Četiri osobe u pritvoru i dve na poternici – dosadašnji je epilog nestanka 43.000 državnih odlikovanja iz Palate Srbije, jedne od najzaštićenijih zgrada u državi i sedišta više ministarstava.
Tužilaštvo je slučaj okarakterisalo kao "tešku krađu" državne imovine "izuzetno velike vrednosti", za koju sumnjiči deset osoba.
Dok se ispituju svedoci i "radi na rasvetljavanju svih detalja", ni više od deset dana nakon što je javnost obaveštena o ovom slučaju, nema spiska šta je tačno i kako ukradeno iz Palate Srbije.
Poznato je da je krivično delo izvršeno od 2009. do 2018. godine.
Dok su mediji u inicijalima osumnjičenog S.H, prepoznali bivšeg državnog sekretara Slobodana Homena, on je u saopštenju za javnost demantovao da je učestvovao u iznošenju ordenja iz Palate Srbije.
Tužilaštvo nije saopštilo koliko vrede odlikovanja koja se vode kao ukradena.
Prema oceni politikologa i heraldičara Nemanje Todorovića Štiplije, policija i tužilaštvo treba da izađu sa spiskom onoga što je ukradeno iz kancelarije za ordenje.
"Ključno je da mi vidimo vrstu odlikovanja koja su nestala iz zgrade, zato u depou sigurno postoje ona koja imaju malu vrednost, mogu sigurno reći da su bezvredna, ali i ona koja mogu imati veliku vrednost – izrađena od plemenitih metala i dragog ili poludragog kamenja", rekao je on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pročitajte i ovo: U potrazi za umetninama kojima je trag predugo izgubljenPrema njegovim rečima, pretpostavka je da su u zgradi deponovana odlikovanja iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), kao i država nastalih nakon njenog raspada – Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
"Država ne upravlja na pravi način zaostavštinom, naročito onom koja je ostala iz perioda SFRJ, mislim da je to zanemarena oblast i da samim tim niko nije obraćao pažnju na to šta se tu čuva, šta je popisano, a šta fali", dodaje Štiplija.
Nadležno tužilaštvo i policija do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o ovom slučaju.
Šta je do sada saopštilo Tužilaštvo?
Prema saopštenjima Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu, u dosadašnjem toku slučaja bilo je privedeno osmoro osumnjičenih.
Četvoro je zadržano u pritvoru.
Ispituju se svedoci, a pretresano je više od deset lokacija.
Za dva lica, sa inicijalima S.H. i S.B, raspisana je poternica 22. marta, a tužilaštvo je navelo da su oni "nedostupni državnim organima".
"Treće tužilaštvo nastavlja rad na daljem utvrđivanju identiteta svih učesnika i otkrivanju okolnosti krađe velike količine ordenja", navodi se u saopštenju.
Pročitajte i ovo: Raspisana poternica za bivšim državnim sekretarom zbog krađe ordenja iz Palate SrbijaBivši državni sekretar demantuje umešanost
Bivši državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je 16. marta, dan nakon što je javnost saznala za pljačku ordenja, uputio demanti.
"Niti sam učestvovao u odnošenju ordenja, niti sam u bekstvu", naveo je Homen, a preneli beogradski mediji.
Dodao je da je o tom slučaju saznao iz medija.
"Nije mi potpuno jasno ni zašto su policija i tužilaštvo slučaj navodno nestalih 43.000 odlikovanja pre više od 15 godina, kako su saopštili, danas pokrenuli", naveo je Homen.
Bivši državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, Beograd, 2009.
Rekao je i da "nikada nije bio pozvan, niti na bilo koji način kontaktiran od strane policije i tužilaštva", te da je nadležnim organima poznato da on već nekoliko godina ne živi u Srbiji.
Homen je bio državni sekretar u Vladi premijera Mirka Cvetkovića, koja je bila na funkciji od 2008. do 2012. godine.
Tu vladu, koju je formirala koalicija na čelu sa Demokratskom strankom čiji je Homen bio član, nakon izbora 2012. godine zamenila je aktuelna vlast u kojoj su u koaliciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.
Kako su se čuvala odlikovanja?
Heraldičar Nemanja Todorović Štiplija ukazuje da se ne zna šta se čuvalo u kancelarijama za ordenje Palate Srbije, jer popis nije javno dostupan.
"Ne znamo ni da li se tim odlikovanjima upravljalo na pravi način i kako su se čuvali", dodaje.
Ono što je nestalo, kako se pretpostavlja, jesu nedodeljena odlikovanja država kojima je Srbija pravna naslednica.
Prema rečima Nemanje Todorovića Štiplije, smatra se da je SFRJ do svog raspada imala odlikovanja "na lageru" – rezervne i nedodeljene primerke.
Heraldičar Nemanja Todorović Štiplija, juni 2023.
Nije, međutim, poznato gde se čuvaju i da li je Palata Srbije jedino mesto gde su mogli biti deponovani.
Štiplija podseća da je sistem odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bio izuzetno razvijen, te da se na godišnjem nivou građanima dodeljivao veliki broj priznanja.
