Ministarstvo spoljnih poslova Francuske saopštilo je danas da je više od 250.000 ljudi protestvovalo širom zemlje zbog jačanja nacionalističke krajnje desnice, samo dve nedelje pre prevremenih parlamentarnih izbora.
Uprkos kišnom i vetrovitom vremenu, više od 75.000 onih koji strahuju da će izbori dovesti do formiranja prve francuske krajnje desničarske vlade nakon Drugog svetskog rata okupili su se danas u Parizu pre nego što su prošetali ulicama francuskog glavnog grada. Mir u francuskoj prestonici obezbeđivalo je 21.000 policajaca i žandarma.
Demonstranti su držali plakate na kojima je pisalo "Sloboda za sve, jednakost za sve i bratstvo sa svima" što je aluzija na francuski državni moto "sloboda, jednakost, bratstvo" i "Hajde da razbijemo granice, dokumenti za sve, ne zakon o imigraciji". Neki su uzvikivali "Slobodna Palestina" i nosili marame "arafatke".
Policija u Parizu prijavila je "brojne pokušaje nanošenja štete" od strane demonstranata i saopštila da je uhapšeno sedam osoba. Upotrebljen je suzavac protiv demonstranata koji su pokušali da unište jednu autobusku stanicu i reklamne table na njoj.
U gradu Nici na francuskoj rivijeri, demonstranti desničari su prošetali glavnom gradskom ulicom, skandirajući protiv predsednika Emanuela Makrona. Organizatori su saopštili da je učestvovalo 3.000, dok policija navodi broj od 2.500.
Nica se tokom protekle decenije čvrsto okrenula u korist krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen.
Pročitajte i ovo: Macron raspušta parlament u nakon poraza na evropskim izborimaNovi izbori za donji dom parlamenta zakazani za 30. jun i 7. jul. Da bi sprečili da partija Nacionalno okupljanje pobedi na predstojećim izborima, levičarske stranke su se u petak konačno dogovorile da formiraju koaliciju.
Istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj pokazuju da će Nacionalno okupljanje prednjačiti u prvom krugu parlamentarnih izbora. Ta partija je zauzela prvo mesto na evropskim izborima, osvojivši više od 30 odsto glasova u Francuskoj, skoro dvostruko više od Makronove stranke Renesansa.
Makronov mandat traje još tri godine, do 2027. godine, ali njegovo predsedništvo bi bilo oslabljeno ako nacionalno okupljanje pobedi.
To bi moglo dovesti njenog partijskog lidera Bardelu na mesto premijera, sa širokim ovlašćenjima u unutrašnjim i ekonomskim poslovima, dok bi Makron ;zadržao kontrolu nad spoljnim poslovima i odbranom, bez obzira na rezultat francuskih parlamentarnih izbora.
Pročitajte i ovo: Uspeh krajnje desnice na evropskim izborima