Približava se februarski monitoring napretka Srbije u dijalogu sa Prištinom, a šefovi diplomatija Evropske unije već su u Briselu održali političku raspravu o napretku dijaloga Beograd – Priština, pred martovsku odluku o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.
Srpski zvaničnici nadaju se da će kandidaturu bez oštrijih uslova dobiti, a čak i u Briselu ima nekih neformalnih naznaka da bi se to moglo ostvariti.
Predstavnica EU za spoljnu politiku Catherine Ashton rekapitulirala je šta je na planu dijaloga između Beograda i Prištine do sada postignuto, a dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak nezvanično je iz diplomatskih izvora saznao da Nemačka pokazuje fleksibilniji stav i da bi mogla odobriti Srbiji status kandidata već u februaru čak i da Beograd ne postigne dogovor, već samo napredak, o predstavljanju Prištine na regionalnim forumima.
“Ono što je zanimljivo jeste da je šef srpske diplomatije, gospodin Vuk Jeremić, u Briselu na margini ovog skupa imao nekoliko važnih bilateralnih sastanaka, među njima i susret sa nemačkim šefom diplomatije Guidom Westerwelleom. Iz nekih izvora bi se dalo zaključiti, iako to niko nije otvoreno rekao, da Nemačka postaje nešto fleksibilnija po pitanju srpske kandidature. U tom smislu, izgleda da bi ona Srbiji mogla odobriti status kandidata već u februaru i to bez insistriranja na uslovu da Srbija reši problem predstavljanja Kosova na regionalnim forumima; zahtev bi bio samo da se u rešavanju tog problema postigne napredak. To je ono o čemu se u Briselu diplomatski šapuće. Do mene je došla informacija da je sastanak između Westerwellea i Jeremića bio vrlo srdačan i da zaista izgleda da je Nemačka spremna da malo popusti”, kaže Jozwiak.
I ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je nakon susreta sa nemačkim kolegom Guidom Westerwelleom da između Nemačke i Srbije postoji daleko bolje razumevanje nego što je to bio slučaj do sada.
Dogovori i primene sporazuma
Šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović ne odustaje, međutim, od dosadašnjeg stava o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima. U regionalnom predstavljanju Prištine za Beograd je, kaže, prihvatljiva fusnota "bez prejudiciranja statusa", ali isključivo kao dodatak referenci na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN:
„Posrednik Robert Cooper dolazi ove nedelje i to će biti prilika da razgovaramo o različitim opcijama kako može da se reši regionalno predstavljanje Kosova, koje apsolutno za nas podrazumeva upotrebu Rezolucije 1244, tako da očekujemo da ćemo sa njim moći da pronađemo eventualno neko novo rešenje, koje, naravno, sadržava tu rezoluciju. Mi smo u tom smislu otvoreni, sve varijacije i predlozi do sada su bili naši, pa ćemo videti šta taj sastanak može konkretno da donese. Fusnota „bez prejudiciranja statusa“ može da bude upotrebljivo rešenje, ali, naravno, ne bez upotrebe Rezolucije 1244“, izjavio je Stefanović.
Podsetimo šta je u dosadašnjem dijalogu između dve strane dogovoreno, koje podzakonske akte je Vlada Srbije usvojila za implementaciju postignutih sporazuma, šta je počelo i šta bi uskoro trebalo da počne da se primenjuje. O tome za Radio Slobodna Evropa govori Milivoje Mihajlović, šef Vladine Kancelarije za odnose sa javnošću:
“Počela je implementacija dogovora o slobodi kretanja, donete su uredbe o slobodi kretanja i tablicama, kao i preporuke o osiguranju vozila; otvorena je mogućnost kretanja samo uz ličnu kartu i sa tablicama KS. Doneta je uredba o kontroli prelaza prema Kosovu, a postignut je i dogovor o carinskom pečatu, odnosno, prometu roba i on se sprovodi. Počela je i implementacija dogovora o matičnim knjigama, njegove prve kopije pregovarački tim je već predao EULEX-u. Dogovor je postignuti i o katastarskim knjigama, doneta je i uredba o tome i uskoro bi EULEX-u trebalo da se predaju prve kopije tih knjiga. Postignut je i dogovor o integrisanoj kontroli prelaza i uskoro bi trebalo i da se implementira, a utanačen je i sporazum o priznanju diploma. Dogovorena je procedura prema kojoj će Evropska zajednica univerziteta verifikovati diplome sa Kosova, a Vlada će uskoro dokumentom precizirati čitav taj proces“, kaže Mihajlović.
Ostalo je, međutim, da Beograd pokaže političku volju da se reši veoma važno pitanje predstavljanja Kosova na međunarodnim forumima. Čak i ukoliko se ispostavi da je nemački stav prema srpskoj kandidaturi postao fleksibilniji, biće neophodno postići napredak kad je reč o tom pitanju.
Evidentno je, međutim, da srpska vlast na tom planu nije do sada napravila baš nikakav ustupak. Vreme ističe i već za desetak dana pokazaće se da li je ona više zainteresovana za predizborni populizam ili za kurs evrointegracije Srbije.