U sistemu su bila 42 odlikovanja – 35 ordena, šest medalja i jedna spomenica.
"Većina nižih odlikovanja, koji su se masovno dodeljivali, bili su nižeg kvaliteta i od najobičnijih metala. Međutim, postojalo je desetak odlikovanja najvišeg ranga koja su izrađivana od plemenitih metala, kao i od dragog, odnosno poludragog kamenja", dodaje.
Ukazuje da su, zbog malog broja primeraka, ta odlikovanja vredna u kolekcionarskom smislu, dok im veliku tržišnu vrednost daju materijali od kojih su izrađeni.
Nije poznato postoje li ovakvi vredni primerci "na lageru".
Na primer, Orden Jugoslovenske velike zvezde, najviši orden SFRJ, izrađen je od zlata i srebra i imao je 10 brilijanata i 40 rubina.
Dodeljivao se retko i ima oko 130 dobitnika.
Najviše vojno odlikovanje, Orden slobode, dodeljeno je ukupno šest puta za vreme SFRJ. Zvezda je bila izrađena od zlata i platine, sa 45 rubina i 61 brilijantom.
Pročitajte i ovo: Krađe u muzejima u Srbiji: Od slika, do zlata i ličnih predmeta državnikaSavezna Republika Jugoslavija i Državna zajednica Srbije i Crne Gore su zadržali neka odlikovanja iz ranijeg perioda, ali i dodali nova, ukazuje Štiplija.
"Nova odlikovanja koja su pravljena su nižeg kvaliteta izrade, najčešće sa veštačkim kamenjem. Međutim, neka od zadržanih odlikovanja bila su od najveće vrednosti – poput Ordena narodnog heroja ili Ordena slobode", dodaje.
On zaključuje i da je sa prestankom funkcionisanja pomenutih država, nepodeljena odlikovanja trebalo deponovati u muzeje ili arhive, umesto u Palati Srbije.
Kako se obezbeđuje Palata Srbija?
Slavica Radovanović, pukovnica Ministarstva unutrašnjih poslova u penziji i poslanica opozicionog Narodnog pokreta Srbije u parlamentu, podseća da Palatu Srbije obezbeđuje posebna jedinica MUP-a.
Službenici Jedinice za obezbeđenje objekata i ličnosti nalaze se na ulazu u zgradu.
"Njihov zadatak je da kontrolišu da u zgradu ne uđu lica koja tu ne rade ili nemaju odobrenje za ulazak. Na kontrolni punkt stavite vaše stvari, to se skenira i vi prolazite skener, gde se može primetiti da li kod sebe imate nešto što ne sme da se unese", objašnjava.
Ističe da je zgrada pokrivena na ulazima, te da policija ne ide po spratovima i kancelarijama, osim u slučajevima kada bi to bilo neophodno.
"Ljudi koji svaki dan ulaze i rade u zgradi se poznaju sa pripadnicima MUP-a i sami po sebi ne izazivaju sumnju. Prilikom izlaska iz zgrade, oni nisu u obavezi da im se ponovno skeniraju stvari, tako da u torbi ili negde mogu da imaju nešto što pripada zgradi", dodaje.
Radovanović ukazuje i da nosioci funkcija mogu dopisom da obaveste obezbeđenje da će se delovi inventara iznositi iz zgrade.
Pročitajte i ovo: Srbija sve češće skrovište ukradenih umetninaNa primer, radi čuvanja na drugim lokacijama.
"Služba za obezbeđenje nema tu da razmišlja zašto se to iznosi, jer ima dopis", ocenjuje.
U slučaju nestanaka velike količine državnog ordenja, Radovanović vidi propust službe koja je bila zadužena za čuvanje i brigu o odlikovanjima.
"To nije mali broj. Ako vidite da to fali, neko ko o tome brine je trebalo da napravi izveštaj i da signalizira odgovarajućoj službi da tih predmeta nema. Svake godine radi se popis. Ako je to sukcesivno iznošeno nekoliko godina, popis je to trebalo da pokaže", zaključuje pukovnica MUP-a u penziji.
Šta se čuva u Palati Srbija?
Palata Srbije na Novom Beogradu poznata je i pod nazivima Palata Federacije ili zgrada Saveznog izvršnog veća.
Otvorena je 1961. godine, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, povodom održavanja prve konferencije Pokreta nesvrstanih.
Bila je i ostala jedan od najvažnijih državnih objekata.
Kancelarije u toj zgradi imali su predsednik SFRJ Josip Broz Tito i kasniji članovi Predsedništva.
Nakon raspada SFRJ, u zgradi je bilo sedište različitih državnih institucija, poput Savezne vlade SR Jugoslavije ili Saveta ministara Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Od 2006. godine je pod upravom Vlade Srbije i u njoj su kancelarije više ministarstava. Među njima je i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Zgrada je, zajedno sa delima likovne i primenjene umetnosti koja se u njoj nalaze, spomenik kulture.
Pročitajte i ovo: Milijarde od ukradenog kulturnog blaga