Nekadašnji zamenik bivšeg specijalnog izaslanika UN-a za status Kosova, Albert Rohan, u intervjuu za RSE kaže da će se pitanje priznavanja Kosova od strane Srbije pokrenuti onda kada Srbija bude bila spremna da se učlani u EU, jer bez normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija neće moći da bude deo unije.
RSE: Gospodine Rohan, očekuje se da će se dijalog Prištine i Beograda, koji je počeo da se odvija prošle godine, nastaviti tokom predstojećih dana. Uzimajući u obzir dosadašnja postignuća, da li očekujete kakve promene u korist ovog procesa?
ALBERT ROHAN: Mislim da je ceo proces dijaloga, kao što je na primer sloboda kretanja, u korist ljudi, a ukoliko postoji granična kontrola između Kosova i Srbije, to je za dobrobit i Kosova i Srbije. U svačijem interesu je da se zaustavi ilegalna trgovina koja i dalje traje, i tako redom. Mislim da je to pozitivan proces, ali ono što je potrebno jesu rezultati. Nisu potrebni samo sporazumi, već je potrebno da se oni sprovode. Tako da, nadam se da će EU kao posrednik izvršiti veći pritisak u predstojećim mesecima kako bi se postiglo više sporazuma pre izbora u Srbiji.
RSE: Posrednik EU u dijalogu Prištine i Beograda, Robert Kuper, izjavio je da Srbija neće biti obavezna da prizna nezavisnost Kosova. Da li bi priznavanje Kosova od strane Srbije trebalo da bude konačni rezultat dijaloga?
ALBERT ROHAN: Ne, ne mislim da to ima neke veze sa ovim. Ovaj dijalog je u vezi svakodnevnog života građana. Što se tiče priznanja, gospodin Kuper je trenutno u pravu zato što niko od Srbije ne očekuje da sada prizna Kosovo. Ono što se od Srbije sada može očekivati jeste da normalizuje odnose sa Kosovom i da omogući praktične sporazume koji su u prošlosti bili nemogući. Pitanje priznanja će ostati otvoreno, a pokrenuće se onda kada Srbija jednog dana bude spremna da se učlani u EU, zato što bez normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija nikada neće moći biti deo EU. To je jasno.
RSE: Ali, da li je moguće da Srbija postane deo EU bez priznavanja Kosova?
ALBERT ROHAN: Trebamo da vidimo ukoliko je moguć neki aranžman koji bi osigurao normalizaciju odnosa i kraj konflikta. Ukoliko je to moguće, Srbija ne bi morala zvanično da prizna Kosovo, ali to treba da se analizira. Moram da kažem da sam skeptičan u vezi sa tim.
RSE: Kada govore o ovom pitanju, diplomate u EU kažu da ne žele drugi Kipar u EU. Da li je moguća normalizacija odnosa sa Kosovom, ukoliko se uzmu u obzir koraci koje je Srbija do sada poduzela tokom dijaloga?
ALBERT ROHAN: Do ovog trenutka, koraci nisu bili veliki. Ovo su praktična pitanja ali imaju i jednu političku konotaciju. Međutim, povratak kopije matičnih knjiga je veoma mali korak. Još uvek smo daleko od normalizacije odnosa. Srbija treba da dozvoli Kosovu da učestvuje u regionalnim inicijativama. Ovo je još uvek daleko od uklanjanja prepreka Srbije kako bi dozvolila Kosovu da bude deo međunarodnih organizacija.
RSE: Gospodine Rohan, uzimajući u obzir da pet države EU još uvek nisu priznale Kosovo, a tokom protekle godine Kosovo je priznalo 13 zemalja, šta mislite o kosovskoj diplomatiji? Da li su kosovske vlasti učinile ono što su trebale da urade?
Rohan sa Martijem Ahtisarijem
ALBERT ROHAN: Mislim da su one učinile sve što je bilo moguće, zato što je to pitanje van njihove moći. Žalosno je što pet članice EU još uvek nisu priznale Kosovo. Odluka Međunarodnog suda pravde im je dala savršenu priliku da promene pristup i da se pridruže većinskom konsenzusu unutar EU. Svi govorimo o ekonomskom i socijalnom solidaritetu, ali u EU postoji potreba za političkim solidaritetom. Činjenica da EU nema jedan zajednički stav slabi njenu ulogu, ometa rad EULEX-a, otežava Srbiji da prihvati nepovratnu situaciju, tako da mislim da je odavno bilo vreme da ovih pet zemlje promene svoj stav. Ali, kao što sam rekao, to nije u rukama kosovara. Oni su uradili sve što je bilo moguće kako bi ubedili ove zemlje, a pronašli su prostor i za praktičnu saradnju. Prema tome, to pitanje ostaje samim tim zemljama i EU koja bi trebala da izvrši mnogo veći pritisak nad njima.
RSE: Bez obzira na ove probleme, premijer Kosova, Hashim Thaçi je izjavio da je došlo vreme za kraj nadgledanja nezavisnosti Kosova, i da Kosovo deluje kao država na međunarodnoj sceni. Da li mislite da je tako?
ALBERT ROHAN: Da, po svemu sudeći mislim da će nadgledanju doći kraj krajem ove godine kada će se zatvoriti Međunarodna civilna kancelarija (MCK). Mislim da su se oko toga složili svi. Kosovo bi trebalo da deluje samo, naravno uz jaku podrške EU i SAD-a.
RSE: Ali, da li se MCK može zatvoriti ako se uzme u obzir da je sever Kosova i dalje van kontrole državnih vlasti u zemlji?
ALBERT ROHAN: Uloga MCK-a je bila da nadgleda sprovođenje plana specijalnog izaslanika UN-a, i to je uradila. MCK je analizirala zakone koji su usvojeni u Skupštini Kosova kao i ustavne promene. Ovo je bila glavna uloga sa nekoliko izvršnih funkcija. Naravno da bi bilo bolje ukoliko se reše pitanja na severu, i možda će se desiti nešto pozitivno na tom putu. Ali, ne smatram da MCK može sama da radi na tom pravcu, zato što nema direktan uticaj na severu. Prema tome, po svemu sudeći smatram da se ta kancelarija treba zatvoriti.
RSE: Kada govorimo o severu, tokom 2011. predstavljeno je nekoliko modela za rešavanje tog pitanja, a vlada je kreirala i strategiju za sever. Da li je Ahtisarijev plan, kojeg Srbija i dalje odbija, i dalje jedina opcija ili je situacija od 25. jula dokazala da je potrebno nešto drugo?
ALBERT ROHAN: Smatram da je ono (Ahtisarijev plan) jedino prihvatljivo rešenje. On omogućava srpskoj zajednici da upravlja svojim pitanjima unutar legalnih struktura na Kosovu. Ukoliko opštine na severu iskoriste ovu mogućnost, kao što to rade ostale opštine na Kosovu, onda bi oni vodili jedan manje-više autonomni život unutar legalnih struktura na Kosovu. Mogli bi da održe veze sa srpskim institucijama, da primaju plate, primenjuju školsku literaturu na srpskom jeziku. Tako da bi imali sve ono što im je potrebno na jedan legitiman način preko Ahtisarijevog plana.
