Brisel poziva Srbiju na napredak u pravosuđu, gonjenju ratnih zločinaca i poštovanju medijskih sloboda

Zastava EU i Srbije (foto arhiv)

U poslednjem izveštaju o napretku Srbije u polju vladavine prava, koji je izradila Evropska komisija, ocenjuje se da je u zemlji potrebno dodatno angažovanje kao i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, sprečavanju i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, kao i procesuiranju ratnih zločina.

Radi se o godišnjem izveštaju u napretku Srbije, u ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima, u kojima su rezultati neophodni kako bi zemlja napredovala u procesu pregovora o članstvu.

Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog sa Kosovom i napredak u poglavljima 23 i 24.

Napredak u ova dva poglavlja je ključan za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU.

"Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što Srbija postigne ovaj cilj", navodi se u dokumentu Evropske komisije, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

Srbija od decembra 2021. nije otvorila ni jedno poglavlje u procesu pregovora o članstvu.

Neformalni zamrznuti pristupni pregovori sa Beogradom su posledica neuvođenja sankcija Rusiji, zbog rata u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine, dva meseca nakon poslednje međuvladine konferencije sa Srbijom.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini.

Korupcija i organizovani kriminal

Evropska komisija u dokumentu smatra da Srbija treba da poboljša rezultate istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, uključujući zaplenu i oduzimanje imovine stečene kriminalom.

Spominje se da je tokom prošle godine, broj pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, porastao na 30 sa 21 koliko ih je bilo u prethodnoj godini.

"Proaktivne krivične istrage još uvek nisu uobičajena praksa. Postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage i krivično gonjenje korupcije na visokom nivou, iako su uvedene nove zaštitne mere", napominje se u izveštaju o napretku u poglavljima 23 i 24.

čitajte Srbija u potpunosti primenila jednu od 24 preporuke za borbu protiv korupcije, kaže GRECO

Organizovani kriminal

"Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nije uobičajena praksa", ocenjuju stručnjaci Evropske komisije.

Stoga se u dokumentu ističe da Evropska komisija preporučuje Srbiji da sistematskim praćenjem tokova novca poveća efikasnost procesuiranja predmeta teških i organizovanih kriminala, uključujući i slučajeve pranja novca, oduzimanja i oduzimanja imovinske koristi od kriminala.

Takođe, Srbija se kritikuje što se nije dovoljno angažovala u procesu istrage i krivičnog gonjenja oko napada na severu Kosova.

Nezavisnost pravosuđa

U dokumentu o vladavini prava u Srbiji, Evropska komisija poziva zemlju da obezbedi da Visoki savet sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju u slučajevima spoljnog neprikladnog uticaja, uključujući i slučajeve neprimerenih javnih komentara članova Vlade ili parlamenta o tekućim istragama ili sudskim postupcima koji su, kako se navodi, u suprotnosti sa njihovim kodeksom ponašanja.

U principu, navodi se u ovom dokumentu, sadašnji poslovnici postavljaju osnovu za efikasnije reagovanje i mehanizme zaštite sudija i tužilaca u slučajevima nedozvoljenog uticaja.

"Međutim, još nije moguće u praksi uočiti značajno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce", ocenjuje se u ovom izveštaju.

Ističe se da ni Skupština ni Vlada do sada nisu postupali u slučajevima nedozvoljenog uticaja, uz opasku da ostaje da se pokaže aktivnija i proaktivnija uloga srpskih institucija.

Veličanje ratnih zločinaca

Evropska komisija daje lošu ocenu Srbiji po pitanju procesuiranja ratnih zločina.

U dokumentu se ocenjuje da nije došlo do poboljšanja rezultata te da se nastavlja javno veličanje zločinca.

"Bilo je brojnih slučajeva veličanja ratnih zločinaca, davanja medijske platforme ratnim zločincima i negiranja ratnih zločina i genocida", navodi se u izveštaju.

čitajte Srbija potvrdila pretragu moguće masovne grobnice kod Novog Pazara

Vizna politika

Evropska komisija potvrđuje da je Srbija vratila vizni režim za šest zemalja, ali da se u planu viznog usklađivanja obavezala na dalje usklađivanje vizne politike samo godinu ili šest meseci pre članstva u EU.

"Ovo nije ispunilo očekivanja EU", ocenjuje se u dokumentu.

Sloboda izražavanja

Od Srbije se traži da ojača sigurnost i bezbednost novinara i posebno da obezbedi da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare; da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate te po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.

"S tim u vezi, nastavljeni su slučajevi verbalnih napada, kampanja klevetanja, pretnji i nasilja nad novinarima kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, uključujući verbalno i fizičko nasilje nad novinarkama. Ponavljane izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara ugrožavaju slobodu medija", ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.

čitajte

Medijska udruženja u Srbiji traže ostavku ministra nakon optužbi protiv novinarke Tamare Skrozze za govor mržnjeU Srbiji proglašena sezona lova na novinare, kaže predstavnik Reportera bez granica

Primećuje se takođe da nakon mnogo odlaganog objavljivanja u februaru 2024. oslobađajuće presude na drugostepenom sudu, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno posle 25 godina.

Evropska komisija poziva Srbiju da ojača medijski pluralizam, uključujući sprovođenje mera u skladu sa medijskom strategijom koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnih emitera.

U izveštaju se spominje da je novi Zakon o elektronskim medijima pojačao mandat i regulatorne nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali se ponavljaju navodi misije OEBS/ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava) da je REM "zadržao pasivan pristup".

"REM se nije pridržavao kraćih rokova i nije blagovremeno objavio sveobuhvatan izveštaj o izbornoj kampanji. OEBS/ODIHR je takođe otkrio 'pristrasnost u medijima' tokom kampanje, posebno u pogledu javnih emitera", kaže se u dokumentu.

opširnije Zekić: Odluka o petoj frekvenciji kad se okonča spor s TV Novom

Evropska komisija preporučuje Srbiji da obezbedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, kao i punu transparentnost u vlasništvu i reklama u medijima.

Drugi izvori javnog finansiranja, kaže se u ovom dokumentu, uključujući reklame, tek treba da budu predstavljeni u registru medija na transparentan, sveobuhvatan i jednostavan način.

LGBTQ zajednica i nasilje nad ženama

Evropska komisija traži od Srbije da primeni i blagovremeno izveštava o strategijama za borbu protiv diskriminacije koje obuhvataju prava LGBTQ osoba, rodnu ravnopravnost, nasilje nad ženama i deinstitucionalizaciju, kao i da se aktivno suprotstavlja zločinima motivisanim mržnjom te u tom sklopu, i uspostavi rezultate istrage i osuda.

Ocenjuje se da ima "ozbiljnog odlaganja" u usvajanju akcionog plana i povezanog finansiranja za strategiju za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i strategiji deinstitucionalizacije.

Novi akcioni planovi 2024. - 2025. o borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti tek treba da budu usvojeni, a krivični zakon koji se odnosi na zabranu i kažnjavanje krivičnih rasnih dela tek treba da bude usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Primećuje se da je, od kada je zločin iz mržnje uveden kao otežavajuća okolnost u Krivični zakonik (2012. godine), izrečeno 14 pravosnažnih presuda.