(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Briselske birokrate i diplomate u mnogim evropskim prestonicama zadržavaju dah u nervoznom iščekivanju drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj. U njemu će se 24. aprila naći aktuelni predsednik, centrista Emanuel Makron i njegova populistička rivalka Marin Le Pen.
Većina se nada i očekuje da će Makron obezbediti reizbor i da će u nedelju uveče, ispred Ajfelove kule, održati svoj pobednički govor. Evropski zvaničnici dobro znaju da bi iznenadna pobeda Le Penove mogla zadati ozbiljan udarac celokupnoj aktuelnoj evropskoj političkoj postavci i da bi čak i tesna pobeda sadašnjeg predsednika mogla da ima posledice na to kako će Evropa reagovati na krize.
Pročitajte i ovo: Duel Macrona i Le Pen u TV predsjedničkoj debatiI dok će većina pogleda ovog vikenda s pravom biti fiksirana na Pariz, poneki bi mogli biti usmereni ka Ljubljani, jer Slovenija odlučuje da li će na neizvesnim izborima još jedan mandat dati kontroverznom i populističkom premijeru Janezu Janši.
Glasanje za vikend, u jednoj od najvećih i jednoj od najmanjih država članica EU i NATO-a, biće, drugim rečima, dobar pokazatelj u kom pravcu će se kontinent politički kretati u narednih nekoliko godina.
Malo je, ako ih ima, signala da Le Pen zaista može nadmašiti izglede i postati prva žena predsednica Francuske. Pre nekoliko nedelja, oko prvog kruga predsedničkih izbora, pojedine ankete pokazivale su da bi Makron mogao pobediti s razlikom od 52 prema 48 odsto. Ali u najnovijim istraživanjima, podrška Makronu ponovo je porasla na 56 odsto. Daleko od njegove pobede sa 66 odsto glasova od pre pet godina, ali i dalje dovoljno da spreči šokantni gubitak.
I dok njihova debata, u udarnom terminu ranije ove nedelje, nije donela nokaut udarac nijednom kandidatu, niko nije ni sam sebi pucao u nogu. Makron je izgledao prilično predsednički i uglavnom je izbegavao predavanja i povučenost za koje se često optužuje. Le Penova je ovog puta bila mnogo spremnija, s političkim paketom koji je znatno manje radikalan nego ranije. Činjenica da ona više ne želi da napusti EU i evrozonu i čak podržava pojedine sankcije Rusiji svedoči o tome.
- Francuska desničarka Marin Le Pen osumnjičena za proneveru
- Hidžab u fokusu francuske predsjedničke kampanje
- Studenti nezadovoljni predsjedničkim izborima blokirali univerzitete u Francuskoj
Ipak, predsedavanje Le Penove najverovatnije bi izazvalo ozbiljnu disfunkcionalnost u Briselu. Ona bi izbacila Francusku iz vojne komande NATO-a, suprotstavila se bilo kakvim novim energetskim sankcijama Rusiji, ohrabrila ljude poput mađarskog premijera Viktora Orbana. Ne samo da bi otvoreno podržala Budimpeštu, već i dovela u pitanje prevlast zakona EU, Šengen zonu bez granica, francuske doprinose budžetu EU, kao i otvorenu konkurenciju na unutrašnjem tržištu. Drugim rečima, njena pobeda preokrenula bi velik deo EU kakvu poznajemo.
Da bismo razumeli veliki deo njene popularnosti, vredi razmotriti pitanje koje je potencirala tokom izborne kampanje i koje će u bliskoj budućnosti verovatno dominirati političkim diskursom u Evropi - pitanje rastućih troškova. Galopirajuća inflacija, koja pomaže u kreiranju previsoke cene hrane i goriva, najveća će biti u glavama prosečnog glasača i političari to jednostavno ne mogu ignorisati. Naravno, postoji jasna veza s ratom u Ukrajini i to može uticati na to kako će Zapad reagovati na Rusiju u budućnosti.
Bez obzira da li su populisti poput Le Penove na vlasti ili ne, oni će i dalje uticati na politički diskurs. Mnogo je onih, uključujući tu i Makrona, koji žele da nanesu veću štetu Moskvi, uključujući sankcije na njenu naftu i potencijalni izvoz gasa. Ali ruke će im verovatno biti vezane, zbog sve većeg straha među biračkim telom, kako se računi počnu gomilati. Ako sankcije EU na kraju obuhvate naftu i gas, stvar na koju treba obratiti pažnju jeste kolike su rupe u pravilima i koliko je dug period postepenog ukidanja.
Ovo važi i za druge politike. Ako Makron tek tesno uspe da pobedi u nedelju, njegov drugi mandat verovatno će biti oprezniji. Na leto dolaze parlamentarni izbori koje bi trebalo imati na umu. Makron je već delimično odustao od obećanja o podizanju starosne granice za odlazak u penziju i reformi penzionog sistema. Možda mu uskoro više neće biti potrebno da se suočava s glasačima, ali strah od opšteg nezadovoljstva može ga naterati da uspori pokušaje Brisela za ambicioznijim zelenim politikama ili pokušaj da se ponovo pokrene proces proširenja sa Zapadnim Balkanom i Ukrajinom.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Težak izbor' za muslimane na izborima u Francuskoj
Troškovi života takođe su jedan od dominantnih aspekata u slovenačkoj predizbornoj kampanji. Ovde je, međutim, u velikoj meri i pitanje kako će se mali alpski narod pozicionirati u odnosu na ostale članice EU u centralnoj i istočnoj Evropi. Ankete pokazuju gotovo mrtvu vatru između Janšine stranke desnog centra SDS i ekološkog Slobodarskog pokreta, na čelu s Robertom Golobom. Ko će na kraju doći na vlast zavisiće od toga koliko drugih partija pređe cenzus od četiri odsto i kakve su koalicije dalje moguće.
Janša je proteklih godina gajio bliske odnose s populističkim vladama u Poljskoj i Mađarskoj, a na domaćem terenu u velikoj meri je pokazao autoritarnu crtu, posebno u targetiranju medija. Nije bilo nikakvo iznenađenje što je američka organizacija za ljudska prava Fridom haus (Freedom House) ranije ove nedelje u izveštaju navela da su demokratski standardi u Sloveniji 2021. godine pali više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji.
pročitajte više U izveštaju Fridom hausa Srbija najviše nazadovala na Balkanu, autokrate u ofanziviŠto se Ukrajine tiče, Janša je više bio Varšava nego Budimpešta, zalagao se za stroge sankcije, nudeći snažnu podršku nastojanjima Kijeva za članstvo u EU. Postao je prvi lider EU koji je posetio ukrajinsku prestonicu od početka rata, zajedno sa svojim poljskim i češkim kolegom.
Pobeda slovenačke opozicije ne bi stvorila prepreke ni u jednom od ovih pitanja, ali bi Ljubljana bila tiša i sledila bi sve što se na kraju odluči. Ali kad je u pitanju vladavina prava, to bi sigurno ostavilo Budimpeštu još izolovanijom u Briselu i pratilo novu češku vladu koja se polako odvaja od svog višegradskog saveznika i ponovo pridružuje briselskom jezgru.
Možda se izgubi u naslovima o ratu u Ukrajini, ali budući tok evropske politike će na mnogo načina biti zacrtan ovog vikenda od strane glasača u dva veoma različita dela kontinenta.