će biti više prozapadno orijentisani. Oni žele više demokratije. Možda je najbolja paralela sa situacijom u Jermeniji u kojoj je došlo do revolucije sa usponom Pašinjana (Nikol) i demokratizacije zemlje.

Međutim, to nije sporno za Moskvu sve dok Pašinjan ne dovodi u pitanje prorusku orijentaciju Jermenije u međunarodnim odnosima. Dakle, situacija se može promeniti, ali beloruska opozicija trenutno šalje poruku da želi demokratizaciju zemlje bez razmišljanja o zaokretu u njenoj međunarodnoj orijentaciji.

Svaki rasplet povoljan za Kinu

RSE: Kakva je uloga Kine? Njen predsednik Si Đinping je među prvima čestitao Lukašenku na pobedi. Poslednjih godina rastu kineske investicije u Belorusiji. Lukašenko očito nastoji da smanji zavisnost od Moskve.

Galeoti: Mislim da će Kina ostati po strani, jer joj svaki rasplet situacije ide u prilog. Ukoliko Lukašenko opstane, Peking će nastaviti da investira u Belorusiju kao deo svog projekta Pojas i put. Ukoliko Lukašenko ode, ko god dođe na vlast želeće da ekonomski razvije Belorusiju i tražiće strane investicije što Kini pruža mogućnost ulaganja. Dakle, Peking će sarađivati sa Minskom ko god bude na vlasti u nastojanju da ostvari profit u Belorusiji na isti način.

Pročitajte i ovo: Protesti remete Lukašenkovu geopolitičku igru s Rusijom, Kinom i Zapadom

Spora reakcija EU

RSE: Kako komentarišete ulogu EU. Ona optužuje beloruske vlasti zbog izborne krađe i primene brutalne sile protiv demonstranata. U petak je najavila uvođenje pojedinačnih sankcija protiv pripadnika režima zbog pomenutih zloupotreba, ali ništa više od toga. Čak i oko ovih sankcija postoje razlike. Tako je Mađarska uzdržana, a Poljska i još neke zemlje pribojavajući se ponavljanja ukrajinskog scenarija sa aneksijom Krima predlažu posredovanje. Stiče se utisak da se ponavlja neodlučnost evropskog bloka iz kriznih situacija u Gruziji 2008. i Ukrajini 2014.

Galeoti: To je problem jer EU deluje veoma sporo, a situacija u Belorusiji se brzo menja. Čak i pomenute sankcije, koje neće imati nekog suštinskog uticaja na terenu, najranije mogu stupiti na snagu krajem ovog meseca do kada će se situacija u Belorusiji rešiti na ovaj ili onaj način.

Objektivno govoreći, EU ne može mnogo da uradi na poboljšanju situacije, ali može da deluje tako da je ne pogoršava. Može, kao što to Litvanija čini, da pruži azil opozicionim aktivistima i dezerterima kao i njihovim porodicama, jer preko njih Lukašenko nastoji da pritiska svoje protivnike.

Drugo, EU treba jasno da predoči da nije njen cilj da privuče Belorusiju u svoje okrilje oko čega vlada paranoja u Moskvi, koja sve doživljava kao borbu između Rusije i Zapada.

Dakle, EU treba da jasno ukaže da Lukašenko mora da ode ali to ne znači da želi da „ukrade“ Belorusiju od Rusije, već da obe strane treba zajednički da rade. Zbog svoje birokratske strukture i potrebe da se svaka odluka donese jednoglasno, EU deluje sporo i zato nije u situaciji da reaguje na krizu koja se brzo razvija kao ova.

Pročitajte i ovo: OSCE predlaže Lukašenku posredovanje

Prepustiti građanima Belorusije da odluče

RSE: Šta će biti ključno za pronalaženje rešenja? Očito je da zadržavanje status kvoa nije realistično i do nekih promena će doći. Da li će unutrašnji faktori i dinamika biti ključni, ili mogu uticati i spoljašnji akteri?

Galeoti: Mislim da je ovo u suštini unutrašnje pitanje u smislu da Belorusi nastoje da donesu odluku o svojoj budućnosti. Naravno, kao što sam rekao, moguća je ruska intervencija. Međutim, akteri sa strane bi trebalo samo da poruče bezbednosnim strukturama u Belorusiji da ih posmatraju. Sada je fokus na najviše ešalone vlasti.

