Francuski predsednik Emanuel Makron je u sredu u jedinoj televizijskoj debati uoči drugog kruga izbora u nedelju kritikovao svoju ekstremno desničarsku protivkandidatkinju Marin Le Pen zbog njenih veza sa Rusijom i zbog želje da muslimankama oduzme pravo da pokrivaju glavu u javnosti, dok traži glasove koji su mu potrebni da osvoji još jedan mandat od 5 godina.
On je tvrdio da je kredit koji je Le Penova partija dobila 2014. od češko-ruske banke čini nepodobnom u suočavanju Moskvom.
Makron je takođe rekao da bi njeni planovi za borbu protiv imigracije tako što bi se zabranilo muslimankama u Francuskoj da nose marame u javnosti izazvali "građanski rat" u zemlji koja ima najveću muslimansku populaciju u zapadnoj Evropi.
Le Penova je, zauzvrat, pokušala da apeluje na glasače koji se bore sa porastom cena kao posledica ruske invazije na Ukrajinu.
Rekla je da će smanjenje troškova života biti njen prioritet ako bude izabrana za prvu ženu predsednika Francuske i sebe je prikazala kao kandidata birač koji ne mogu da sastave kraj s krajem.
Ona je rekla da je Makronov predsednički mandat ostavio zemlju duboko podeljenom. Ona je više puta spominjala protestni pokret „žutih prsluka“ koji je potresao njegovu vladu pre pandemije COVID-19, sa mesecima nasilnih demonstracija protiv njegove ekonomske politike.
"Francusku treba ponovo ujediniti", rekla je ona.
Ankete pokazuju da Makron, proevropski centrista, ima sve veću i značajnu prednost u odnosu Le Penovu. Ali očekuje se da će rezultat biti tesniji nego pre pet godina i oba kandidata traže glasove među biračima koji ih nisu podržali u prvom krugu izbora 10. aprila.
"Ja nisam kao vi", rekla je Le Pen dok su se sukobljavali oko energetskih potreba Francuske.
"Vi niste kao ja", rekao je Makron. "Hvala vam što ste me na to podsetili."
On je istakao da je izbor za birače između njih dvoje jasan.
"Borim se protiv vaših ideja, ali vas poštujem kao osobu," dodao je francuski predsednik.
Markon kritikovao zajam koji je Le Pen uzela od Rusije
Makron je kritikovao zajam od 9 miliona evra (9,8 miliona dolara) koji je Le Penova partija dobila 2014. od Prve češko-ruske banke.
On je tvrdio da će zbog duga ruke Le Penove biti vezane kada bude imala posla sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ako pobedi u nedelju.
"Vi razgovarate sa svojim bankarom kada govorite o Rusiji, to je problem", rekao je Makron. "Ne možete ispravno braniti interese Francuske po ovom pitanju jer su vaši interesi povezani sa ljudima bliskim ruskoj moći," istakao je.
"Vi zavisite od ruske moći i zavisite od gospodina Putina", dodao je francuski predsednik.
Le Pen je odbacila Makronovu sugestiju da je dužna Rusiji. Ona je sebe opisala kao "potpuno slobodnu" i rekla da Makron "potpuno zna da je ono što kaže laž".
Ona je istakla da njena stranka otplaćuje kredit i nazvala predsednika "nepoštenim" jer je pokrenuo to pitanje.
Samo nekoliko sati pre debate u sredu, zatvoreni ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni takođe je pokrenuo pitanje zajma i ušao u francusku predsedničku kampanju, pozivajući glasače da podrže Makrona navodeći da je Le Penova previše blisko povezana sa Rusijom.
On nije pružio nikakve dokaze osim sopstvene istrage o korupciji u Rusiji, ali je tvrdio da bi pozajmica mogla biti opasna za Francusku ako Le Pen pobedi.
Makron vodi u anketama, birači levice još neopredeljeni
U Francuskoj je tradicija od 1974. godine da između dva kruga izbora finalisti imaju televizijski duel koji može biti odlučujući.
Kandidati su u TV debati, koja je trajala 2.45 sata, razmatrali pitanja o životnim troškovima, Rusiji, klimatskim promjenama i imigraciji.
Tema o cijenama energije i proizvoda u trgovinama dominirale su kampanjom i odmah su zauzele centralno mjesto u debati, koja se emitovala na dvije najveće TV mreže, kao i na velikim informativnim kanalima.
- Francuska desničarka Marin Le Pen osumnjičena za proneveru
- Hidžab u fokusu francuske predsjedničke kampanje
- Studenti nezadovoljni predsjedničkim izborima blokirali univerzitete u Francuskoj
Na prethodnom duelu 2017. godine, Le Pen je djelovala nepripremljena i slabija u odnosu na Macrona, što je uticalo na njen poraz na izborima. Ali ovoga puta, Marine Le Pen je bila spremna od početka duela i bila staloženija.
Macron je tokom cijele debate bio taj koji je krenuo u ofanzivu, doimajući se više kao izazivač nego kao aktualni predsjednik, neprestano prekidajući svoju protivnicu.
Le Pen je rekla da 70 posto Francuza vjeruje da im je životni standard pao u posljednjih pet godina i da će ona biti predsjednica građanskog mira i nacionalnog bratstva. "Moramo Francuzima dati prednost u njihovoj zemlji", rekla je.
Macron je rekao da je Francuska upoznala krizu bez presedana, imajući u vidu pandemiju COVID-a 19 i rat koji je uslijedio na tlu Evrope. Kazao je da će Francusku voditi kroz te izazove i da je želi učiniti jačom zemljom. Glasanje u nedjelju je "referendum o Evropi, sekularizmu i to je trenutak jasnog izbora", rekao je.
Prema istraživanju OpinionVai/Kea Partners, Makrona podržava nepromenjenih 56 odsto birača.
Ali, neizvesnost oko konačnog rezultata je i dalje velika jer je anketa takođe pokazala da samo 72 procenta građana želi da izađe na izbore - što bi bila najniža izlaznost još od 1969. godine.
Gledaoci jedine debate između dva konačna kandidata smatrali su Makrona sklonim napadima arogancije, ali i ubedljivijim i sposobnijim da bude predsednik, pokazala je anketa Elabe za BFM TV.
Le Pen, koja se fokusirala na izražavanje empatije prema ljudima za koje je rekla da su "patili" otkako ju je Makron pobedio 2017. godine, ocenjena je kao kandidat koji razume brige birača, ali se njeni krajnje desničarski stavovi i dalje smatraju mnogo zabrinjavajućim, pokazala je anketa.
Ipak, oba kandidata moraju da prošire svoju biračku bazu u odnosu na prvi krug jer mnogi građani, naročito levice, ističu da još ne znaju da li će uopšte izaći na izbore, prenosi AP.
Drugi krug predsjedničkih izbora, koji će biti održan 24. aprila, dešava se usred rata u Ukrajini i francuskog šestomjesečnog predsjedavanja Vijećem Evropske unije, podsjeća AFP.
