Sastav Evropske komisije za petogodišnji mandat sa starim i novim licima

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen predstavila je u utorak 17. septembra novu strukturu ove institucije i portfelje budućih komesara koji će služiti u narednom petogodišnjem periodu.

Nova struktura Evropske komisije neće biti polno izbalansirana jer će imati sastav sa 16 muškaraca 11 žena.

Broj žena bi bio barem za jedan manji, da Slovenija u poslednjem trenutku, nije zamenila ime kandidata i predložila novo žensko ime za komesarku.

Do poslednjeg trenutka nije bilo izvesno dali će Von der Leyen biti u stanju da predstavi sva imena jer je slovenački parliament odbijao da zakaže saslušanje za potvrđivanje svoje kandidatkinje Marte Kos, u jeku tekućeg spora između vlade i opozicije.

Prvi razlog za odlaganje predstavljanja nove strukture Evropske komisije bili su sporovi u Sloveniji.

Međutim, drama koja je usledila u ponedeljak 16. septembra, izazvala je nove tenzije.

Francuski evropski komesar Thierry Breton podneo je ostavku, optuživši Uruslu von der Leyen da ga potkopava. Breton je do tog datuma bio kandidat za budućeg komesara iz Francuske i bio bi to drugi njegov mandat.

"Pre nekoliko dana, u poslednjem delu pregovora o sastavu budućeg Koledža, tražili ste od Francuske da povuče moje ime — iz ličnih razloga o kojima ni u jednom slučaju niste direktno razgovarali sa mnom", napisao je Breton u pismu Von der Leyen, koje je objavio na mreži X.

Nepsoredno nakon njegove ostavke, usledilo je saopštenje iz Pariza o novom kandidatu.

Jelisejska palata je obavestila da je ime muškog komesara zamenila sa drugim muškim kanidatom.

Stephane Sejourne, odlazeći ministar inostranih poslova je novi kandidat za evropskog komesara iz Francuske.

Novi/stari komesari među kojima je i veteran koji dobijaju peti mandat

Lista nominovanih ima i imena koja su već poznata za EK budući da su već vršili ove funkcije, uključujući i samu Von der Leyen koja će u još jednom mandatu voditi izvršnom institucijom Evropske unije.

Među imenima postojećih komesara je Dubravka Šuica iz Hrvatske, kojoj će ovo biti drugi mandat, Oliver Varhelyi (Varhelji) iz Mađarske, kao i Wopke Hoekstra (Vopke Hukstra) iz Holandije.

Među imenima starih, odnosno, novih komesara se nalaze i oni koji se smatraju veteranima u Evropskoj komisiji, poput Valdisa Dombrovskog kojem će ovo biti treći mandat u EK, kao i Maroš Sevćović iz Slovačke kojem će ovo biti čak peti mandat.

Portfelj spoljne politike i proširenje najavažniji za region

Za region Zapadnog Balkana, portfelj proširenja i spoljne politike predstavljaju posebnu važnost.

Ceo region pripada grupi proširenja a ovo će biti fokus prioriteta buduće Evropske komisije, kako je obećala Ursula von der Leyen.

Optimisti ne isključuju mogućnost da, tokom mandata buduće Evropske komisije (2024-2029), barem jedna zemlja iz regiona zaključi pristupne pregovore i približi se članstvu.

• Kakve su šanse za proširenje EU do 2030. godine
• Koliko je utemeljen optimizam o članstvu u EU za Crnu Goru i Srbiju do 2028?

Ursula von der Leyen je potvrdila da će u novoj Komisiji postojati namenski komesar za proširenje.

Pre rata u Ukrajini, deo procesa proširenja je bilo sedam država: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Kosovo i Turska.

Sa obzirom da je sad u procesu proširenja čak deset država, jer su tu obuhvaćene države iz Istočnog partnerstva (Ukrajina, Gruzija i Moldavija), to je sada postao važan resor u Evropskoj komisiji. Shodno tome i zanimanje je puno veće nego što je bilo na početku prvog mandata Von der Leyen, 2019. godine.

Proširenje pripalo najmanje iskusnoj kandidatkinji

Marta Kos iz Slovenije je imenovana za komesarku za proširenje EU.

Njena biografija se ne poklapa u potpunosti sa izjavama Von der Leyen da će nova struktura njene Komisije imati profesinalna lica sa ozbiljnim politčkim iskustvom.

Von der Leyen je govoreći pred novinarima, 5 septembra rekla da su novoj komisiji potrebni kompetenti ljudi.

"A kompetencija znači visoko političko iskustvo, iskustvo izvršne vlasti. Na primer, bivši premijeri ili bivši ministri ili zamenici ministara, ili barem visoko diplomatsko iskustvo ili visoki rad u evropskim institucijama", rekla je tada predsednica EK.

• Von der Leyen izabrala Slovenku Martu Kos za komesarku za proširenje EU

Marta Kos je više od jedne dekade u privatnom biznisu. Radi se o osobi koja je stručnjakinja za komunikacije i menadžment.

Ranije je bila ambasadorke Republike Slovenije u Nemačkoj i Letoniji, a kasnije i Švajcarskoj i Lihtenštajnu.

Karijeru je započela kao novinarka na Slovenačkoj nacionalnoj radio-televiziji, uključujući niz godina kao dopisnica u Nemačkoj. Odatle je Kos prešla u Vladu Republike Slovenije kao direktorica Ureda za odnose s javnošću i medije i bila portparol Vlade.

Kaja Kallas na čelu evropske diplomatije

Portfelj viskog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost je takođe važan za region. U ovaj potfelj potpada usklađivanje spoljne politike, uključujući i sankcije Rusiji. Takođe se radi o poziciji koja će se direktno baviti procesom normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Donedavna premijerka Estonije, Kaja Kallas je u junu ove godine, dobila saglasnost lidera da nasledi funkciju Josepa Borrella za buduću šeficu evropske diplomatije.

Kaja Kallas je od 2021. vodila vladu Estonije, i prva je žena na toj poziciji u ovoj zemlji. Njen otac je Sim Kallas, bivši premijer Estonije. Sim Kallas je takođe bio evropski komesar za transport između 2010-2014. godine.

Pre nego što je postala premijerka, Kallas je bila članica Evropskog parlamenta u periodu između od 2014. do 2018. godine.

Kallas je u julu ove godine podnela ostavku na mesto šefice vlade Estonije, nakon što je mesec dana ranije dobila potvrdu da će biti buduća visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.

Sledi potvrda Evropskog parlamenta

Konačni pečat za imenovanje novih komesara daje Evropski parlament nakon saslušanja u određenim odborima, u zavisnosti od resora koji će im biti dodeljen.

Svaki odbor ocenjuje stručnost kandidata i šalje je predsedniku parlamenta.

Potvrda za komesare zahteva apsolutnu većinu Evropskog parlamenta, što podrazumeva 50 odsto plus jedan.

Ukoliko kandidat ne dobije potreban broj glasova, države članice moraju da predlože drugog kandidata, i to u roku od mesec dana.

Negativna ocena može navesti kandidate da se povuku iz procesa, kao što se već dešavalo.

Posle izbora 2019. godine, Evropski parlament je odbio dve kandidature za evropske komesare i tada su evroposlanici tražili od predsednice Evropske komisije Von der Leyen da izađe sa novim imenima.