No, EU bi trebalo da predoči i pripadnicima policije na nižim nivoima da ako nastave da služe režimu, onda neće dobiti vize za ulazak u zemlje članice ovog bloka.

Dakle, treba predočiti beloruskim vlastima da se prati njihovo ponašanje i da će biti posledica, možda ne danas, ali sutra ili u budućnosti po one koji su koristili silu za očuvanje režima, koji je u suštini mrtav. U međuvremenu, treba omogućiti samim građanima Belorusije da dođu do rešenja koje žele.

Još se nije došlo do prekretnice

RSE: Da li očekujete širenje protesta narednih dana? Radnici u pojednim fabrikama su najavili početak generalnog štrajka, neke pristalice vlasti su podržale demonstrante. Da li će to biti dodatni pritisak na vladajuće strukture da uvide da se politička klima promenila i da treba da iskoriste poslednju priliku da promene stranu? Da li je to najizgledniji scenario?

Galeoti: Mislim da je tako. Smatram da se situacija približava prekretnici. Kako se približava trenutak kada je veća verovatnoća da režim padne nego opstane, onda njegovi pripadnici počinju da razmišljaju o sopstvenoj budućnosti, odnosno da se uskoči u „poslednji vagon“ opozicije. Dakle, moći ćemo da vidimo postepeno kretanje ka toj prelomnoj tački.

RSE: Još se nije stiglo do te prekretnice?

Galeoti: Još ne, ali vidimo da je reč o pokretu koji se raširio po celoj zemlji i među svim društvenim grupama. Činjenica je da opozicioni lideri govore o stvaranju političkih struktura. To znači da se od protesta zbog postupaka vlasti prelazi u fazu politike, odnosno stvaranju rivalskih struktura. To će biti ključno.

Demonstranti u Minsku traže ostavku predsjednika Lukašenka

Pripadnici režima su veoma pragmatični

RSE: Pominjete opozicione paralelne političke strukture. S druge strane, da li je moguć scenario da određene frakcije unutar vlasti zbace Lukašenka i pozicioniraju se kao novi partneri za pregovore o novom ustrojstvu Belorusije. Ili će, u slučaju da opozicija definitivno pobedi, Lukašenko biti prinuđen da napusti zemlju i potraži utočište kao bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič?

Galeoti: Svi ovi scenariji su mogući. Međuti, ukoliko se dođe do tačke da Lukašenko mora da napusti zemlju ili formira neka druga vlada, u obe varijante to će biti rezultat pritiska unutar vladajuće elite na njega. Ljudi koji su napredovali u tom sistemu su nemilosrdno pragmatični. Njih interesuje samo njihova pozicija, a ne ideologija ili Lukašenko. Kada uvide da je opasnije podržavati Lukašenka nego mu oponirati, to će biti prelomna tačka kada će on biti oboren, uhapšen ili ohrabren da avionom ode u Severnu Koreju ili bilo gde.

RSE: Da li će političari iz Lukašenkovog okruženja pokušati da preuzmu vlast od njega i predstave se kao ravnopravni partneri opozicije ili čak nastave da vladaju? Ili bi jednostavno pristali na održavanje prevremenih izbora na čemu insistira opozicija? Da li se na neki način može ponoviti scenario sa okruglim stolom u Poljskoj sa kraja 1980-ih za kojim su bili opozicija i predstavnici vlasti. Jedino što u slučaju Belorusije ne bi bilo Lukašenka za pomenutim okruglim stolom.

Galeoti: Sasvim je moguće da to pokušaju, ali mislim da neće uspeti u tome. Dakle, neka nova vlada iz postojeće nomenklature mogla bi da kaže da nije vreme za prevremene izbore i slično. Međutim, sve je jači pritisak za njihovo održavanje.

Vojska ne želi da se meša

RSE: Kao što sam u više navrata pomenuo, policija se u prvih nekoliko dana nakog izbora brutalno obračunavala sa demonstrantima da bi potom uzdržano reagovala. Da li postoji opasnost da u poslednjem pokušaju da sačuva vlast Lukašenko ponovo posegne za silom i izazove krvoproliće, ili bi bezbednosne snage odbile takvo naređenje?