Srpski zvaničnici nadaju se da će kandidaturu bez oštrijih uslova dobiti, a čak i u Briselu ima nekih neformalnih naznaka da bi se to moglo ostvariti.
Predstavnica EU za spoljnu politiku Catherine Ashton rekapitulirala je šta je na planu dijaloga između Beograda i Prištine do sada postignuto, a dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak nezvanično je iz diplomatskih izvora saznao da Nemačka pokazuje fleksibilniji stav i da bi mogla odobriti Srbiji status kandidata već u februaru čak i da Beograd ne postigne dogovor, već samo napredak, o predstavljanju Prištine na regionalnim forumima.
“Ono što je zanimljivo jeste da je šef srpske diplomatije, gospodin Vuk Jeremić, u Briselu na margini ovog skupa imao nekoliko važnih bilateralnih sastanaka, među njima i susret sa nemačkim šefom diplomatije Guidom Westerwelleom. Iz nekih izvora bi se dalo zaključiti, iako to niko nije otvoreno rekao, da Nemačka postaje nešto fleksibilnija po pitanju srpske kandidature. U tom smislu, izgleda da bi ona Srbiji mogla odobriti status kandidata već u februaru i to bez insistriranja na uslovu da Srbija reši problem predstavljanja Kosova na regionalnim forumima; zahtev bi bio samo da se u rešavanju tog problema postigne napredak. To je ono o čemu se u Briselu diplomatski šapuće. Do mene je došla informacija da je sastanak između Westerwellea i Jeremića bio vrlo srdačan i da zaista izgleda da je Nemačka spremna da malo popusti”, kaže Jozwiak.
I ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je nakon susreta sa nemačkim kolegom Guidom Westerwelleom da između Nemačke i Srbije postoji daleko bolje razumevanje nego što je to bio slučaj do sada.
Dogovori i primene sporazuma
Šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović ne odustaje, međutim, od dosadašnjeg stava o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima. U regionalnom predstavljanju Prištine za Beograd je, kaže, prihvatljiva fusnota "bez prejudiciranja statusa", ali isključivo kao dodatak referenci na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN:
Borislav Stefanović
„Posrednik Robert Cooper dolazi ove nedelje i to će biti prilika da razgovaramo o različitim opcijama kako može da se reši regionalno predstavljanje Kosova, koje apsolutno za nas podrazumeva upotrebu Rezolucije 1244, tako da očekujemo da ćemo sa njim moći da pronađemo eventualno neko novo rešenje, koje, naravno, sadržava tu rezoluciju. Mi smo u tom smislu otvoreni, sve varijacije i predlozi do sada su bili naši, pa ćemo videti šta taj sastanak može konkretno da donese. Fusnota „bez prejudiciranja statusa“ može da bude upotrebljivo rešenje, ali, naravno, ne bez upotrebe Rezolucije 1244“, izjavio je Stefanović.
Podsetimo šta je u dosadašnjem dijalogu između dve strane dogovoreno, koje podzakonske akte je Vlada Srbije usvojila za implementaciju postignutih sporazuma, šta je počelo i šta bi uskoro trebalo da počne da se primenjuje. O tome za Radio Slobodna Evropa govori Milivoje Mihajlović, šef Vladine Kancelarije za odnose sa javnošću:
“Počela je implementacija dogovora o slobodi kretanja, donete su uredbe o slobodi kretanja i tablicama, kao i preporuke o osiguranju vozila; otvorena je mogućnost kretanja samo uz ličnu kartu i sa tablicama KS. Doneta je uredba o kontroli prelaza prema Kosovu, a postignut je i dogovor o carinskom pečatu, odnosno, prometu roba i on se sprovodi. Počela je i implementacija dogovora o matičnim knjigama, njegove prve kopije pregovarački tim je već predao EULEX-u. Dogovor je postignuti i o katastarskim knjigama, doneta je i uredba o tome i uskoro bi EULEX-u trebalo da se predaju prve kopije tih knjiga. Postignut je i dogovor o integrisanoj kontroli prelaza i uskoro bi trebalo i da se implementira, a utanačen je i sporazum o priznanju diploma. Dogovorena je procedura prema kojoj će Evropska zajednica univerziteta verifikovati diplome sa Kosova, a Vlada će uskoro dokumentom precizirati čitav taj proces“, kaže Mihajlović.
Ostalo je, međutim, da Beograd pokaže političku volju da se reši veoma važno pitanje predstavljanja Kosova na međunarodnim forumima. Čak i ukoliko se ispostavi da je nemački stav prema srpskoj kandidaturi postao fleksibilniji, biće neophodno postići napredak kad je reč o tom pitanju.
Evidentno je, međutim, da srpska vlast na tom planu nije do sada napravila baš nikakav ustupak. Vreme ističe i već za desetak dana pokazaće se da li je ona više zainteresovana za predizborni populizam ili za kurs evrointegracije Srbije.