Galeoti: Voleo bih da je ta opcija isključena, ali, nažalost, nije moguće da Lukašenko u očajničkom pokušaju da sačuva vlast ne posegne i za takvom merom. Međutim, time bi dodatno povećao rizik, naročito ako bi angažovao vojsku, koja do sada nije uopšte uključena u ova zbivanja. Pitanje je da li ona želi da bude uvučena, ili se može govoriti i o "scenariju Čaušesku" kada je armija stala na stranu naroda protiv bezbednosnog aparata. Međutim, to su sve nepoznanice koje pokazuju koliko je opasna situacija u Belorusiji.

RSE: Da li se Lukašenko uopšte može osloniti na vojsku u ovoj situaciji? Ona je uglavnom opremljena ruskim naoružanjem. Međutim, lideri poput Lukašenka se više oslanjaju na policijske snage, naročito specijalne, kao na neku vrstu pretorijanske garde, a manje na regularnu armiju.

Galeoti: Tačno. Međutim, specijalne policijske jedinice OMON su već previše razvučene i preopterećene. Istovremeno, čak i ostale snage pod okriljem Ministarstva unutrašnjih poslova su manje entuzijastične da budu angažovane u ovim zbivanjima. Stoga u celini smatram da je malo verovatno da snage bezbednosti podrže Lukašenka. Moguće je da uvidi da nema alternativu i onda pokuša da uvede ratno stanje, neku vrstu vojnog režima. Međutim, time bi stavio vojsku u situaciju da se povinuje njegovom naređenju i bori protiv sopstvenog naroda, ili da ga odbije što bi značilo Lukašenkov kraj.

RSE: Šta je najrealističniji scenario?

Galeoti: Mislim da ćemo na kraju videti Belorusiju bez Lukašenka – možda će napustiti zemlju ili biti uhapšen. Nakon toga će biti održani vanredni izbori. Ukoliko pak uspe da se održi do početka septembra, onda će verovatno politički opstati, makar neko vreme. Ali, kao što sam rekao, pretpostavljam da će u narednih nekoliko sedmica Lukašenko pasti.

I autokrate i demonstranti učiće iz primera Belorusije

RSE: Svedoci smo jačanja populizma i autoritarizma poslednjih godina, čak i među pojedinim članicama EU. Kada je reč o Balkanu, autoritarizam je istorijski najsnažnija politička tendencija. U Srbiji je stvorena situacija u kojoj je gotovo nemoguće promeniti vlast Aleksandra Vučića na regularnim izborima. Slična je situacija i u Crnoj Gori gde je Milo Đukanović na vlasti tri decenije. Kakvu poruku šalju zbivanja u Belorusiji drugim zemljama, ako je uopšte ima?

Galeoti: S jedne strane, ovo može biti ohrabrujuća poruka da se čak i autoritarni lider vremenom može zbaciti sa vlasti. S druge strane, činjenica je da je Lukašenko na vlasti 25 godina pre ovog veoma ozbiljnog izazova. To, na žalost, posmatrano iz ugla populističkih lidera pokazuje da je Lukašenkova taktika dugo vreme bila uspešna. On se na kraju previše uljuljkao i pogrešio. Međutim, u mnogo čemu do pre šest meseci neko ga je mogao smatrati veoma uspešnim autokratom.

Stoga, pretpostavljam da situacija u Belorusiji neće dovesti do nekog velikog transfera, odnosno efekta na druge zemlje, osim što će biti autokrata koji će pokušati da izvuku pouke iz Lukašenkovog primera. Naravno, i demonstranti u drugim zemljama će nastojati da nauče lekcije iz ovog slučaja.

Sećam se vremena kada su „Otpor“ i ostale organizacije uspele da zbace Miloševića, mnogi su nastojali u drugi krajevima sveta da izvuku pouke iz iskustva Srbije kako da se odupru autoritarnim režimima. Sada se pitam da li je trenutak da na Balkanu ponovo nauče te lekcije.

RSE: Jedna od lekcija za autokrate je da nikada ne mogu biti sigurni u svoju poziciju čak i kada se osećaju veoma moćno i superiorno, jer ne znaju šta ih čeka. Snaga koju crpe u bezbednosnom aparatu, može se na kraju pokazati kao najslabija tačka, jer kada te strukture uvide da se bliži kraj, među prvima menjaju stranu.

Galeoti: Međutim, svaki pametni autokrata to zna. Zato nastoji da njegova tajna policija bude veoma dobro plaćena i lojalna.